Ерих Фром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ерих Фром
Erich Fromm.jpg
Ерих Фром
Датум рођења (1900-03-23)23. март 1900.
Место рођења Франкфурт на Мајни
Немачко царство
Датум смрти 18. март 1980.(1980-03-18) (79 год.)
Место смрти Муралто, Тичино
Швајцарска
Епоха филозофија 20. века
Регија Западна филозофија
Школа филозофије Критичка теорија
Франкфуртска школа
Интересовања Социјална терорија
Марксизам
Идеје Социјални карактер

Ерих Фром (нем. Erich Fromm; Франкфурт на Мајни, 23. март 1900 — Муралто, Тичино, 18. март 1980) је немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. Он је био повезан са оним што је данас познато као Франкфуртска школа критичке теорије.

Биографија[уреди]

Ерих Фром је почео да студира 1918. на универзитету у Франкфурту на Мајни. Током летног семестра 1919. Фром је студирао на Хајделбершком универзитету, где је променио смер студија са права на социологију код Алфреда Вебера (брата Макса Вебера), Карла Јасперса и Хајнриха Рикерта. Фром је постао доктор филозофије 1922, а завршио је своју обуку у психоаналитици 1930. на Психоаналитичком Институту у Берлину. Исте године је отворио клинику и придружио се Институту за социјална истраживања у Франкфурту. Након што су нацисти преузели власт у Немачкој, Фром се преселио у Женеву, а онда 1934. у Њујорк и на „Колумбија универзитету“. Након што је напустио Колумбију, помогао је стварању њујоршке филијале Вашингтонске школе психијатрије 1943. и „Вилијам Алансон Вајт“ института за психијатрију, психоанализу и психологију 1945.

Када се Фром преселио у Мексико Сити 1950., постао је професор на УНАМ („Национални Аутономни Универзитет Мексика“) и основао психоаналитички одел у медицинској школи. Поучавао је на УНАМ-у до понзије 1965. У међувремену је подучавао као професор психологију на државном свеучилишту Мичигена од 1957. до 1961., а као помоћни професор психологије на оделу Уметности и науке њујоршког универзитета после 1962. године. Фром се преселио у Муралто, Швајцарска, 1974. и умро у свом дому 1980., пет дана пре свог осамдесетог рођендана. Све време је имао своју клинику и издавао серију књига.

Дела[уреди]

  • Бекство од слободе, Нолит, Београд, 1978.
  • Човек за себе, Напред, Загреб, 1980.
  • Здраво друштво, Рад, Београд, 1983.
  • Психоанализа и религија, Народна књига - Алфа, Београд, 1998.
  • С оне стране окова и илузија, Филип Вишњић, Београд, 1989.
  • Умеће љубави, БИГЗ, Београд, 1993.
  • Умеће живљења, Моно и Мањана, Београд, 2008.
  • Зен-будизам и психоанализа, Нолит, Београд, 1977.
  • Мисија Сигмунда Фројда, Графос, Београд, 1985.
  • Марксово схватање човека, Графос, Београд, 1979.
  • Револуција наде: за хуманизацију технике, Графос, Београд, 1980.
  • Анатомија људске деструктивности, Напред, Загреб, 1980.
  • Имати или бити, Народна књига - Алфа, Београд, 1998.

Спољашње везе[уреди]