Пређи на садржај

Митрополит њемачки Григорије

С Википедије, слободне енциклопедије
Григорије (Дурић)
Владика Григорије, 2014. године
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија диселдорфска и немачка
Чинмитрополит
Титулаархиепископ диселдорфско-берлински и митрополит немачки[1]
СедиштеДиселдорф
Године службеод 2018.
ПретходникАндреј (Ћилерџић) као администратор
Претходна епархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска
Године службе1999—2018.
ПретходникАтанасије (Јевтић)
НаследникДимитрије (Рађеновић)
Лични подаци
Световно имеМладен Дурић
Датум рођења(1967-12-17)17. децембар 1967. (58 год.)
Место рођењаВареш, СФР Југославија

Григорије (световно Младен Дурић; Вареш, 17. децембар 1967) је архиепископ диселдорфско-берлински и митрополит немачки. Бивши је епископ захумско-херцеговачки и приморски (1999—2018) и викарни епископ хумски (1999).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Родитељи су му Здравко и Савка рођ. Јовић. Дјетињство је провео у селу Планиница гдје је живјела његова породица, иначе поријеклом из херцеговачког села Бањани из околине Билећког језера.

Основну школу је завршио у Варешу (1981), а Електроничарску школу (у то вријеме тако названу) такође у Варешу (1984). Средњу богословску школу је уписао 1984. и завршио је 1988. године у Београду, након чега уписује Богословски факултет и потом 1989. одлази на одслужење војног рока у Загреб.

Замонашен је у манастиру Острог, дана 23. јуна 1992. године, одакле одлази са епископом Атанасијем (Јевтићем) у обновљени манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош код Требиња. Рукоположен је за јерођакона 17. јула 1992, а за јеромонаха 19. августа 1992. године. Тврдошки игуман постаје 12. маја 1996, а архимандрит 19. августа 1997. године. Богословски факултет је завршио 1994. године и од 1995. до 1997. био је на постдипломским студијама у Атини.[2]

Епископ

[уреди | уреди извор]

На редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 13. до 15. маја 1999. године изабран је за викарног епископа хумског при Епархији захумско-херцеговачкој. На ванредном саборском засједању од 13. до 18. септембра исте године, након повлачења епископа Атанасија (Јевтића), изабран је на упражњену епархијску катедру. На владичанском трону епископа Григорија је устоличио митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), дана 3. октобра 1999, по благослову патријарха српског Павла.

Епископ Григорије је обављао и дужност епископа замјеника митрополита дабробосанског Николаја Мрђе и у више наврата је био члан Светог архијерејског синода. На редовном засједању Светог архијерејског сабора, у мају 2018. године, изабран је за епархијског архијереја Епархије франкфуртске и све Њемачке (данас Епархија диселдорфска и њемачка). Устоличен је у недјељу, 16. септембра 2018. године, у Храму Светог Саве у Диселдорфу.[3]

Он је 29. октобра 2014. године докторирао теологију на Православном богословском факултету у Београду. Јануара 2017. године именован је за члана Сената Републике Српске на седмогодишњи мандат.

Написао је књигу „Преко прага” за коју је 22. децембра 2017. године добио Награду Кочићево перо, као и Награду Кочићева књига.[4][5][6]

Одређени аутори су га критиковали због начина комуникације у јавности као и либералних ставова у погледу практиковања јоге, што је супротно православним традицијама.[7]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Дела

[уреди | уреди извор]
Књиге
  • Долази час и већ је настао (2004)
  • Лазар (2008)
  • Прича о старом краљу (2009)
  • Радост живота (2010)
  • Преко прага (2017)[9]
  • Бити са другим (2018)[10]
  • Гледајмо се у очи (2019)
  • Небеска дворишта (2022)[11]
  • Странац у шуми (2024)[12]
Одабрани радови[13]
  • Историја и есхатологија код Ј. Зизјуласа
  • Алекса Шантић — Пјесник рањених и потиштених
  • Пребиловачка црква — Наша Голгота и наша Златна Круна
  • О вери код Пола Тилиха
  • Просвјета Св. Василија Херцеговачког Чудотворца
  • Православна еклисиологија по Св. Игњатију Богоносцу

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Божићна посланица Српске Православне Цркве
  2. ^ Епархија захумско-херцеговачка и приморска: Епископ Григорије, Приступљено 19. 5. 2019.
  3. ^ Устоличен Епископ франкфуртски и све Немачке Григорије („СПЦ”, 16. септембар 2018) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. јун 2019), Приступљено 19. 5. 2019.
  4. ^ Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана („РТРС”, 10. јануар 2012), Приступљено 19. 5. 2019.
  5. ^ Епископ Григорије одбранио докторску дисертацију („СПЦ”, 30. октобар 2014) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. јун 2022), Приступљено 19. 5. 2019.
  6. ^ „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ епископу Григорију („СПЦ”, 23. децембар 2017) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. јун 2022), Приступљено 19. 5. 2019.
  7. ^ Стојичевић, Слободан (2023-01-30). „Pismo Otvoreno pismo vladici Grigoriju Duriću - Novi Standard”. Нови Стандард (на језику: српски). Приступљено 2025-11-09. 
  8. ^ Ђурђевић, Борислав (15. 7. 1993). „Ордени и медаље најхрабријим”. Српска војска. година II, број 10: 6. 
  9. ^ „Preko praga – latinica - Vladika Grigorije | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-10-02. 
  10. ^ Сајт Владика Григорије
  11. ^ „Nebeska dvorišta: Žive slike – latinica - Vladika Grigorije | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-10-02. 
  12. ^ Лагуна
  13. ^ Епархија захумско-херцеговачка и приморска: Радови еп. Григорија, Приступљено 19. 5. 2019.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


-
 викарни епископ хумски
1999.
епископ захумско-херцеговачки
од 1999. до 2018.
епископ диселдорфски и њемачки
од 2018.
-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Митрополит_њемачки_Григорије&oldid=30528362”