Епилепсија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епилепсија
Класификација и спољашњи ресурси

Генерализовани 3 Hz EEG snimak
ICD-10 G40.-G41.
ICD-9 345
DiseasesDB 4366
MedlinePlus 000694
eMedicine neuro/415
MeSH D004827

Епилепсија (грч. ἐπιληψία (epilēpsía) — шчепати, изненада зграбити), у народном језику позната као падавица, је назив за неуролошко обољење, које се манифестује повременим моторним, сензорним, неуропсихичким и доживљајним поремећајима, уз губитак свести.[1][2][3] Ти напади су пролазни знаци и/или симптоми абнормалне, прекомерне или синхроне неуронске активности у мозгу.[4] Готово код трећине оболелих од епилепсије претпоставља се генетички узрок који није тренутно могуће утврдити постојећим дијагностичким методама, а код осталих се захваљујући примени магнетне резонанце могу регистровати извесне абнормалности које су одговорне за патолошко функционисање нервних ћелија. Најпоузданији и најобјективнији физиолошки индикатор епилепсија је ЕЕГ који бележи карактеристичне патолошке промене можданих таласа. ЕЕГ показује изненадно, брзо, локално прекомерно пражњење у сивој можданој маси.

Дијагноза епилепсије[уреди]

Дијагноза епилепсије поставља се на основу:

  1. Детаљног разговора са родитељима, очевицима, а некада особа која је доживела напад даје врло корисне податке (код неких облика напада који имају увод у напад или такозвану ауру).
  2. Неуролошког прегледа који се изводи неуролошким чекићем, звучном виљушком, лампицом, који је јако пријатан и код деце се изводи у виду игре.
  3. ЕЕГ записа (ЕЕГ - апарат који региструје мождане електричне активности)
  4. Лабораторијских претрага

Методе снимања:

Лечење[уреди]

Епилепсија је обољење у чијем се лечењу користе различити терапијски приступи. Најзначајнији вид лечења је лечење адекватним лековима (антиепилептицима) које је ефикасно у 60% оболелих применом једног лека, 70% применом комбинације два лека против епилепсије, а применом још једног антиепилептика у комбинацији ефикасност се незнатно повећава (за свега 1 %). Хируршки третман оболелих код епилепсије сматра се оправданим код оне групе болесника који не реагују на примену антиепилептика, а код којих је преоперативном припремом означен део у можданој структури, чијим одстрањивањем се очекује престанак епилептичких напада. Овакав вид лечења епилепсије успешан је код 65% болесника. Примена стимулатора вагусног живца и кетогене дијете припадају ређе коришћеним и мање ефикасним методама.

Типови напада[уреди]

Постоје различити облици епилептичких напада. Људи могу имати само један тип напада или више од једног типа напада. Врста напада коју особа има зависна је од дела мозга, који је захваћен патолошком електричном активношћу, као и величине просторног ширења измењене електричне активности која је укључена у електрично ширење имплуса који доводе до напада.

Међународна класификација епилептичких напада познаје:

  1. Генерализоване нападе (абсанс, атонични, тонично-клонични, тонични, миоклонични)
  2. Парцијалне нападе (једноставни и сложени)
  3. Неепилептичке нападе
  4. Епилептички статус

1. Генерализовани напади истовремено погађају обе половине мозга одједном. То доводи до наглог губитка свести, уз испустање крика, тешког дисања, могу развити различите субкатегорије напада као што су:

  • Генерализовано тонично клонични напад - (почиње кочењем руку и ногу) које је потом праћено трзајевима лица и удова уз појаву пљувачке или пене на устима, уста и руке попримају плаву боју, може доћи до испуштања мокраће и столице, као и угриза језика. Овакав напад обично траје од 1 до 3 минута, после чега особа може имати нагон на повраћање, јаку главобољу, умор и обично пада у дубок сан. Ако је захваћена једна половина тела говоримо о једностраном нападу или хемиконвулзијама.
  • Миоклонични напад - брзе контракције мишића које се дешавају истовремено на обе стране тела. Ове контракције могу обухватати само одређене групе мишића, такође.
  • Атонични напад - нагли губитак тонуса у мишићима те се називају и „drop attacks“, или астатични или акинетични напади, доводећи до наглог падања главе или падања тела о подлогу.
  • Тонични напад - доводе до кочења свих мишића, трају од 10 до 15 секунди и ако особа стоји долази до пада и повређивања. Овакви напади се могу јављати и у сну.
  • Абсанс напад - нагли краткотрајан прекид уобичајених активности, особа је „загледана“, може при томе трептати, траје неколико секунди и има брз опоравак свести. Чешћи су код деце него код одраслих.

2. Парцијални напади (жаришни напади)

Парцијални напади почињу у једном делу мозга, али се могу проширити на читав мозак (тада говоримо о секундарној генерализацији). Ови напади могу бити:

  • Једноставни напади - свест остаје очувана, глава и очи могу се окренути на једну страну, шака, рука и једна страна лица могу се трзати или особа у тим деловима тела може осећати трнуће. Након напада особа може осећати слабост или парализу у одређеним деловима тела после напада. Особа може осећати необичне мирисе, звукове, укусе. Вегетативне нападе карактерисе бол у стомаку, повраћање, бледило.
  • Психомоторни напади - се манифестују поремећајем свести као што су збуњеност, дезоријентација, лутање, страх, агресивност.

3. Неепилептички напади су епизоде промењеног понашања особе, који могу деловати као епилептички напади. Особа може пасти, деловати као да је без свести, имати грчеве, умокрити се, али детаљна дијагностика искључиће епилептички узрок оваквих стања.

Напади који нису епилепсија:

4. Епилептички статус (Status epilepticus)

Епилептички статус представља учестале нападе између којих особа не долази свести, као и напад који траје дуже од пола сата и представља најургентније стање у неурологији, које захтева болничко лечење пацијента.


Познати и епилепсија[уреди]

Од епилепсије су боловале многе позната личности мећу којима су:
Сократ
Александар Велики
Цезар
Карло V
Мурат III
Наполеон I Бонапарта
Папа Пије IX
Мухамед
Фјодор Достојевски
Ван Гог
Алфред Нобел
Владимир Лењин

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Епилепсија

Извори[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  2. ^ Commission on Epidemiology and Prognosis, International League Against Epilepsy (1993). „Guidelines for epidemiologic studies on epilepsy. Commission on Epidemiology and Prognosis, International League Against Epilepsy“. Epilepsia 34 (4): 592–6. DOI:10.1111/j.1528-1157.1993.tb00433.x. PMID 8330566. 
  3. ^ Blume W, Lüders H, Mizrahi E, Tassinari C, van Emde Boas W, Engel J (2001). „Glossary of descriptive terminology for ictal semiology: report of the ILAE task force on classification and terminology“. Epilepsia 42 (9): 1212–8. DOI:10.1046/j.1528-1157.2001.22001.x. PMID 11580774. 
  4. ^ Fisher R, van Emde Boas W, Blume W, Elger C, Genton P, Lee P, Engel J (2005). „Epileptic seizures and epilepsy: definitions proposed by the International League Against Epilepsy (ILAE) and the International Bureau for Epilepsy (IBE)“. Epilepsia 46 (4): 470–2. DOI:10.1111/j.0013-9580.2005.66104.x. PMID 15816939. 


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).