Епископ бачки Иринеј

Иринеј (Буловић)
Владика Иринеј, 2022. године
Основни подаци
Помесна црква	Српска православна црква
Епархија	Епархија бачка
Чин	епископ
Титула	епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински
Седиште	Нови Сад
Године службе	од 1990.
Претходник	Никанор (Иличић) Сава Вуковић (администратор)
Лични подаци
Световно име	Мирко Буловић
Датум рођења	(1947-02-11)11. фебруар 1947.
Место рођења	Станишић, ФНР Југославија

Иринеј (световно Мирко Буловић; Станишић код Сомбора, 11. фебруар 1947) епископ је бачки и члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве. Бивши је викарни епископ моравички (1989—1990).

Биографија

Породица Буловић потиче из Бителића код Сиња у Далмацији.

Родитељи су му Михаило и Зорка. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Сомбору (1965). Дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1969). За време студија примио је монашки постриг од блаженопочившег архимандрита Јустина Поповића. Тадашњи епископ рашко-призренски Павле Стојчевић (потоњи патријарх српски) рукоположио га је за јерођакона, а потом за јеромонаха.

Боравио је у манастиру Острогу од 1969. до 1970. године. Десетогодишњи период од 1970. до 1980. године провео је у Атини на постдипломским студијама на богословском факултету где је одбранио докторску дисертацију. Након студијског боравка у Паризу, на руском Богословском институту Светог Сергија (1980—1981), изабран је за доцента на Богословском факултету у Београду. Пензионисан је као редовни професор и шеф катедре (2015), а обављао је дужност декана Православног богословског факултета у четири мандата.

Епископ

На редовном заседању Светог архијерејског сабора (1989) изабран је за викарног епископа моравичког, помоћника патријарху српском. Након хиротоније у Пећкој Патријаршији, дана 20. маја 1990. године, изабран је за епархијског епископа бачког и устоличен у Новом Саду, дана 23. децембра исте године. Објавио је многе богословске текстове, научне и популарне, као и доста превода. Десетак година је уређивао Православни мисионар, популарни часопис у синодском издању.

Дужи низ година врши дужност портпарола Српске православне цркве. Био је администратор новоосноване Епархије аустријско-швајцарске од 2011. до 2014. године. У више наврата је био члан Светог архијерејског синода. Члан је Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом и Свеправославне комисије за дијалог са лутеранима. Такође, члан је Удружења књижевника Србије.

Епископ Иринеј говори грчки, италијански, немачки, руски и француски језик.

Награде

• Новембарска повеље Града Новог Сада (2020)
• Средњи крст ордена за заслуге, Република Мађарска (2021);
• Крст вожда Ђорђа Стратимировића (2021);
• Орден Свете Марије Магдалине (2024), Пољска православна црква.

Види још

• Епархија бачка
• Викарни епископ моравички

Спољашње везе

• Епархија бачка: Епископ Иринеј
• Епископ бачки Иринеј - интервју („Печат“, број 300, децембар 2013) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2021)
• Божићни интервју Епископа бачког Иринеја за „Печат“ (СПЦ, 30. децембар 2014) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2021)
• Епископ бачки Иринеј: Интервју за божићни број Печата (СПЦ, 6. јануар 2016) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2021)
• Интервју Епископа бачког Иринеја Вечерњим новостима (СПЦ, 24. децембар 2017) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2021)
• Епископ бачки Иринеј: Предуго лутамо кроз лавиринте идола, опсена и самообмана (СПЦ, 1. јануар 2018) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2019)
• Тридесетогодишњица устоличења Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја (СПЦ, 23. децембар 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2020)
• Епископ бачки др Иринеј: Божићни интервју „Печату” (СПЦ, 1. јануар 2022) Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2022)
• Епископ бачки др Иринеј: Божићни интервју Печату (СПЦ, 31. децембар 2022)