Етимологија субјеката Руске Федерације

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Етимологије субјеката Руске Федерације обухвата српска имена 85 субјеката (републике, покрајине, области, градови, окрузи) који чине Руску Федерацију, пореданих по азбучном редоследу.

Руска Федерација[уреди]

Име Русија (рус. Россия) потиче од старог народа Руса, групе Варјага (могуће шведских Викинга), који су основали Кијевску Русију (рус. Киевская Русь). Старо латинско име Кијевске Русије било је Рутенија, а данас се то име углавном односи на западне и јужне крајеве Кијевске Русије који су били најближи католичкој Европи. Садашњи облик имена државе долази од древног грчког имена за Кијевску Русију - Ρωσσία.

Руске републике[уреди]

Република је добила име по титуларном народу - Адигејцима који су, након Руса (око 65 %), најбројнији народ у овој републици (око 25 %). Адигејци су народ кавказског порекла, већином муслиманске вероисповести.

Реч адиге, долази из черкеског језика и значи „племенити“.

Република носи име по титуларном народу Алтајцима који су, након Руса (око 57%), други народ по бројности у овој републици (са око 34 %). Алтајци су народ туркијског порекла, са традиционалним шаманским веровањима.

Народ Алтајци насељава северни појас планинског ланца Алтај по коме и носи име. Реч ал-тај у туркијским језицима, као и монголском језику, произилази из речи ал = злато, и тај = планина, што би значило „Златна планина“. Слично значење има и у кинеском језику.

Назив републике Башкортостан долази од титуларног народа Башкири, који су, након Руса (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29 %), и персијског постфикса -стан који означава земљу. Башкири су народ туркијског порекла, традиционално сунитски муслимани.

Реч Башкир се први пут јавља у V веку са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да реч баш-кир произилази од туркијских речи баш -прави, главни и кор (корт) - племе, род, што би Башкире означавало као „Главно племе“.

Име Републике произилази из имена титуларног народа Бурјата који је, након Руса (око 65%), други већински народ (са око 30 %) у овој федералној јединици. Име Бурјата се први пут спомиње у „Тајној историји Монгола“ (око 1240. године) где се за Бурјате каже да су то шумски народ.

Због описа оваквог стила живота, који се поредио са животом вука,[1] постоји хипотеза да порекло имена Бурјат потиче од хакаских речи бури -вук и ата -отац, што би овај народ описивало као „очеве вуковима“. Друге хипотезе у корену речи бури, проналазе значења: браћа, шикара, стидљив, сивило итд.

Територија савременог Дагестана је углавном планинска. Из историјске литературе, а која говори о овој територији или народима у њој, обично је називана планинком земљом на разним језицима.

Званични назив „Дагестан“ познат је од XVII века и значи „планинска земља“ , од туркијског даг = планина и персијског стан = земља. У источним деловима Дагестана, ову Републику називају и Лезгистаном.

Република је добила име по титуларном народу Ингуши који су најбројнији народ у републици (са око 95 %). Етимологија имена овог народа није тачно позната, али се претпоставља да води од назива села Ангушт, које Осети зову Тарскоје и које значи „долина реке Терек“, а слично значење има и на ингушком. Иначе, Ингуше себе зову Гиалгиај, за што неки истраживачи тврде да значи „становници куле“, „градитељи итд“.

Република је добила име по титуларном народу Јакутима који су најбројнији народ у овој републици (са око 50 %). Иначе, Јакути себе називају Сахи или Сахалари, а своју земљу Саха.

Република је названа према два народа који је насељавају: Кабардинцима (народ севернокавкаског односно черкеског порекла) и Балкарима (народ турског порекла).

Република је име добила по титуларном народу Калмицима који су најбројнији народ у овој републици (са око 55 %). Претпоставља се да име овог народа потиче од туркијске речи халмг или халмгуд - што значи одвојен, јер се овај народ у прошлости одвојио од матичног монголског народа и одселио на запад на простор данашње јужне Русије.

Република је добила име према два титуларна народа који је насељавају: Карачајцима (народ турског порекла) и Черкезима (народ севернокавкаског порекла).

Република је добила име по титуларном народу Карелима који су, након Руса (око 82 %), други најбројнији народ у овој републици (са око 8 %) становништва. Карели су народ угро-финског порекла, а први помен њиховог имена је из VIII века у скандинавским, и из XII века у руским изворима као Корали.

