Ернст Борис Чејн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ернст Борис Чејн
Ernst Boris Chain 1945.jpg
Ернст Борис Чејн 1945. године
Датум рођења(1906-06-19)19. јун 1906.
Место рођењаБерлин
  Немачка
Датум смрти12. август 1979.(1979-08-12) (73 год.)
Место смртиКастлебар
  Ирска
ЗанимањеБиохемичар

Ернст Борис Чејн (енгл. Ernst Boris Chain, 19. јун 1906 — 12. август 1979) био је британски биохемичар, који је добио Нобелову награду 1945. године за физиологију и медицину за свој рад на пеницилину заједно са Александром Флемингом и Хауардом Валтер Флоријем.[1][2][3]Дао је велики допринос одређивању дејства и хемијске структуре пеницилина.

Младост и образовање[уреди]

Чејн је рођен у Берлину од мајке Маргарете и оца Мишела Чејна, који је био хемичар и радио је у хемијској индустрији. Породица Чејн је била јеврејска породица. Његов отац је емигрирао из Русије а мајка је пореклом из Берлина. Након доласка нацистичког режима на власт, због безбедности Чејн се 1933. године из Немачке преселио у Енглеску . Школовао се у Луисенгимнасиуму у Берлину, где се убрзо заинтересирао за хемију. Затим је похађао Хумболтов универзитет у Берлину, где је дипломирао хемију 1930. године.

Каријера[уреди]

Уз помоћ британског генетичара Џона Бурдона Сандерсон Холдејна добио је позицију у универзитетској болници у Лондону. Након пар месеци он је постао студент докторских наука на Универзитету у Кембриџу, где је почео да изучава фосфолипиде. 1935. године прихватио је посао професора патологије на Универзитету у Оксфорду. За то време истраживао је различите теме укључујући змијски отров, метаболизам тумора, лизозим и биохемијске технике. 1939. године Чејн је добио британско држављанство. 1939. године се придружио Хауарду Флорију у истраживању антибактеријских агенаса које производе микроорганизми. То им је омогућило сарадњу са Александром Флемингом, који је девет година раније открио пеницилин. Чејн и Флори су желели да открију терапеутско дејство пеницилина и његову хемијску структуру. Они су открили како да изолују и концентрују средство за убијење клица у пеницилину. Едвард Абрахами је такође учествовао у теоретизипању бета-лактамске структуре пеницилина, што је потврђено кристалографијом Х зрака.[4] Због овог открића Чејн, Флори и Флеминг су добили Нобелову награду 1945. године. Након Другог светског рата Чејн се преселио у Рим и радио је на Супериорном институту здравља. Од 1948. године његове истраживачке теме укључују однос угљених хидрата и аминокиселина у нервном ткиву, студију начина деловања инсулина, производњу лизергинске киселине у потопљеној култури и изолацију нових метаболита гљивица.1964. вратио се у Британију као оснивач биохемијског департмана Империјал колеџа у Лондону, где је остао до свог пензионисања, специјализирајући технологију ферментације. [5]

Награде и признања[уреди]

Професор Чејн је аутор или коаутор многих научних радова и дао је допринос важним монографијама о пеницилину и антибиотицима.

  • 1945. добио је Нобелову нагрду за физиологију и медицину,
  • Године 1946. добио је сребрну Берзелиусову медаљу Шведског медицинског друштва,
  • Пастер медаљу Института Пастер, и награду из Хармсворт Меморијалног Фонда,
  • Године 1954. добио је Столетну награду Паул Ерлих,
  • 1957. године златна медаља за терапеутску делатност лондонског Апотекарског друштва,
  • Изабран је за члана Краљевског друштва 1949. године,
  • Има почасне дипломе универзитета у Лијежу, Бордоу, Торину, Паризу, Ла Плати, Кордоби, Бразилу и Монтевидеу, а члан је и многих научених друштава.[6]
  • 8. јула1969. именован је за Витезову диплому,

Приватни живот[уреди]

Године 1948. оженио се Аном Чејн, имали су троје деце. У свом каснијем животу, његов јеврејски идентитет му је постао све важнији. Чејн је био члан управног одбора Веизман института за науку у Реховоту 1954. године, а касније члан извршног одбора. Он је подигао своју децу безбедно у оквиру јеврејске вере, организујући много ваншколских обука за њих. Његови ставови су најјасније изражени у његовом говору „Зашто сам Јеврејин“ дат на Светској конференцији интелектуалаца Јеврејског конгреса 1965. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Chain, Sir Ernst Boris (1906–1979), biochemist | Oxford Dictionary of National Biography”. www.oxforddnb.com (на језику: енглески). doi:10.1093/ref:odnb/9780198614128.001.0001/odnb-9780198614128-e-30913. Приступљено 10. 4. 2019. 
  2. ^ Kyle, Robert A.; Shampo, Marc A. (1. 9. 2000). „Ernst Chain—Nobel Prize for Work on Penicillin”. Mayo Clinic Proceedings (на језику: енглески). 75 (9): 882. ISSN 0025-6196. doi:10.4065/75.9.882. 
  3. ^ Raju, Tonse NK (13. 3. 1999). „The Nobel Chronicles”. The Lancet (на језику: енглески). 353 (9156): 936. ISSN 0140-6736. PMID 10094026. doi:10.1016/S0140-6736(05)75055-8. 
  4. ^ Jones David S.; Jones John H. (31. 12. 2014). „Sir Edward Penley Abraham CBE. 10 June 1913 — 9 May 1999”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 60: 5—22. doi:10.1098/rsbm.2014.0002. 
  5. ^ London, Main campus address: Imperial College; Campus, South Kensington; SW7 2AZ, London; maps, tel: +4420 7589 5111 Campus; in, information | About this site | This site uses cookies | Report incorrect content | Log. „Sir Ernst Chain is honoured in building naming ceremony | Imperial News | Imperial College London”. Imperial News (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2019. 
  6. ^ „Ernst Boris Chain.pdf”. Google Docs. Приступљено 11. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди]