Етида

С Википедије, слободне енциклопедије
Фредерик Шопенова Етида оп. 10, бр. 2: брза хроматска лествица у десној руци се користи за развој слабијих прстију десне руке. Већина етида је написана да усаврши одређену техничку вештину.
Фредерик Шопенова Етида оп. 25, бр. 11

Етида је музички облик који служи за техничко савладавање свирачког умећа. То су углавном мелодијски једноставне композиције. Етида настаје упоредо са развојем техничког виртуозитета, нарочито на клавиру и виолини. Уз многобројне етиде изразито техничког карактера, нарочито у доба романтизма, дела ближа клавирској минијатури или етиде концертног карактера

Шопен је написао 24 клавирске етиде у два опуса[1][2] (опус 10 и опус 25) и 3 етиде из опуса постхум. Поред Шопена, клавирске етиде су компоновали Роберт Шуман, Франц Лист, Александар Скрјабин или виолинске Николо Паганини.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Walker, Alan: The Chopin Companion, p. 136. Norton and Co., 1966
  2. ^ „Chopin – Etüden (Urtext)”. G. Henle Verlag. Приступљено 1. 5. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]