Епифора
Епифора, епистрофа или антистрофа (од грч. ἐπιστροφή – „повратак”) понављање је исте речи или више њих на крају узастопних фраза, клауза или реченица.[1][2] То је стилска фигура која је супротност анафори. Изузетно је емпатичан реторички уређај због нагласка стављеног на последњу реч у фрази или реченици.[3]
Платонска епифора[уреди | уреди извор]
Грчка епифора: „реч коју је Платон сковао као циљ филозофског образовања и израз који су рани хришћани усвојили за конверзију”.[4]
Примери[уреди | уреди извор]
- Кад сам био дете, причао сам као дете, схватао сам као дете, мислио сам као дете. — Апостол Павле у библији.
- Цар-Мемеде, турски господару, купи војске колико ти драго, под Сталаћа кад је теби драго, удри Сталаћ како ти је драго - ја ти не дам добра ни једнога. Смрт војводе Пријезде.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Roberts 1820, стр. 55
- ^ Вујаклија, Милан (1980). Лексикон страних речи и израза. Београд.
- ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 175. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ Peters, Gerald (1993). The Mutilating God: Authorship and Authority in the Narrative of Conversion. Amherst, MA: University of Massachusetts Press. стр. 3. ISBN 9780870238918.
Литература[уреди | уреди извор]
- Roberts, George (1820). A catechism of rhetoric. стр. 55. Приступљено 28. 2. 2018.
- The Hermeneutics of the Subject: Lectures at the Collège de France 1981–1982