Република је добила име по титуларном народу Коми који су, након Руса (са око 65 %), други најбројнији народ у овој републици (са око 25 %).

Назив народа и републике Коми вероватно долази од удмуртске речи кам, што значи „велика река“, као што је река Кама. Тако неки научници сматрају да је име народа може буквално превести као „људи са велике реке“ (Кам, тј. Кама)" и „земља људи са велике реке“.[2]

Прво познато име за Крим било је Таурида. Садашње име полуострва и Републике Крим, највероватније потиче од имена малог историјског града који се данас зове Стари Крим, а који се налази на југоистоку полуострва. Овај градић се први пут помиње (као Кирим) у време монголских освајања током XIII века. Већина научника сматра да је име овог града настало као искварени монголски облик имена за народ Кимеријци који су насељавали град.

Република је добила име по титуларном народу Маријцима (или Марима) који су, након Руса (око 48%), други најбројнији народ у овој републици (са око 42 %). Маријци су народ угро-финског поријекла, традиционално православне вероисповести.

Име Мариј, јавља се са монголском инвазијом почетком XI века. Претпоставља се да реч Мариј има слично значење као и комска и удмурска реч морт (морти, мори), а потиче од иранске (скитске) речи мирде, што значи човек, муж, супруг. Слично значење има и име суседног народа Мордвина.[3]

Република је добила име по титуларном народу Мордвинима који су, након Руса (око 55%), други најбројнији народ у овој републици (са око 40 %). Мордвини су народ угро-финског поријекла, традиционално православне вероисповести.

Првобитно име Мордва и Мордвини, јавља се са монголском инвазијом почетком XI века. Претпоставља се да реч Мордва потиче од иранске (скитске) речи мирде, што значи човек, муж, супруг. Слично значење има и име суседног народа Мари.[3]

Република је добила име по титуларном народу Осетима који су најбројнији народ у овој републици (са око 65 %). Осетини су народ иранског порекла, традиционално православне или паганистичке вероисповести.

Ово име Осетија, Руси су усвојили од грузијског назива Оси (или Осеби), а који су Грузини користили за иранске народе на Кавказу. Претпоставља се да и старо име за исти народ Алани има исто значење.[4]

Почетаком конфликта између Грузије и Јужне Осетије, у Северној Осетији је изражена потреба додавања старог имена ове земље, па је 1994. уз постојеће име републике, уврштена и реч - Аланија.

Република је добила име по титуларном народу Татарима који су најбројнији народ у овој републици (са око 53 %), док су Руса други (са око 40%). Татари су народ турско-татарског порекла, традиционално сунитски муслимани или православни хришћани.

Република је позната и под именима „Татарстан Җөмһүрияте“ (срп. Република Татарстан), као и Тата́рия (срп. Татарија), али ти називи нису званични називи републике и више се користе колоквијално.

Први етноним "Татари" појављује се међу монголским племенима југоисточно од Бајкалског језера у периоду VI-IX века. У XIII веку са Монголско-татарским освајањима назив "Татара" постао је познат и у Европи. Данас научници немају јединствен став о пореклу и етнониму овог имена, тако да званично постоје три теорије: бугарско-татарска, татарско-монголска и туркијско-татарска теорија.

Република је добила име по титуларном народу Тувинцима који су и најбројнији народ у овој републици (са око 82 %). Тувинци су народ туркијског порекла, традиционално будистичке вероисповести.

Првобитни народ који је насељавао ову територију познат је као Урјанхајци, које су Монголи звали Шумски људи. Временом је дошло до мешања овог народа са јужним туркијским народима и настао је тувински народ. Тувинци себе називају Тива (Тыва), а тако називају и своју матичну републику. Након проведеног референдума, од 2001. године у Русији су равноправна оба назива.[5][6]

Република је добила име по титуларном народу Удмуртима који су, након Руса (око 62%), други најбројнији народ у овој републици (са око 28 %). Удмурти су народ угро-финског порекла, традиционално православне вероисповести.

Етимологија имена народа Удмурти није сасвим. Највише пажње се придаје хипотези о иранском пореклу имена удмурт који се односи на комшије или суседе. У модерном Удмуртском језику реч је подељена на две компоненте - уд (са нејасном семантиком) и мурти, што значи човек, мушкарац.

