Еротославија
| Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима | |
|---|---|
| Аутор | Дејан Ајдачић |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | наука, културна антропологија, филологија, |
| Издавање | |
| Издавач | Албатрос плус |
| Датум | 2013. |
| Тип медија | тврдо |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-6081-110-5 |
Еротославија: преображења Ероса у словенским књижевностима је књига српског фолклористе и проучаваоца књижевности Дејана Ајдачића. Књигу је 2013. године издала издавачка кућа "Албатрос плус" у "Библиотеци Албатрос" бр. 162. У књизи је објављено 22 текста, од којих је шест објављено први пут. Приказ ове књиге објавили су Михајло Пантић[1] и Јелена Марићевић.[2]
Садржај[уреди | уреди извор]
Садржај књиге Еротославија:[3]
- Премудри Соломон и жене у фолклору балканских Словена
Са елементиме представа из „Старог завета“ и „Талмуда“, хришћанских апокрифа и мотива усмене традиције Срби, Македонци и Бугарки су приказивали премудрог Соломона како се надмеће у мудрости са сестром, доказује мајци да су жене непостојанији пол, а као женскароша надмудрују га верне супруге. Најмудријем међу мудрима памет не помаже да изгради складне односе са женама.
- Називи неверне жене у словенској епици – упоредно истраживање формула
У епским песмама о неверној жени Срба, Бугара, Македонаца и Руса се посматрају називи неверности. У архаичким руским билинама нема формулативно устаљених назива неверне жене, док се и психолошки и историјски развијеним песмама јужних Словена о Грујовици, Момчиловици и др. такви називи са моралном осудом појављују.
- Женски етностереотипови балканских Словена
У епским народним песамама Хришћана и Муслимана на Балкану није важило начело да је своје боље од туђег, јер су жене Другог биле велико искушење у граничним крајевима, где су се вероисповести додиривале. Отмица девојке или жене уз превођење у своју веру је слављена као јуначки подвиг, док је у варијантама o спреченим отмицама величана одбрана части.
- О смешном и о иморализму у еротским причама
Еротске шаљиве приче јужних Словена, Руса и Пољака се анализирају са становишта заплета и односа актера: варање наивних и приглупих, авантуре похотних и др. Указује се на моралне ставове казивача у еротским усменим причама – на моралистичко оправдавање освете у еротским подругачицама и крајњи иморализам.
- Типови љубави у ренесансној поезији Дубровника
Дубровачки песници епохе ренесансе су се угледали на Петраку и његове италијанске подражаваоце. У овој поезији преплићу се следећи типови љубави: љубав усавршавања (жена је као анђео, оличење савршенства и лепоте), љубави болест са страдањима заљубљеног меланхоличног љубавника, љубав служење отменог удвачара, љубав лов и љубав уживање. Истиче се динамика односа наведених типова љубави.
- Петраркин сонет „Benedetto sia 'l giorno...“ у препевима дубровачких петраркиста
Петраркин сонет у старој хрватској књижевности није превођен у форми сонета. Анализирају се мотиви и идеје Петраркиних стихова из сонета „Benedetto sia 'l giorno...“ са препевима и прерадама дубровачких песника ренесансе.
- Вила љубавница у књижевности српског романтизма
Српски романтичари су виле представљали као бића која привлаче мушкарце. Наводе се и анализирају стихови Симе Милутиновића, Јована Суботића, Драгутина Илића, Павле Поповића Шапчанина, Лазе Костића. Иако песници користе фолклорне мотиве, они ретко посежу за сижеима балада са кобним завршетком.
- Трагедија разапете љубави „Максим Црнојевић“ Лазе Костића
Лаза Костић је за основу своје младалачке трагедије „Максим Црнојевић“ изабрао у ученој Европи познату српску народну песму „Женидба Максима Црнојевића“, са темом преваре, лепоте и ружноће и шекспировским страстима. Костић је једноставном заплету старца Милије додао нове ликове и сложене паралелне радње. Лаза Костић је желео да својом драмом испева химну побратимству, али је радња разрешена „водвиљски“ са патетичким опроштајима.
