Епископ пакрачко-славонски Јован

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован (Ћулибрк)
Епископ Јован у храму Јована Владимира у Бару (2019)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија пакрачко-славонска
Чинепископ
Титулаепископ пакрачко-славонски
СедиштеПакрац
Године службеод 2014.
ПретходникСава (Јурић)
Претходна епархијавикарни Епископ липљански
Године службе2011—2014.
ПретходникТеодосије (Шибалић)
Лични подаци
Световно имеНевен Ћулибрк
Датум рођења(1965-04-16)16. април 1965. (59 год.)
Место рођењаЗеница, СФР Југославија

Јован (световно Невен Ћулибрк; Зеница, 16. април 1965) епископ је пакрачко-славонски и припадник резервног састава 63. падобранске бригаде Војске Србије са чином водника. Бивши је викарни епископ липљански (2011—2014).

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање[уреди | уреди извор]

Епископ Јован је рођен 16. априла 1965. године у Зеници, као Невен Ћулибрк. Основну школу и гимназију је завршио у Босанској Градишки. Студирао је јужнословенске језике и књижевности на универзитетима у Бањој Луци и Загребу, гдје је дипломирао на Катедри за стилистику. За свој дипломски рад о Милошу Црњанском је добио Бранкову награду Матице српске. Теологију је студирао на православним богословским факултетима у Београду и у Србињу, гдје је дипломирао са радом о Никону Јерусалимцу.

Магистарске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму.

Монаштво[уреди | уреди извор]

Као искушеник је био 1991. године у манастиру Савина, а затим је 1992. године прешао у Цетињски манастир гдје је замонашен уочи Ивањдана (1993). У чин јерођакона је рукоположен од митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) на Светог апостола Луку и Светог Петра Цетињског, дана 31. октобра 1995, а у чин јеромонаха на Духовски Понедјељак, дана 16. јуна 1997. у манастиру Стањевићи. У чин протосинђела је произведен о Петровдану (2007) на Цетињу. Био је старјешина манастира Морачника од 1997. године.

Током осамдесетих година прошлог вијека пратио је алтернативне умјетничке покрете на линији Скопље—Ниш—Загреб—Љубљана и свакако је један од најзанимљивијих тумача српске националне и глобалне поп културе. Занимљиво је да је епископ Јован осмислио и водио музички пројекат чији је епилог својеврсна збирка пјесама на стихове владике Николаја у рок аранжману (Песме изнад Истока и Запада). Изузетно је занимљива и образована личност. Познат је и као падобранац у мантији. Водник је и резервиста чувене 63. падобранске бригаде из Ниша. Често своје монашко одијело поносно замијени падобранским комбинезоном, а укњижио је најмање 140 скокова.[1][2]

Говори енглески, руски и хебрејски језик, а служи се њемачким, грчким и с неколико словенских језика.

Епископ[уреди | уреди извор]

За викарног епископа липљанског изабран је на редовном засједању Светог архијерејског сабора од 16. до 27. маја 2011. године. Представљао је и заступао патријарха српског у манастиру Пећкој патријаршији и пред међународном заједницом на Косову и Метохији. Од 4. октобра 2011. године епископ липљански се налазио на челу Канцеларије Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора у Пећкој патријаршији, а уједно је био и секретар Одбора.[3] Координатор је Одбора Српске православне цркве за Јасеновац и представник у Јерусалиму.

На редовном засједању Светог архијерејског сабора од 14. до 24. маја 2014. године викарни епископ Јован је изабран за епархијског епископа славонског. Устоличен је 13. септембра 2014. године у Саборној цркви Свете Тројице у Пакрацу од патријарха српског Иринеја. Владика Јован од 2018. године носи титулу епископа пакрачко-славонског.[4][5] Добио је награду „Витез од Ладина” 2020. године.[6]

Пред устоличење владике будимљанско никшићког Методија, епископ Јован се спустио падобраном у простор манастира Ђурђеви Ступови.[7][8]

Добитник је награде Голде Меир за 2004. годину. Додељена му је признање „Витез од Ладина”.[9]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Животопис протосинђела Јована (Ћулибрка) нареченог за викарног епископа липљанског („СПЦ“, 31. август 2011) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), Приступљено 21. 5. 2019.
  2. ^ Протосинђел Јован: Падобранац у мантији („СПЦ“, 1. јун 2011)[мртва веза], Приступљено 21. 5. 2019.
  3. ^ Основана Канцеларија Одбора за Косово и Метохију у Пећкој Патријаршији („СПЦ“, 4. октобар 2011) Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2011), Приступљено 21. 5. 2019.
  4. ^ Устоличен Епископ славонски г. Јован („СПЦ”, 13. септембар 2014) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. септембар 2014), Приступљено 21. 5. 2019.
  5. ^ ВЛАДИКА ЈОВАН: Недовољно цијенимо Пакрац који је духовно православно чвориште на мјесту сретења Средње Европе и Балкана (9. април 2018), Приступљено 21. 5. 2019.
  6. ^ „Високо одликовање Епископу славонском Јовану (СПЦ, 4. мај 2020)”. Архивирано из оригинала 06. 05. 2020. г. Приступљено 05. 05. 2020. 
  7. ^ „ВЛАДИКА СЕ ПАДОБРАНОМ СПУСТИО У ЂУРЂЕВЕ СТУПОВЕ: Благодат долази са неба (ВИДЕО)”. pravda.rs (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-25. 
  8. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Владика Ћулибрк се спустио падобраном у манастир Ђурђеви ступови”. www.rts.rs. Приступљено 2021-09-25. 
  9. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Владика Јован добио признање за чување сећања на жртве Холокауста: Без прошлости нема будућности”. www.rts.rs. Приступљено 2022-04-20. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


викарни епископ липљански
2011—2014.
-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епископ_пакрачко-славонски_Јован&oldid=27102340”