Република носи име по титуларном народу Хакасима који су, након Руса (око 80%), други најбројнији народ у овој републици (са око 12 %). Хакаси су народ туркијског порекла, традиционално паканске или православне вероисповести.

Хакаси су раније себе називали Тадари или Тадарлари, мада је овај назив данас архаичан и код Хакаса. Име Хакаса, као и само порекло овог народа је нејасно.

Република носи име по титуларном народу Чеченима који су најбројнији народ у овој републици (са око 95 %). Чечени су народ кавкаског порекла, традиционално сунитски муслимани.

Назив Чеченси је искривљена руска транскрипција за име народа ког су Кабардини називали Шашан, а који потичу из чеченског села Ларге где су се, вероватно први пут, срели Руси са Чеченима крајем XVII века[тражи се извор]. Званични назив овог села у XVIII веку, је регистрован као Сечена, да би се касније руски држављани, најпре овог села, а касније и целе регије почели и званично називати Чечени. Самозвано име Чечена је Нохчи (Но́хчий).

Република носи име по титуларном народу Чувашима који су уједно и најбројнији народ у овој републици (са око 67 %). Чуваши су народ туркијског порекла, традиционално православне вероисповести (мањи број муслиманске).

Име народа Чуваши у писаним документима се први пут појављује 1469. године. Многи научници су сагласни да име Чуваш потиче од старо-тукијског: јуваш, што значи тихи, мирни.

Руске покрајине[уреди]

Покрајина је добила име по планинском ланцу Алтај који се пружа граничним појасом између Русије, Казахстана, Кине и Монголије.

Реч ал-тај у туркијским језицима, као и монголском језику, произилази из речи Ал = злато, и Тај = планина, што би значило „Златна планина“. Слично значење има и у кинеском језику.

Покрајина носи име по географској области која се налази источно и југоисточно од Бајкалског језера, а које се назива Забајкаље. Забајкаље је шири појам од Забајкалске Покрајине, и осим ове покрајине, обухвата и целокупну територију Бурјатије, као и делове Иркутске области.

Област Забајкаље је добило име по Бајкалском језеру. Име језера Бајкал потиче од татарских речи баи -што значи богат и кул - језеро, што би значило „богато језеро“.

Камчатска Покрајина има исто име као и полуострво на коме се покрајина налази. Полуострво је име добило по Ивану Ивановичу Камчатском, руском истраживачу који је први стигао на ово полуострво, средином XVII века. По овом истраживачу најпре је име добила највећа река полуострва, која се налази на самом југу, да би се касније име проширило на цело полуострво. Презиме овог истраживача Камчатка потиче од истоименог назива за једну врсту свилене тканине, камчатка, у српском језику познатије као дамаст.

Покрајина носи име по административном центру Краснодару. Град је основан 1793. године и до 1920. се звао Јекатиринодар, што би значило Јекатеринин поклон (по царици Катарини, за чије владавине је основан град). Доласком комуниста на власт у Русији, име града је промењено у красно -што значи црвен и дар -поклон, што би за име града значило „Црвени поклон“.

Покрајина носи име по административном центру Краснојарску. Овај град је основан 1628. године, а прва твђава подигнута на његовом месту носила је име Кра́сный Яр, што значи „Црвена котлина“, по којој је град касније и добио име.

Покрајина носи име по административном центру Перму. Реч Перм се у древно време односила на географско подручје око горњег тока река Каме и Муљанке. Након што је 1723. године у овом подручју осниван већи руски град, он је добио ово име. Већина истраживача заступа теорију да реч Перм потиче од вепског пера-маа, што значи „Далека земља“, а вепски израз се односио на Заволжје.

У руском језику, име града се изговара у женском роду.

Приморска Покрајина има исто значење имена у руском и српском језику. Године 1880. руске власти формирају јединствену управна област која обухвата све територије од Камчатке и Чукотке на северу до Владивостока на југу. Област је излазила на четири мора и један (Тихи) океан, па је добила званично име Приморска област. Касније, ова територија је подељена на више управних јединица, па тако данас Приморска Покрајина излази само на једно, и то Јапанско море.

Покрајина носи име по административном центру Ставропољу. Град је основан 1777. године на месту руина древног грчког града. Приликом изградње утврде, војници су пронашли велики камени крст, па је у част овог догађаја град добио име „Крстов град“ (или Град крста), грчки: σταυροί-πόλη или Ставро-пољ.

