Епископ марчански Сава

С Википедије, слободне енциклопедије
Сава
(Бундало)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
Епархијабањалучка
Чинепископ
Титулавикарни епископ марчански
Године службеод 2021.
ПретходникДоситеј Мотика
Лични подаци
Световно имеБојан Бундало
Датум рођења(1984-12-09)9. децембар 1984.(39 год.)
Место рођењаБања Лука, СФР Југославија

Сава (световно Бојан Бундало; Бања Лука, 9. децембара 1984[1]) викарни је епископ марчански [2] и бивши шеф кабинета Патријарха српског Порфирија.

Биографија[уреди | уреди извор]

Епископ Сава (Бундало) рођен је 9. децембара 1984. године у Бањој Луци Република Српска, БиХ, али је одрастао у Српцу где је завршио основну школу, а потом, по благослову епископа бањалучког г. Јефрема (Милутиновића), уписао и завршио Цетињску богословију. На Православном богословском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 2010. године. Постдипломске студије завршио је на Институту Васељенске Патријаршије у Шамбезију, Швајцарска, где је магистрирао.

Ментор му је био чувени православни канонич проф. др Власије Фидас. У чин јерођакона рукоположен је другог дана Божића, на празник Сабора Пресвете Богородице 8. јануара 2020. године у Саборној цркви у Загребу.[3] У презвитерски чин рукоположен је у петој недељи великог поста, 18. априла 2021. године, руком Његове светости патријарха српског г. Порфирија Перића.[4]

Епископ[уреди | уреди извор]

На редовном мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве дана 29. маја 2021. године јеромонах Сава (Бундало) изабран је за викара патријарха српског, са титулом епископ марчански. У чин епископа рукоположен је 3. октобра 2021. у Храму Светог Саве.[5] Светог архијерејског сабора Српске православне цркве дана 20. маја 2023. године владика Сава (Бундало) изабран је за викара епископа бањалучког.[6] Од хиротоније у епископски чин до избора за викарног епископа Епархије бањалучке обављао је дужност шефа кабинета Патријарха српског Порфирија и старешине цркве Светог Димитрија на Новом Београду.

Богословски рад[уреди | уреди извор]

Објавио је више богословских радова у међународним и домаћим часописима. Неки од истакнутих радова су:

  • L’enseignement de Didyme l’Aveugle sur la consubstantialité du Saint Esprit avec le Père et le Fils[7]
  • ЧИН ОСВЕЋЕЊА ХРАМА ПО СВЕТОМ НИКОЛИ КАВАСИЛИ И БАРБЕРИНИЈЕВОМ КОДЕКСУ 336: БОГОСЛОВСКО-КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2021. г. Приступљено 05. 10. 2021. 
  2. ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора | Српска православна црква [Званични сајт]”. spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 2021-05-29. 
  3. ^ „Литургија и рукоположење у Загребу – Митрополија загребачко-љубљанска” (на језику: српски). Приступљено 2021-05-29. 
  4. ^ „Патријарх рукоположио јерођакона Саву (Бундала) у чин јеромонаха | Српска православна црква [Званични сајт]”. www.spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 2021-05-29. 
  5. ^ „Хиротонија Епископа марчанског Саве, викара Патријарха српског (СПЦ, 3. октобар 2021)”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2021. г. Приступљено 04. 10. 2021. 
  6. ^ „Епископ марчански Сава, викар Епископа бањалучког”. СПЦ. 4. 8. 2023. Приступљено 9. 8. 2023. 
  7. ^ Bundalo, Sava (2020). „Učenje Didima Slepog o jednosušnosti Svetoga Duha sa Ocem i Sinom”. Sabornost (на језику: енглески) (14): 115—122. ISSN 1450-9148. doi:10.5937/sabornost2014115B. 
  8. ^ Бундало, Сава (2021-03-03). „ЧИН ОСВЕЋЕЊА ХРАМА ПО СВЕТОМ НИКОЛИ КАВАСИЛИ И БАРБЕРИНИЈЕВОМ КОДЕКСУ 336: БОГОСЛОВСКО-КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА”. CHURCH STUDIES (на језику: српски) (18). ISSN 2738-1633. 


као 1989-1991 епископ марчански
2021-