- Пољакиње и заљубљени руски официри у два пољска романа
Указује се на историјске оквире разлоге сучељености Пољака и Руса после распарчавања Пољске и гушења устанака Пољака. Описују се и анализирају љубавни и породични односи књижевних ликова официра Руса и Пољакиња у романима: „Москаљ“ Јузефа Игнаци Крашевског, објављеном под псеудонимимом Болеславита (1865) и „Лепота живота“ Стефана Жеромског (1912).
- Београдски надреализам и љубав
Указује се на особене представе о љубави и телу у преднадреалистичкој поезији са спојем експресионизма и неоромантизма Марка Ристића и Александра Вуча. Утицај француских надреалиста огледа се у фрагментима текстова о љубави са противљењем грађанском моралу. Склоност ка ирационалном и подсвесном дотиче у аутоматским текстовима и стиховима у којима се преплићу симболи подводног или подземног света. Текст је написан крајем 80-их година 20. века
- Инфантилизам и љубав у „Фердидуркеу“ Витолда Гомбровича
Љубавни пориви нису плод само чежње, већ их могу обликовати и особе посредници. У роману „Фердидурке“ Пољака Витолда Гомбровича посредовање у љубавним односима се разматра као однос зрелих и незрелих кроз поступке и речи похотног професора и савременог дечка које привлачи неискусна пансионаткиња. Пољски писац у промишљању односа старих и младих, уз иронију разоткрива односе инфантилизма и љубави.
- Уздржавање од љубави и разблудност у прози Шевчука и Домонтовича
У два украјинска романа јунаци након уздржавања од љубави откривају своју разблудност. У роману Валерија Шевчука „Бес плоти“ путујући монах који није искусио телесну љубав пристаје да из разблудне девојке изгони беса плоти. У делу „Доктор Серафикус“ В. Домонтович приказује филолога аскетски усмереног само на науку, али он открива и своју страсну природу.
- Еротско у прози Новака Килибарде
Међу ликовима приповедака о романа „Црногорска хроника“ Новака Килибарде налази се и много жена и девојака из каменитих крајева Херцеговине и Црне горе који се препуштају жудњи, али и оних који бране своју част. Указује се на називе еротских радњи и полних органа, називе лаких жена. Највећу пажњу Килибардиних казивача из народа привлаче ванбрачни односи, а о брачној еротици се прича када је нечим нарушен ред, у случају прељубе или када супруг не може да обавља супружанске дужности.
- Трећи и завођење у Кундериним „Смешним љубавима“
Пажња је усмерена на три приче из збирке „Смешне љубави“ чешког писца Милана Кундере и пишчева расуђивања о улози искусних саветодаваца и посредника у љубавним односима. Несигурни млади мушкарац се диви искусном заводнику и као шегрт следи препоруке „мајстора“ и остварује брзи успех, али бива и жртва доконих колега.
- Иронија и љубав
Иронија уз исмевање показује распрснуту целовитост света са становишта надмоћног познавања људског. Али Свевидеће око ироније је и узнемирено немогућношћу да човек усклади своје љубавне жеље и стварност. Иронијски приповедач приказује немогућност потпуне љубави као неузајамност, као јаз између заноса заљубљеног и равнодушности онога ко не воли. Друштвено обликовање пожељне љубави уводи надиндивидуалну (моралистичку, трговинску или хедонистичку) редукцију љубави. Иронија прилази љубави као личној, друштвеној и биолошкој појави, али сама указује на многоликост љубави, њену неухватљивост и необузданост.
- Жене истока у потрази за благостањем
У раду се указује на некада велики јаз између богатог капиталистичког Запада и сиромашног социјалистичког Истога, који је постао очигледан са поразом комуниста. Та разлика је навела одважне и лепе жене да у богатијем свету потраже благостање. Анализирају се дела украјинских писаца Јурија Андруховича, Владимира Јешкиљева, Евгеније Кононенко који на различите начине приказују ову потрагу..
