Митрополит њемачки Григорије
| Григорије (Дурић) | |
|---|---|
Владика Григорије, 2014. године | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија диселдорфска и немачка |
| Чин | митрополит |
| Титула | архиепископ диселдорфско-берлински и митрополит немачки[1] |
| Седиште | Диселдорф |
| Године службе | од 2018. |
| Претходник | Андреј (Ћилерџић) као администратор |
| Претходна епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Године службе | 1999—2018. |
| Претходник | Атанасије (Јевтић) |
| Наследник | Димитрије (Рађеновић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Младен Дурић |
| Датум рођења | 17. децембар 1967. |
| Место рођења | Вареш, СФР Југославија |
Григорије (световно Младен Дурић; Вареш, 17. децембар 1967) је архиепископ диселдорфско-берлински и митрополит немачки. Бивши је епископ захумско-херцеговачки и приморски (1999—2018) и викарни епископ хумски (1999).
Биографија
[уреди | уреди извор]Родитељи су му Здравко и Савка рођ. Јовић. Дјетињство је провео у селу Планиница гдје је живјела његова породица, иначе поријеклом из херцеговачког села Бањани из околине Билећког језера.
Основну школу је завршио у Варешу (1981), а Електроничарску школу (у то вријеме тако названу) такође у Варешу (1984). Средњу богословску школу је уписао 1984. и завршио је 1988. године у Београду, након чега уписује Богословски факултет и потом 1989. одлази на одслужење војног рока у Загреб.
Замонашен је у манастиру Острог, дана 23. јуна 1992. године, одакле одлази са епископом Атанасијем (Јевтићем) у обновљени манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош код Требиња. Рукоположен је за јерођакона 17. јула 1992, а за јеромонаха 19. августа 1992. године. Тврдошки игуман постаје 12. маја 1996, а архимандрит 19. августа 1997. године. Богословски факултет је завршио 1994. године и од 1995. до 1997. био је на постдипломским студијама у Атини.[2]
Епископ
[уреди | уреди извор]На редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 13. до 15. маја 1999. године изабран је за викарног епископа хумског при Епархији захумско-херцеговачкој. На ванредном саборском засједању од 13. до 18. септембра исте године, након повлачења епископа Атанасија (Јевтића), изабран је на упражњену епархијску катедру. На владичанском трону епископа Григорија је устоличио митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), дана 3. октобра 1999, по благослову патријарха српског Павла.
Епископ Григорије је обављао и дужност епископа замјеника митрополита дабробосанског Николаја Мрђе и у више наврата је био члан Светог архијерејског синода. На редовном засједању Светог архијерејског сабора, у мају 2018. године, изабран је за епархијског архијереја Епархије франкфуртске и све Њемачке (данас Епархија диселдорфска и њемачка). Устоличен је у недјељу, 16. септембра 2018. године, у Храму Светог Саве у Диселдорфу.[3]
Он је 29. октобра 2014. године докторирао теологију на Православном богословском факултету у Београду. Јануара 2017. године именован је за члана Сената Републике Српске на седмогодишњи мандат.
Написао је књигу „Преко прага” за коју је 22. децембра 2017. године добио Награду Кочићево перо, као и Награду Кочићева књига.[4][5][6]
Одређени аутори су га критиковали због начина комуникације у јавности као и либералних ставова у погледу практиковања јоге, што је супротно православним традицијама.[7]
Одликовања
[уреди | уреди извор]- Орден Његоша II реда (Видовдан 1993)[8]
- Орден Републике Српске (јануар 2012)
Дела
[уреди | уреди извор]- Књиге
- Долази час и већ је настао (2004)
- Лазар (2008)
- Прича о старом краљу (2009)
- Радост живота (2010)
- Преко прага (2017)[9]
- Бити са другим (2018)[10]
- Гледајмо се у очи (2019)
- Небеска дворишта (2022)[11]
- Странац у шуми (2024)[12]
- Одабрани радови[13]
- Историја и есхатологија код Ј. Зизјуласа
- Алекса Шантић — Пјесник рањених и потиштених
- Пребиловачка црква — Наша Голгота и наша Златна Круна
- О вери код Пола Тилиха
- Просвјета Св. Василија Херцеговачког Чудотворца
- Православна еклисиологија по Св. Игњатију Богоносцу
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Божићна посланица Српске Православне Цркве
- ^ Епархија захумско-херцеговачка и приморска: Епископ Григорије, Приступљено 19. 5. 2019.
- ^ Устоличен Епископ франкфуртски и све Немачке Григорије („СПЦ”, 16. септембар 2018) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. јун 2019), Приступљено 19. 5. 2019.
- ^ Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана („РТРС”, 10. јануар 2012), Приступљено 19. 5. 2019.
- ^ Епископ Григорије одбранио докторску дисертацију („СПЦ”, 30. октобар 2014) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. јун 2022), Приступљено 19. 5. 2019.
- ^ „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ епископу Григорију („СПЦ”, 23. децембар 2017) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. јун 2022), Приступљено 19. 5. 2019.
- ^ Стојичевић, Слободан (2023-01-30). „Pismo Otvoreno pismo vladici Grigoriju Duriću - Novi Standard”. Нови Стандард (на језику: српски). Приступљено 2025-11-09.
- ^ Ђурђевић, Борислав (15. 7. 1993). „Ордени и медаље најхрабријим”. Српска војска. година II, број 10: 6.
- ^ „Preko praga – latinica - Vladika Grigorije | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-10-02.
- ^ Сајт Владика Григорије
- ^ „Nebeska dvorišta: Žive slike – latinica - Vladika Grigorije | Laguna”. laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-10-02.
- ^ Лагуна
- ^ Епархија захумско-херцеговачка и приморска: Радови еп. Григорија, Приступљено 19. 5. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ћосовић, Стево, ур. (2006). Епископија захумско-херцеговачка. Београд: Свет књиге.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Митрополит њемачки Григорије на веб-сајту Instagram