Еплијев маневар

С Википедије, слободне енциклопедије
Еплијев маневар
Epley.svg
Еплијев маневар

Еплијев маневар или репозициони маневар једна је од метода која се користи у оториноларингологији и неурологији за лечење бенигне пароксизмалне позиционе вртоглавице (BPPV). Ова врста вртоглавице, која најчешће настаје нагло и силовито, након наглих покрета главе, јавља се у 30% случајева свих вртоглавица.[1] Напад вртоглавице код BPPV, траје свега неколико секунди и изазван је наглим покретањем вестибуларних отолита (ушног „камења”), смештених у каналу унутрашњег ува.

Да би помогао пацијенту, лекар примењује Еплијев репозициони маневар, захват којим се залутали микрокристали избацују из полукружног ушног канала у који су запали, у друге области ува у којима такви проблеми не настају. Понекад се то може десити и спонтано, и тада вртоглавица такође спонтано нестају.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Маневар који је први пут описан 1980. године, а као терапијску методу овај маневар је развио доктор Џон Епли, по коме је препозициони маневар и добио назив.[3]

Начин извођења[уреди | уреди извор]

Еплијев маневар се изводи тако што се глава пацијента из средишњег положаја забаци што више уназад, потом се савије за 30 степени напред. У том положају очекује се да ће отоконије испасти из захваћеног канала. Након тога пацијент се враћа у седећи положај. Маневар може да изводи лекар и/или физиотерапеут амбулантно, или добро обучен пацијент код своје куће.[4]

Поступак:[5]
  • Пацијент седи на каучу, са окренутом главу према болесном уву на 45˚.
  • Са очуваним окретом главе за 45˚ пацијента, се поставља у лежећи положај, са глава забацује мало уназад. У овом положају пацијент остаје од 20 до 60 секунди.
  • Затим пацијент окреће главу за 90˚ на здраву страну (и позиционира је према здравом уву на 45˚)
  • После одређеног временског периода тело пацијента се окреће на бок а глава је окренута у истом правцу за још 90˚. У овом положају пацинет остаје неколико секунди.
  • Пацијент се полако врћа у седећи положај, са нормално постављеном главом.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Brandt T.: Vertigo, its Multisensory Syndromes. Springer, London, 2nd Edition, 2003.
  2. ^ Hilton, Malcolm P; Pinder, Darren K (2004). Hilton, Malcolm P, ed. The Epley (canalith repositioning) manoeuvre for benign paroxysmal positional vertigo. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD003162. doi:10.1002/14651858.CD003162.pub2. PMID 15106194
  3. ^ John M. Epley: The canalith repositioning procedure: for treatment of benign paroxysmal positional vertigo. In: Otolaryngol Head and Neck Surgery. 107(3), 1992, S. 399–404
  4. ^ Smouha, Eric E. (1997). Time Course of Recovery After Epley Maneuvers for Benign Paroxysmal Positional Vertigo. The Laryngoscope. 107 (2): 187–91.
  5. ^ Plaitakis, Andreas; Velegrakis, George A. (2005). Benign Paroxysmal Positional Vertigo: 10-Year Experience in Treating 592 Patients with Canalith Repositioning Procedure. The Laryngoscope. 115 (9): 1667–71.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).