Покрајина носи име по административном центру Хабаровску. Град Хабаровск је основан 1858. године, а име је добио по чувеном руском истраживачу из Вологодске области Ерофеју Хабарову. Хабаров је био један од првих руских пустолова који су стигли у ове области. Он је ту провео неколико година и детаљно истражио територије и народе, а при повратку у Москву, предао те информације властима, које су касније послужиле за руско освајање ових области.

Презиме Хабаров има корен у речи хабар, што на руском значи: колебање.

Руске области[уреди]

Већим делом своје територије, област лежи уз леву обалу реке Амур, па је по овој реци и добила име. Често, незванични назив за област је и Приамурје.

Назив реке потиче из тунгуског језика амар (или дамур), што значи „Велика река“. Кинески назив за реку је Хејхе, што би значило „Црна река“ или „Река црног змаја“.

Област носи име по административном центру Архангелску. Прва руска насеља у овој области су се појавила у XII веку, а прво веће насеље било је око манастира Светог Архангела Михајла, који се званично, први пут спомиње 1419. године. Град који је основан 1584. године добио је име по овом манастиру.

Архангел, у православној традицији, је анђео вишег реда. Реч потиче од грчких речи арх-ангел (ἀρχάγγελος), што значи „главни анђео“.

Област носи име по административном центру Астрахану. Претпоставља се да је град настао око друге половине XIII века, на месту старих насеља сарматских племена од којих је најпознатије било племе Аси (понегде Аши, Аџи или Хаџи).[7] За време Златне хорде, због својих војних заслуга, становници ових насеља од хана добијају писмо - тархан, којим се ослобађају обавеза према држави. Већ који век касније, место се назива Аџитархан, Аштрархан и коначно Астрахан.

Област носи име по административном центру, граду Белгороду. Сви етимолози се слажу да име града потиче од руских речи бели и город, што значи „Бели град“, али спорења иду око тога, да ли је комбинација ових речи настала због беле боје на старој тврђави града или белих обронака оближњих планина.[8]

Област носи име по административном центру, граду Брјанску. Град је основан 985. године. У време изградње прве тврђаве на овом месту, будући град је био окружен са густим шумама, мочварама и увалама. Стара руска реч за такав крајолик је дебри, по чему је и град добио своје првобитно име Дебрјанск. Временом, име града је скраћивано и мењано и од XV века, град је познат под садашњим именом.[8]

Област носи име по административном центру, граду Владимиру. Град је име добио по свом оснивачу Владимиру II Мономаху, великом кнезу Кијевске Русије, који је владао великим деловима данашње европске Русије.[8] Старија верзија имена града била је Володимир (рус.Володимѣрь).[9]

Област носи име по административном центру, граду Волгограду. Град је основан 1589. године. У част царице Ирине, град је од 1589. до 1925. године носио назив Царичин (рус.Цари́цын), а од 1925. до 1961. Стаљинград (рус.Сталингра́д) у част новог совјетског вође Стаљина. Данашње име, град је добио по реци Волги на чијој обали лежи град.

Руско име за реку Волгу, произилази из старословенске речи Vьlga, што значи влага.[10]

Област носи име по административном центру, граду Вологда. Град се први пут спомиње 1147. године, а основао га је руски монах Герасим Вологодски. На месту данашњег града, овај монах је најпре основао манастир Свете Тројице, око ког се касније подигао град.

Презиме овог монаха, на старо-вепском језику значи: „бистра вода“.[11]

Област носи име по административном центру, граду Вороњежу који је основан 1586. године.

Већина етимолога се слаже да име потиче од две руске речи, од којих је прва во́рон, што значи врана, док око друге речи неж постоје различите теорије (нпр. нежност, жена, јеж итд).[11][12]

Област носи име по административном центру, граду Иванову.

Прво насеље на реци Увод помиње се још из 1328. године. Средином XIV века, за време Димитрија Донског, то насеље се назива Иван на Уводу, а по свој прилици, у овом периоду је изграђена и црквица у част Светог Јована Крститеља (рус.Иоа́нн Крести́тель или Иван Крести́тель), по којој је насеље и добило име.[13][14]

Област носи име по административном центру, граду Иркутску. Име града потиче од реке Иркут, у близини који је најпре настао Иркутски затвор 1661. године, а затим се развио и град Иркутск.

