Етелред Неспремни

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Етелред Неспремни
Ethelred the Unready.jpg
Етелред Неспремни
Датум рођења око 966-8
Место рођења Весекс
Датум смрти 23. април 1016.(1016-04-23) (47/48 год.)
Место смрти Лондон
Енглеска
Гроб Катедрала Светог Павла у Лондону
Династија династија Весекс
Отац Едгар I Мирољубиви
Мајка Елфрида Енглеска
Супружник Ælfgifu of York, Ема од Нормандије
Потомство Æthelstan Ætheling, Едмунд Гвоздени, Eadred Ætheling, Eadwig Ætheling, Едвард Исповедник, Alfred Aetheling, Goda of England
Краљ Енглеске
Период 978-1013
Претходник Едвард II Мученик
Наследник Свен Рашљобради
Краљ Енглеске
Период 1014-1016
Претходник Свен Рашљобради
Наследник Едмунд Гвоздени
Coa King Ethelred the Unready.svg

Етелред Неспремни или Етелред II (око 968 - 23. април 1016) је био енглески краљ од 978. до 1013. и од 1014. до 1016. године.

Детињство и младост[уреди]

Етелред је био син енглеског краља Едгара I Мирољубивог и његове жене Елфриде. Етелредов отац умро је 975. године.[1] Оставио је два млада сина. Наследио га је Едвард Мученик, старији син. Етелред је имао око десет година када је убијен Едвард (978){[2]. Едварда су убиле Етелредове присталице. Етелред није лично осумњичен за учешће јер у току убиства није био присутан. Не постоје писани извори о учешћу Етелредове мајке Елфриде у убиству. Крунисање Етелреда обављено је уз одушевљење енглеског народа. Етелред није могао имати више од тринаест година када је крунисан за краља[3]. Током првих година своје владавине, Етелред је развијао блиске везе са Етелволдом, бискупом Винчестера, који га је подржао приликом преузимања круне[4] Када је Етелволд умро (1. августа 984), Етелред је дубоко жалио због смрти пријатеља.

Сукоб са Данцима[уреди]

Етелредов златни новац (1003—1006)

Напади Данаца на Енглеску почињу 980. године. Нападнути су Хемпшир, Чешир и Танет, а следеће године и Девон и Корнвол. Након шест година, Данци стварају своје упориште у југозападној Енглеској. Ова серија викиншких напада није имала трајнијих утицаја на Енглеску. Једини трајан ефекат јесте успостављање контакта између Енглеске и Нормандије. Помоћ коју су Нормани из Нормандије пружали својим сродницима довела је до тензија између Енглеске и Нормандије у које се умешао чак и папа Јован XV[5]. Папа је издејствовао склапање мира између Нормандије и Енглеске који је потписан у Руану 991. године.

Августа исте године, велика данска флота започела је кампању на југоистоку Енглеске. Заузели су острво Нортеј.[6] Код приобалног града Малдона који лежи на 2 километара западно од Нортеја, стационирана је енглеска војска. Битка која је уследила завршена је поразом енглеске војске[7].

Енглеска је након пораза код Малдона пристала на плаћање данка Данској. Он је износио 10.000 фунти годишње. Међутим, данска флота наставила је да хара енглеску обалу и у наредне две године. Године 994. Данци су напали и сам Лондон, али нису успели да га освоје. Етелред се састао са данским вођама, пре свега са Олафом Тригвансоном. Закључен је споразум којим су регулисане границе и трговина између две државе. Енглеска је Данској платила још 22.000 килограма злата и сребра у замену за склапање мира. Исте године, Олаф Тригвансон је потврђен као хришћанин на церемонији у Андоверу.[6] Након примања поклона, Олаф је обећао Етелреду да више никада неће доћи у Енглеску као непријатељ. Затим се вратио у Норвешку. Одржао је обећање и до краја живота се није вратио у Енглеску. Међутим, делови данске војске одлучили су да се задрже у Енглеској.

Од 997. године долази до нових напада Данаца. Они 999. године упадају у Кент, али 1000. године напуштају Енглеску и одлазе у Нормандију. Могуће је да су од напада одустали јер је енглески краљ пристао на плаћање данка познатог као Данегелд.[6] Етелред је престанак напада искористио да опорави војску. Године 1001. данска флота, могуће иста она из 1000. године, поново напада Енглеску, овог пута обалу западног Сасекса. Касније је напала и југ Девона, али су Енглези организовали успешну одбрану. Етелред је 1002. године купио примирје за 24.000 фунти.

