Ерих Кош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ерих Кош

Erih.jpg
Српски књижевник, преводилац и академик

Информације
Датум рођења (1913-04-15) 15. април 1913.
Место рођења Сарајево (Аустријско царство)
Датум смрти 25. мај 2010.(2010-05-25)(97 год.)
Место смрти Београд (Србија)
Дела
Потпис

Ерих Кош (Сарајево, 15. април 1913Београд, 25. мај 2010) је био српски књижевник, преводилац и академик јеврејског порекла.

Биографија[уреди]

Основну школу и гимназију завршио је у Сарајеву. Дипломирао је право на Београдском универзитету 1935. године.

У народноослободилачком рату Ерих Кош је учествовао од 1941. године. У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у Босни и Црној Гори.

После ослобођења, Ерих Кош је био, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Једно време је био у дипломатији. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа провео је пет година (1964 — 1969).

Прозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског.

Био је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН- клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа „Савременик“.

Српска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 1974. за дописног и 1978. године за свог редовног члана.

Преминуо је 25. маја 2010. године.

Библиографија[уреди]

Збирке приповедака[уреди]

  • У ватри (1947)
  • Три хронике (1949)
  • Записи о младим људима (1950)
  • Време ратно (1952)
  • Најлепше године (1955)
  • Као вуци (1958)
  • Прво лице једнине (1963)
  • На аутобуској станици (1974)
  • Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983)
  • Босанске приче (1984)

Романи[уреди]

  • Чудновата повест о киту великом такође званом Велики мак (1956)
  • Il Tifo (1958)
  • Снег и лед (1961)
  • Новосадски покољ (1961)
  • Имена (1964)
  • Мреже (1967)
  • Досије Храбак (1971)
  • У потрази за Месијом (1978)
  • Шамфорова смрт (1986)
  • Писац говора (1989)
  • Мишеви (1991)
  • Кућа 25а (1994)

Књиге есеја и чланака[уреди]

  • Тај проклети занат списатељски (1965)
  • Зашто да не (1971)
  • Приповетка и приповедање (1980)
  • Сатира и сатиричари (1985)

Књиге аутобиографске прозе[уреди]

  • Узгредне забелешке (1990)
  • Између редова (1994)
  • Одломци и сећања
  • Писци I и II

Признања[уреди]

За своје књижевно дело академик Ерих Кош је добио више признања, међу осталим и награду Савеза књижевника Југославије за роман Велики мак (1958), Октобарску награду Београда за збирку Прво лице једнине (1964) и НИН-ову награду за најбољи роман године Мреже (1968). Такође, додељено му је и највеће признање Србије - Седмојулска награда, коју је добио за животно дело.

Спољашње везе[уреди]