Ерих Менделсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ерих Менделсон

Erich Mendelsohn
Erich Mendelsohn

Информације
Датум рођења 21. март 1887.
Место рођења Аленштајн (Немачко царство)
Датум смрти 15. септембар 1953.(1953-09-15)(66 год.)
Место смрти Сан Франциско (САД)
Дела
Ајнштајнова кула у Постдаму

Ерих Менделсон (нем. Erich Mendelsohn; 21. март 1887., Аленштајн, Источна Пруска15. септембар 1953, Сан Франциско, Калифорнија) био је познати немачки архитекта присталица генерације експресионизма и органске архитектуре који је реализовао тип незаевисне архитектуре коју је презентирао на грађевинама најме робних кућа, административних зграда и фабрика.

Биографија[уреди]

Унутрашњост Херманове шеширџиске фабрике у Лукенвалду
Зграда Мосе у Берлину
Поглед на Ајнштајнов опсерваторијски торањ у Постдаму
Детаљ робне куће Петерсдорф у Вроцлаву
Робна кућа Шокен у Хеминсу

Родио се 1887. године у граду Аленштајну у Источној Пруској (данас је то Пољска) и жидовског је порекла. Отац је радио у трговинској радњи а мајка у шеширџиници. Средњу школу-хуманистичку гимназију завршио је у родном граду и наставио је студиј у Берлину а 1906. године је почео студиј економије на универзитету у Минхену. 1809. је почео са студијем архитектуре на техничком универзитету у Берлину и након две године прешао је на универзитет у Минхену где је свој студиј архитектуре завршио 1912. године. У минхену је био под утицајем Теодора Фишера чије је стварање било под утицајем неокласицизма и сецесије а затим је дошао у дотицај са експресионистички оријентисаним архитектима из групе „Der Braue Reiter“ и „Die Brücke“.

Од 1912. до 1914. и радио је као независан архитекта у Минхену. 1915. године се оженио са Луис Мас. Добри односи са познатим људима помогли су Менделсону. Посредством супруге срео је Херберта Фројндлиха заступника директора института за физикалну хемију и електрохемију. Саградио је 1921. године за институт астрофизичку опсерваторију у којој је требало да буде простор у којем би се оверавала Ајнштајнова теорија релативности позната под иманом Ајнштајнова кула у Постдаму. Концепција је изведена из концепција решења из доба после Првог светског рата, а објекат је најзначајније остварење пројеката грашевина хетерогених облика, који су у та времена сматрани утопијама и остајали су у већини на папиру као неостварена дела и његова ваљкаста целина објекта подсећа на особине аеродинамичких возила.[1] Даља грађевина је била шеширџиска творница у Лукенвалду.

Током 1924. године био је учесник у оснивању прогресивне архитектонске групе „Die Ring“ скупа са познатим архитектима Лудвиг Мис ван дер Рое и Валтер Гропијусом и његова следећа фаза је била јако успешна и стварао је у Европи скупа са Ле Корбизијеом и даљим познатим архитектима са којима је допринео и развоју совијетске архитектура.

Године 1933., због наступа антижидовских и антисемитских тенденција, емигрирао је у Енглеску.[2] Његова имовина је припала нацистима и био је искључен из списка Немачке архитектонске уније и из Пруске академије уметности. У Енглеској је сарађивао са Сергејом Хермајефом и пројектовао је и серију зграда за Палестину.

Од 1941. године живео у САД са новим иманом Ерик и предавао на Универзитету Беркли. Године 1945. трајно се населио у Сан Франциску где је до конца живота посветио пројектима јеврејске заједнице.

Филозофија[уреди]

Менделсонова основна филозофија која је произашла из првих искустава из експресионизма био је динамизам. Овај правац је презентирао архитектонску мисао која је била веома лична а његов део архитектонског стваралаштва је одвођен из романтичког симболизма док је последња фаза његовог стваралаштва била већ много линеарнија.

Дело[уреди]

  • Хала за Херманову шеширџиницу у Лукенвалду (1919. – 1920.)
  • Ајнштајнова кула у Постдаму (1920. – 1921.зграда, 1921. – 1924. техничка опремљеност)
  • Кућа Мосе – преградња канцеларије и штампарије Рудолфа Моса (1921. – 1923.)
  • Робна кућа Шокен у Нирнбергу (1925. – 1926.)
  • Текстилна фабрика у Петрограду (1926.)
  • Доградња и преградња робне куће у Дуисбургу (1925. – 1927.)
  • Робна кућа Шокен у Штутгарту (1923. – 1928.)
  • Изложбени павиљон за Рудолфа Моса (1928.)
  • Вога комплекс и универзум- биоскоп, Берлин (1925. – 1931.)
  • Робна кућа Шокен у Кеминцу (1927. – 1930. )
  • Лична вила у Берлину (1928. – 1930. )
  • Кућа Колумбус у Берлину (1928. – 1932. )
  • Жидовски омладински центар у Есену (1930. – 1933. )
  • Павиљон „The De La Warr, Bexhill – on – Sea“ Сусекс (1934. )
  • „Cohen House, Chelsea“, Лондон (1934. – 1936. )
  • Вила Ваицман Реховот (Израел) (1935. – 1936. )
  • Универзитет у Јерузалиму (1934. – 1940. )
  • Синагога „B'Nai Amoona“ (данас центар креативне уметности), Универзитетски град- Мисури (1946. – 1950. )

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Savremena arhitektura, Udo Kulterman Novi Sad 1971.
  2. Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1971.

Литература[уреди]

  • Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha, 1966.
  • H. W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd, 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд, 1972.
  • Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1971.
  • Истоимени чланак у словачкој Википедији

Спољашње везе[уреди]