Хидроном реке Иркут има више теорија, али постоји сагласност да је то од монголско-бурјатске речи ирху (бурјат. Ырху), која означава снагу, енергију, брзину, окрениње итд.[11][15]

Јарославска област има слично име као и град где се налази њен административни центар, Јарослављ. Овај град основан је у XI веку, на месту где су постојала насеља и пре нове ере. Оснивач новог града био је велики кнез Кијевске Русије Јарослав Мудри, па је и град по њему добио име,[11] а касније и област. Током своје историје, град се неформално називао и Јарославов (или Јарослављев) град,[16] а територија под контролом града Јарославска (или Јарослављева) кнежевина, затим губернија и на крају област. Међутим, не ретко у српској литератури се град (а понекад и цела област) назива Јарославље.[17][18]

Област носи име по административном центру, Калињинграду. Град су основали древни Пруси 1255. године, а кроз своју историју град је променио неколико имена: Твангсте, Кенигзберг и коначно од 1946. Калињинград. Садашње име град је добио по бившем совјетском државнику Михаилу Калињину.

Становници Калињинградске области, ове области неформално зову „Јантарни крај“ (рус. Янта́рный край), јер је ова област позната по рудницима јантара (ћилибара). У њој се налази 90% светских резерви ове окамењене смоле.

Област носи име по административном центру, граду Калуга. Град је основан 1371. године, у близини реке Калушке (леве притоке Оке), по којој је и добио име.

Иако не постоји усаглашеност код стручњака у овој области, већина етимолога сматра да је река своје име добила по старој словенској речи калуга (или каљуга), што се односило на мочваре и блато поред ове реке.[19]

Област носи име по административном центру, граду Кемерову. Град је основан 1701. године, а документи из тог времена указују да се место звало Комарово, а затим и Кеми(е)рова.

Данас преовладавају теорије да је град, највероватније добио име по туркијској речи кемер, што значи планинска литица, падина, обала.[11]

Област носи име по административном центру, граду Кирову. Град је основан 1374. године, а пређашни називи су му били Хлинов (рус.Хлы́нов) и Вјатка (рус.Вя́тка), по реци Вјатка на којој се налази.

Данашње име Киров, град је добио по совјетском револуционару Сергеју Кострикову Кирову, након његовог убиства 1934. године.

Област носи име по административном центру, граду Костроми. Град је основан 1152. године, а име је добио по реци Кострома.

Мада не постоји усаглашеност међу стручњацима, претпоставља се да име реке Кострома потиче од израза на которой он стоит (на којој стоји),[20] или од Костра́, руског израза за костријет.

Област носи име по административном центру, граду Кургану. Град је основан 1679. године и до 1738. носио је назив Царево Городишће (рус.Царёво Городи́ще). Од 1738. до 1782. град се зове Курганска Слобода (рус.Курга́нская слобода́), а од 1782. Курган.

Царево Городишће, значи „Царева хумка“, а односи се на древну хумку пронађену у близини садашњег града. Туркијска реч за хумку је курган, по којој је град добио садашње име.

Област носи име по административном центру, граду Курску. Град се први пут спомиње 1032. године, а претпоставља се да је име добио по малој реци Кур, на којој се град налази.

У неким језицима реч Кур значи река, али се претпоставља да овде реч потиче од староруске речи курја (рус.курья), што значи мртваја.

Област носи име по ранијем називу за град Санкт Петербург, око ког се област налази, а оно је у част вође Октобарске револуције Владимира Илича Лењина гласило Лењинград (1924—1991). Након распада СССР и пада комунизма, град Санкт Петербург је вратио своје раније име, док је област задржала оно из времена комунизма.

Иначе, подручје ове области је историјски било познато као Ингрија (до 1927. године).

Област носи име по административном центру, граду Липецку. Град Липецк је основан 1703. на месту села Мали Студенки Липски (рус.Ма́лые Студёнки Ли́пские), које се први пут спомиње у документима из XVII века. Село је име добило по Леденим кључевима (рус.Студёным ключам), сада делови града, док се реч Липовски односи на реку Липовку која тече кроз град.

Претпоставља се да име реке Липовка[21] потиче од речи липа, листопадног дрвећа које расте поред корита реке.