- Пољски папучић и распусна Вјера (Томаш Јаструн)
У причи „Кармин гаћице“ из збирке „Врели лед“ пољског приповедача Томаша Јаструна приказује се брачно неверство директора провинцијалног дома културе и његове службенице и супругино откривање изгубљених гаћица кармин боје у дому. Анализирају се хуморни начин приказивања стереотипа Пољака и Рускиња.
- Поплава еротизације у словенским књижевностима крајем 20. века
Са нестанком идеолошких забрана јавног говора о сексу у словенским културама постстоцијалистичког периода се расте интерес за еротику и порнографију у књижевности. Набрајају се дела која илуструју еротизацију у словенским књижевностима.
- Фантастичка преображења тела у еротској прози савремених словенских аутора
Као типови еротске фантастике у књижевности предлажу се прикази телесне љубави: несродних (људских и нељудских) бића, прикази љубави у чудесним времепросторима и прикази осамостаљених, персонализованих полних органа. Разматрају се еротски мотиви у роману Јурија Виничука, Јовице Аћина, Томаша Јаструна, Линор Горалик и Сергеја Кузњецова.
- Еротско тело и свакодневица у прози савремених словенских аутора
У раду се анализира представљање еротског тела у прози савремених словенских писаца Милка Валента, Љубице Арсић, Оксане Забужко, Владимира Сорокина и Томаша Јаструна – у приповедању о првим искуствима неискусних, приказивању пожељног и реалног тела, те тела у покрету. Испитују се начини наративног и метафоричког представљања тела у контексту духа времена и еротизације свакодневног живота.
- Љубав будућности у делима словенске фантастике
Наводе се и анализирају књижевне представе о љубави и еротици будућности у књигама низа писаца. Указује се на домишљења о доживљају љубави код особа које ће имати телепатске моћи, на анатомске, физиолошке и психолошке аспекте тела друкчијег тела људи у будућности. Еротска искуства, по неким делима, биће проширена помоћу наркотичких и фармаколошких средстава. Социјални аспекти промене односа према љубави у делима словенских писаца тичу се контроле или ограничавања потреба. Посебно су размотрене представе о љубави будућности у виртуелном свету где је незаобилазно питање умноженог идентитета у киберфантастици. Питање Другог у љубави тиче се и љубави са бићима других светова.
- Модификатори еротског тела у словенској футурофантастици
Валериј Подорога пише да је представа о телу целовита, док само тело то није. Без анализе књижевних дела, уз помене мотива Станислава Лема, Маћеја Паровског, Горалик и Кузњецова, указује се на представе људског тела као сексуалне машине или механизма. Као правци модификације природног тела у делима писаца футурофантастике се указују дестимулирање (умањивање) или стимулирање (исцрпљивање) сексуалне жеље ради контроле социјалних односа, дестимулирање ради ограничења агресивних нагона (Лем).
Преводи[уреди | уреди извор]
Кијевски издавач Tempora је објавио украјинско издање књиге под насловом "Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах" 2015. године. Књигу је превела Вероника Јармак. На промоцији украјинског издања књиге 23. јуна 2015. у кијевској књижари "Је" говорили су Тамара Гундорова, Павло Михед и Олена Дзјуба-Погребњак. Превод књиге на пољски језик је 2019. објавило Издавачко предузеже Универзитета у Лођу под наскловом "ErotoSlavia: O miłości i erotyce w literaturach słowiańskich". Текстове из књиге су превели Милан Пупезин, Милош Валигурски, Евелина Хаћа и Томаш Квока.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Пантић, Михајло (20. 7. 2013). „Писма из Еротославије”. Политика.
- ^ Марићевић, Јелена (2014). „У Слав(иј)у Ероса!”. Свеске. 113.
- ^ Ајдачић, Дејан. Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевностима. Београд : Албатрос Плус, 2013. ISBN 978-86-6081-110-5.