Ерик
Редослед читања романа о Дисксвету. | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | |
| Аутор | Тери Прачет |
| Земља | Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески језик (оригинал) |
| Садржај | |
| Жанр | фантастика, комедија |
| Теме | Фауст, тројански рат, спиритизам |
| Место и време радње | Дисксвет; Рани нови век[а] |
| Издавање | |
| Датум | 1990. |
| Хронологија | |
| Претходник | Покретне слике |
| Наследник | Косач |
Ерик (Фауст Ерик) је десети роман о Дисксвету британског аутора Тери Прачета.
Тема
[уреди | уреди извор]Роман је директна пародија Гетеовог Фауста, са тринаестогодишњим дечаком Ериком у улози Фауста и чаробњаком Ринсвиндом у улози Мефиста.
Садржај
[уреди | уреди извор]Ринсвинд, најнеспособнији чаробњак на Дисксвету, остао је заробљен у Утамниченим димензијама, месту које насељавају демони, након догађаја у роману Чудотворац.[1] Стицајем околности, успева да се врати на Дисксвет уз помоћ Ерика Турслија, тринаестогодишњег демонолога из Псеудополиса. Међутим, док Ерик покушава да призове демона који би му испунио три жеље (владавину светом, најлепшу девојку на свету и бесмртност), грешком призива Ринсвинда уместо правог демона (који је баш тада отишао у клозет).[2] Везан законима демонологије и са потпуно неконтролисаним демонским моћима, Ринсвинд мање-више случајно најпре одводи Ерика у Тезуманско царство (пародија Астечког царства) у џунглама Клача, где Ерика становници дочекују као бога.[3] Међутим, пошто је становништво још увек на нивоу млађег каменог доба и веома незадовољно својим животом и богом, Ерик и Ринсвинд умало бивају живи одрани и жртвовани на врху главне пирамиде. Спасени интервенцијом демонског краља (који покушава да исправи забуну са Ринсвиндом и придобије Ерика за себе) и Ринсвиндовог живог Пртљага који им долази у помоћ, Ринсвинд и Ерик се затим нађу у средишту десетогодишње опсаде Тсорта од стране Ефебејаца због отмице лепе Елеоноре (пародија Тројанског рата).[4] Они упознају лепу Елеонору (која је након 10 година рата средовечна жена са седморо деце) и случајно помогну Ефебском јунаку Лавеолусу (пародија Одисеја) да заврши рат без борбе, али Тсорт ипак изгори након што је Пртљаг случајно оборио лампу, а Ринсвинд теши Лавеолуса да ће се о његовом сретном повратку кући писати легенде.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Време на Дисксвету може се приближно одредити на основу описаног друштвеног уређења и постојеће технологије: државе на Дисксвету су или феудалне монархије или аристократске градске републике, еснафи у градовима и феудални односи на селу су чврсто укорењени, а хладно оружје и оклопи достигли су врхунац развоја - самострели, хелебарде и сабље присутни су свуда, док ватрено оружје још не постоји (једини прототип ручног топа измислио је недавно Леонардо од Квирма). Све ове чињенице стављају збивања на Дисксвету у време еквивалентно 15. веку у ренесансној Европи.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Прачет 2019, стр. 18–19.
- ^ Прачет 2019, стр. 24–26.
- ^ Прачет 2019, стр. 49–50.
- ^ Прачет 2019, стр. 76.
Литература
[уреди | уреди извор]- Прачет, Тери (2019).
ФаустЕрик. Београд: Лагуна. ISBN 978-86-521-3316-1.