Област носи име по административном центру, граду Магадану. Град је основан 1929. године на обали Охотског мора, а први становници били су руски колонисти и домородачки Ороци.

Постоји неколико теорија о пореклу имена града, али је најчешће наводи она која каже да име потиче од орочких речи монго-дан, што значи „Морски наноси“.[11]

Већи део територије ове области лежи у сливу реке Москве, по којој област и носи име.[11] У складу с тим, област се често назива и Подмосковље[22] или Московље.

Највећи град на реци Москви је истоимени град Москва, који се под овим именом, први пут спомиње још 1147. године. Постоје многе теорије о хидрониму реке Москва, али најзаступљенија су

- старословенске (моск -влага),[11]
- балтичке, на летонском: Mask-(u)va -мокро, блатњаво и

- угро-финске, на мордовском: маска -медвед[23], ава -мајка[24], што би значило „Мајка медведа“.

Област носи име по административном центру, граду Мурманску. Град је основан 4. октобра 1916. године, на брежуљку Мурнан, па је првобитно име града било Романов-на-Мурману.

Реч Мурман (у множ. Мурмани)[11] или Нурмани[25], потиче од локалног руског искривљеног облика за становнике Скандинавије, познатије као Нормани.

Главни град области Нижњи Новгород, често се назива и само Нижњи или Нижјегород[26]. По овој последњој краћеници названа је и област. Град је основан 1221. године на територији Владимир-Суздаљске кнежевине у делу земље која је тад била позната као Низовска земља.

Након што су Руси стигли до ушћа Оке у Волгу, владимирски кнез Јуриј Всјеволодович, подиже нови одбрамбени град и даје му име Нови-град Низовске земље (рус.Новгород Низо́вской земли).[27] Како се руски назив Низовска често поистовећивао са речима „доња или ниска земља“, граду се убрзо скраћује име у „Нижи“ (рус.Нижний) Новгород.

Област носи име по административном центру, граду Великом Новгороду, који се често назива само Новгород. На месту старих словенских насеља, негде у VIIIIX веку подигнут је сасвим нови град, који је добио баш такво име „Нови град“ (рус.Нов-город).

Новгород се већ 859. године, у Софијском летопису, спомиње као центар Новгородске земље, да би већ који век касније постао центар огромне републике познате као Господин Велики Новгород.

Област носи име по административном центру, граду Новосибирску. Мања руска насеља у овом делу Сибира су постојала још од XVII века. Тек са крајем XIX века, тачније 1893. године на месту где је постојала само једна црква, оснива се нови град у Сибиру, који убрзо затим добија и званично име Новосибирк („нови-сибирски град“).

Област носи име по административном центру, граду Омску. Град је основан 1716. године на ушћу реке Ом, по којој је и добио име[11] у реку Иртиш.

Назив реке Ом, по једнојој од верзија, долази од туркијске речи ом - „тиха“[28]. Локални назив реке је и Омка.

Област носи име по административном центру, граду Оренбургу.

Да би ефикасно заштитили источне границе, царска Русија је још 1734. године планирала са изградњом утврђеног града на реци Ор у чију изградњу је требало да буду укључени и немачки архитекти. Руски колонисти су већ 1735. подигли један град на ушћу реке Ор у Урал и назвали га Оренбург (нем. Or-en-burg), значи „тврђава на Ору“.

Ово насеље је 1739. променило своје име у Орск, а на месту Красногар, 1741. године, основан је други Оренбург, који није дуго опстао. Трећи Оренбург је успешно утемељен 1743. године, на његовом данашњем месту приближно 250 km низводно реком Уралом од Орска.

Главни град Орловске области основан је 1566. године, на реци Оки и њеној притоци Орловки, по којој је и град добио име. Име града Орел на руском орёл - дословно значи орао, а име реке Орловка је име једне врсте орла рибара - орловка. Ово је био разлог због кога је цела област добила име Орловска област.

Српски назив административног средишта области је Орел, док се у литератури користи и Орјол. Због честе праксе да се руске области називају по имену административног центра, ова област се често и у српском језику назива Орелска или Орјолска област.