Масакр из 1002. године и губитак престола[уреди]

Почетком 11. века у Скандинавији је дошло до немира када је Олаф Тригвасон подигао устанак против краља Хакона Доброг који је признавао супремацију Данске. Када је Хакон збачен, Олаф је прекинуо подложност Норвешке Данској. Свен, владар Данске, је склопио савез са Швеђанима против Норвешке. Победу у одсудној бици (код Хелсингборга 1000. године). Немире у Скандинавији искористио је Етелред Неспремни да нареди масакр свих Данаца у Енглеској[8]. Масакр је извршен 13. новембра 1002. године на дан Светог Бриција. Вероватно масакр није могао бити спроведен у трећини Енглеске где су Данци били прејаки. Страдала је и сестра Свена Рашљобрадог, Гунхилда. Следеће године Свен је покренуо поход на Енглеску. Већ следеће године запосео је Источну Англију, а следеће године данска војска повлачи се из Енглеске, вероватно због глади и болести.[6]

У периоду између 1007. и 1009. године Енглеска није била нападнута од Данаца. Године 1008. створена је нова флота ратних бродова. Следеће године нови дански напад предводи Торкел Високи. Етелред је 1012. године платио Данцима 48.000 фунти за престанак непријатељстава[9]. Следеће године на челу данске флоте стао је сам Свен. Намеравао је крунисати се енглеским краљем. До краја године Свен осваја читаву Енглеску. Етелред је у изгнанству у Нормандији. Међутим, Свен је преминуо 3. фебруара 1014. године. Данска војска заклела се на верност Свеновом сину Кнуту. Водећи енглески племићи подржали су Етелреда да се врати на престо[10].

Последње године и смрт[уреди]

Етелред је покренуо нападе против Свеновог сина Кнута и његових савезника. Кнутова војска се априла 1014. године повлачи без борбе. Етелред син Едмунд Гвоздени побунио се против оца и учврстио се у Данелагу. Њих двојица су се измирили због нове опасности од Данаца. Етелред и Едмунд заједно су бранили Лондон од Кнутове војске. Етелред је умро 23. априла 1016. године. Рат Кнута и Едмунда је настављен и завршен је убедљивом Кнутовом победом 18. октобра 1016. године у бици код Асандуна. Енглеска је подељена између Кнута и Едмунда. Едмунд је умро 30. новембра 1016. године те је цела Енглеска припала Кнуту[11].

Етелред је сахрањен у катедрали Светог Павла у Лондону. Гробница и спомених уништени су 1666. године заједно са катедралом у великом пожару.[12]

Порекло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Алфред Велики
 
 
 
 
 
 
 
8. Едвард Старији
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Елсвита
 
 
 
 
 
 
 
4. Едмунд I Величанствени
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Сигехелм од Кента
 
 
 
 
 
 
 
9. Едгива од Кента
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Едгар I Мирољубиви
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Елфгифа од Шафтесберија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Етелред Неспремни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Ордгар од Девона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Елфрида Енглеска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ Hart, Cyril (2007). "Edward the Martyr Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 22, 2015) (на језику: енглески)". Oxford Dictionary of National Biography. Oxford: Oxford University Press. Приступљено 9 November 2008.
  2. ^ Stenton 1971, стр. 372.
  3. ^ Keynes 1980, стр. 166.
  4. ^ Higham, The Death of Anglo-Saxon England. pp. 7–8; Stafford, Unification and Conquest. pp. 58.
  5. ^ Stenton 1971, стр. 375.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Keynes, "Æthelred II (c. 966x8–1016)."
  7. ^ Stenton 1971, стр. 376–77.
  8. ^ Stenton 1971, стр. 380.
  9. ^ Stenton 1971, стр. 381–4.
  10. ^ Stenton 1971, стр. 384–6.
  11. ^ Stenton 1971, стр. 386–393.
  12. ^ The Burial of King Æthelred the Unready at St. Paul's, Simon Keynes, The English and Their Legacy, 900-1200: Essays in Honour of Ann Williams, ed. David Roffe, (Boydell Press). (2012). pp. 129.

Литература[уреди]

  • Средњовековно доба повијесног развитка 1, Мирослав Брант, Библиотека повијести, Загреб, 1980. година
  • Cubitt, Catherine (2012). „The politics of remorse: penance and royal piety in the reign of Æthelred the Unready”. Historical Research. 85 (228): 179—192. doi:10.1111/j.1468-2281.2011.00571.x. 
  • Hart, Cyril, ed. and tr. (2006). Chronicles of the Reign of Æthelred the Unready: An Edition and Translation of the Old English and Latin Annals. The Early Chronicles of England 1.
  • Keynes, Simon (1980). The Diplomas of King Æthelred ‘the Unready’ 978–1016. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0521227186. 
  • Lavelle, Ryan (2008). Aethelred II: King of the English 978–1016 (New изд.). Stroud, Gloucestershire: The History Press. ISBN 9780752446783. 
  • Stenton, F. M. (1971). Anglo-Saxon England. The Oxford History of England. 2 (3rd изд.). Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-280139-2. 


Претходник:
Едвард II Мученик
Енглески краљ
978-1016
Наследник:
Едмунд Гвоздени