Пређи на садржај

Естонска радничка комуна

С Википедије, слободне енциклопедије
Естонска радничка комуна
Eesti Töörahva Kommuun
Эстляндская трудовая коммуна
Застава

Географија
Престоница Нарва
Облик државе социјалистичка република
Историја
Догађаји  
 — Основана 29. новембар 1918.
 — Укинута 5. јун 1919
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Естонија Естонија

Естонска радничка комуна (ест. Eesti Töörahva Kommuun; рус. Эстляндская трудовая коммуна) био је назив за међународно непризнату комунистичку владу у Естонији, која је полагала права на територије под контролом бољшевика за време Естонског рата за независност и Руског грађанског рата.[1] Комуна је формално проглашена новембра 1918. године уз подршку Црвене армије. На њезином челу налазио се Јан Анвелт. Укинута је 1919. године.

Историјат

[уреди | уреди извор]

По завршетку Првог светског рата, ситуација у Естонији била је комплексна. С једне стране, домаћи политичари прогласили су независност Републике Естоније и њезине територије од било каквих спољних утицаја, док су, с друге стране, нове совјетске власти, али и преостали Балтички Немци, полагали права на територију Естоније. То је довело до рата у Естонији. Естонски су се комунисти, наравно, ставили на страну совјетских власти те је већ крајем новембра 1918. године у делу Естоније проглашена Радничка комуна. Естонска радничка комуна била је организована по совјетском моделу, а чланови комуне (владе) били су:

Чланови Естонске радничке комуне
СЛУЖБА ИМЕ МАНДАТ
Председавајући Јан Анвелт 1918. – 1919.
Извршни секретар Јоханес Кесперт 1918. – 1919.
Народни комесар за спољне послове Јоханес Меги 1918.
  Макс-Алфред Тракман 1918. – 1919.
Комесар за народну привреду Ханс Пегелман 1918. – 1979.
Народни комесар за унутарње послове Виктор Кингисеп1 1918. – 1919.
  Јоханес Кесперт (v.d.) 1918. – 1919.
Народни комесар за одбрану Јан Анвелт 1918. – 1919.
Народни комесар за државну управу Јоханес Меги 1918. – 1919.
  Карл Милберг 1919.
Народни комесар за социјалну сигурност Рудолф Вакман 1918. – 1919.
  Ото Рестас (v.d.) 1918. – 1919.
Народни комесар за културу и јавно образовање Артур Валнер 1918. – 1919.
1 За време трајања Комуне, Виктор Кингисеп скривао се у Естонији, тако да никада није преузео функцију.

Власт је била организована по совјетском моделу и имала је тесне везе с Москвом. На подручјима под контролом комуне дошло је до затварања цркви, национализације индустрије и банака[2] te zabrane djelovanja pripadnicima Privremene vlade Estonije.[3] те забране деловања припадницима Привремене владе Естоније. Једина земља која је формално признала Естонску радничку комуну била је Руска СФСР, која је то учинила 7. децмебра 1918. године.[4] Од новембра 1918. до јануара 1919. године дошло је до спровођења режимског терора од стране комунара ради сузбијања контрареволуционарних активности.[5][6] Значајан број особа ухапшен је у Тартуу током децембра 1918. године, а одређен број немачких земљопоседника је 9. јануара 1919. године погубљен на смрзнутој реци Нарви.[6] Истога месеца, у околици Луге успостављен је и камп за жртве терора. Нетом пре ослобођења Тартуа, комунисти су у подруму градске банке погубили припаднике клера и друге заробљенике. Према проценама, Естонска радничка комуна погубила је око 500 људи.[7]

Комуна је у почетним фазама рата уживала прилично добар положај, с обзиром на чињеницу да је Црвена армија дошла на само 30-ак километара од Талина. Међутим, када су Естонци у јануару 1919. године покренули контранапад, трупе под водством Јохана Лајдонера и уз значајну британску помоћ, успеле су да протерају Црвену армију изван граница Естоније, што је уједно био и почетак краја Радничке комуне. Комуна је фактички изгубила сву контролу, али је формално полагала право на Естонију кроз "владе у егзилу", испрва из Пскова и Луге, а касније из Стараје Русе.

Застава Комуне.[8][9]

Формално је распуштена у јуну 1919. године. Касније совјетске власти погубиле су већину естонских комунара током Велике чистке.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Eesti ajalugu, a textbook for grade 11 by Küllo Arjakas, Mati Laur, Tõnis Lukas and Ain Mäesalu; Koolibri, Tallinn 1991; p. 261.
  2. ^ Miljan, Toivo (2004). Historical Dictionary of Estonia. Scarecrow Press. стр. 226. ISBN 9780810865716. 
  3. ^ Brüggemann, Karsten (29. 8. 2008). „"Foreign Rule" during the Estonian War of Independence 1918–1920: The Bolshevik Experiment of the "Estonian Worker's Commune"”. Journal of Baltic Studies. Routledge. 37 (2): 210—226. S2CID 144738999. doi:10.1080/01629770608628880. 
  4. ^ Eesti ajalugu, a textbook for grade 11 by Küllo Arjakas, Mati Laur, Tõnis Lukas and Ain Mäesalu; Koolibri, Tallinn 1991; p. 263.
  5. ^ Miljan, Toivo (2004). Historical Dictionary of Estonia. European Historical Dictionaries. 43. The Scarecrow Press. стр. 226. ISBN 0810849046. 
  6. ^ а б Von Rauch, Georg (2006). The Baltic States - The Years of independence 1917 - 1940. Hurst & Company. стр. 58—59. ISBN 1850652333. 
  7. ^ Tannberg, Tonu; Maesalu, Ain; Lukas, Tonis; Mati Laur; Ago Pajur (1997). History of Estonia (2nd изд.). Avita. стр. 212. ISBN 9985206061. 
  8. ^ „Eesti muuseumide veebivärav - Eesti Töörahva Kommuuni lipp”. 
  9. ^ Эстонский флаг, эстонский герб. Авита. 2005. ISBN 978-9985-2-1053-6. 
  10. ^ Kaljuvee, Ardo (22. 9. 2007). „Hea kommunist on surnud kommunist”. Eesti Päevaleht (на језику: Estonian). Архивирано из оригинала 01. 08. 2012. г. Приступљено 7. 3. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]