Област носи име по административном центру, граду Пензи. Град је основан 1663. године, на истоименој реци Пензи, по којој је и добио име.[11]

Постоје многе теорије о хидрониму реке Пенза, али већина њих се позива на сличност речи уралских староседелаца са древним називом реке Пијанза.[29]

Област носи име по административном центру, граду Пскову. Град лежи на реци Пскова, по којој је и добио име, а први пут се званично спомиње давне 903. године.

Постоји неколико теорија о хидрониму реке Пскове. Неки порекло имена виде у прасловенским речима: плес, песак или поскакивање (за воду), или балтичкој речи писва -смола.[30][31] Једна од теорија, комбинује готске, балтичке и словенске речи Пал-еск-ава,[32] што значи „блатњава вода“, а што би могло бити најизвесније значење.

Област носи име по древној територији Рјазањ, која се налазила са десне стране реке Ока, где је око 800. године основан древни град Стари Рјазањ, као средиште Рјазањске кнежевине, а 1095. године и нова престоница, данашњи град Рјазањ.

Име топонима, потиче од староруске речи Рѣзанъ, а јавља се као присвојни придев у мушком роду у облику пасива и значи -резаног, исеченог.[11] С обзиром да је древна територија, дуго времена, реком Ока, била и физички одвојена (одсечена) од остатка руских земаља, сматра се да је то био разлог за добијање овог имена.[33]

Област носи име по административном центру, граду Ростов на Дону. Овај град основан је 1749. године, на месту древне грчке колоније Танаис, месту каснијих ђеновских и османских трговачких насеља, на реци Дону. Име реке постало је саставни део имена града како би се разликовало од имена старијег града Ростова.

Град је име добио по Светом Димитрију Ростовском, митрополиту Ростова Великог, а у чију част је подигнута прва црква (уједно и прва већа грађевина) у новом граду. Комунисти су касније порушили првобитну цркву, али град је задржао име све до данас.

Област носи име по административном центру, граду Самара. Град је основан 1586. године на истоименој реци Самара, по којој је, касније и добио име.

Постоји више теорија хидронима Самара:
Сарматски: самур -видра, дабар; туркијски: самар -торба, посуда; монголски: самар -блатњав, мутан; Али и теорије као: по Нојевом сину Саму; по граду Самарканду и легендарном основачу Шамару (Самару); библијској Самарији итд.[11]

Област носи име по административном центру, граду Саратову. Град је основан 1590. године на реци Саратовка, за коју се претпоставља да је дала име граду.

Постоји неколико теорија о пореклу имена реке и града. Најприхватљивија има корен у татарским речима: сар-атав, што значи „ниско острво“, а што указује на положај града према реци.[34][11]

Област носи име по острву Сахалин, на коме се налази већи део територије области.

Острво Сахалин је добило име по манџурском називу за реку Амур - Сахалиан-Улла што значи „Црна река“. Назив који је првобитно био одштампан на карти, погрешно се приписао острву Сахалин, уместо реци. Касније, овај назив је посато званично име острва.[35]

Област носи име по ранијем називу Свердловск за град Јекатеринбург, који је и административни центар области. Град је основан 1723. године и до 1924. имао је садашње име. У периоду 1924—1991. комунисти су ово име променили у Свердловск, у част једног од вођа Октобарске револуције Јакова Свердлова.

Након распада СССР и пада комунизма, град Јекатеринбург је вратио своје раније име, док је област задржала оно из времена комунизма.

Област носи име по административном центру, граду Смоленску. То је један од најстаријих градова Русије, а први званични помен града је из 863. године.

Постоји неколико теорија о пореклу имена града. Најчешће се своде на корен старословенске речи: смоль -смола, терен, нагиб; али и теорије које се односе на Смољане.[11]

Област носи име по административном центру, граду Тамбову. Град је основан 1636. године, а првобитни назив града био је Тонбов.

Реч тонбов, на руском значи мали, малешни и овде се повезује са предложеним местом за прву тврђаву која је подигнута на месту будућег града поред „мале реке“. Постоји и друга теорија где се корен проналази у мокша речи: томба —вртлог.[36]

Област носи име по административном центру, граду Тверу. Град је основан 1135. године, а у првим писаним изворима се помиње као Тьхвѣрь.[37]

На територији некадашњих олоњетских земаља, речи сличе твер су биле уобичајни називи за реке и језера. Отуд и име језера Тихвера, па неки етимолози повезују име овог језера са именом града. Друге теорије се базирају на балтичко-словенском становништву и њиховим називима за прве утврде, пољски: twordza -твђава; и литвански: твора -ограда.[38]

Област, као и њен главни град, носе име по древној земљи Тјуменских Татара, познатој као Тјуменски канат.[39] Центар овог каната био је град Чимги-Тура на реци Тјуменка. Канат је убрзо потпао под власт Сибирских Татари,[40] а онда и руских Козака, који су 1586. године, на месту бившег татарског града подигли своју тврђаву око које се развио први руски град у Сибиру.[41][42]

Руске хронике из XVI века, Тјуменски канат називају „Велика Тјуменија“. На језику Тјуменских Татара реч: тумен (тјуман) -значи „низводно“, „равничарски“. Иста реч значи и војну јединицу од 10.000 људи из племена.[43][44]

Име бившег каната преузето је и за назив новог руског војводства, а касније губерније и садашње области. Из овог имена је проистекао и назив града.[43]

На руском језику име града је Тюмень, а области Тюме́нская о́бласть. У српској литератури град се најчешће назива Тјумен, а област Тјуменска,[45][46] међутим, након усвајања новог Правописа српског језика лингвисти су име града прилагодили руском изговору у Тјумењ. Због честе праксе да се руске области обично називају по имену административног центра, ова област се и у српској литератури погрешно назива и Тјумењска.

Област носи име по административном центру, граду Томску. Град је основан 1604. године на обали реке Том, по којој је и добио име.[11]

Име реке, највероватније потичи од речи том, из језика малог сибирског народа Кети, а односи се на стрме литице реке.

Област носи име по административном центру, граду Тула. Град је основан 1146. године на ушћу реке Тулица (која се тад звала Тула) у реку Упу, па је и град по реци добио име.[47]

Хидроним имена Тула се често повезује са угро-финским називима за друге водене токове: Тула, Тулокса, Тулос, Тулома итд; али и са туркијским: тула -мочвара, блато.[48]

Област носи име по административном центру, граду Уљановску. Указом цара Алексеја Михајловича, град је основан 1648. године, под именом Синбирск, касније Симбирск.

Године 1924. комунисти су у част Владимира Уљанова Лењина, који је рођен у овом граду, преименован Симбирск у Уљановск. Бивши градоначелник овог града је 2008. године покренуо иницијативу[49] за повратак старијег имена града.

Област носи име по административном центру, граду Чељабинску. Град је основан 1736. године на месту где је већ постојало село са именом Челеби, по ком је и град добио име.

Већина етимолога[50] сматра да име овог села потиче од турске речи челеби, која значи племенит, образован (човек). Постоје и теорије које топоним повезују за башкирском речи сељаба -кашика.[51]

Руски федерални градови[уреди]

Град Москва носи име по истоименој реци Москва, (на староруском: гра́д Моско́в, буквално преведено као „Град уз реку Москву“). Порекло хидронима реке није сасвим познато али ипак постоји неколико теорија.[52] Најчешће хипотезе се базирају на корену старих језика (словенска, балтичка и угро-финска теорија) или на легендарним догађајима.

Словенска хипотеза сматра да име долази из древног руског језика, од речи: моск/мозг (промозглый"), што значи -влажан или хладан.[11] Балтичка теорија полази од летонских речи: Mask-(u)va, што значи -мокро, блатњаво. Угро-финске теорије, комбинују речи маска-ава, што значи медведица или мечка.[23][24] Остале хипотезе, као она о потомцима Нојевог унука Месеха и друге, су мање прихватљиве.

Често се погрешно мисли да је Петар Велики овај град назвао по себи. У ствари, град је име добио по Петровом свецу-заштитнику Симону Петру. Тврђава је кратко носила холандско име Sankt-Pieterburch, које је брзо промењено у немачко Sankt-Petersburg. После избијања Првог светског рата, 18. августа 1914. име града је промењено у русификовано име Петроград. После Лењинове смрти 1924, град је 26. јануара 1924. постао Лењинград. Ову одлуку је донело руководство петроградске комунистичке партије, са образложењем да је одавде Лењин започео Октобарску револуцију.

Санкт Петербург је био симбол царистичке Русије. Као други град Русије по величини био је веома цењен. Промена имена у Лењинград је упечатљиво симболизовала промену социјалног и политичког система.

У прошлости се овде налазила мала татарска тврђава под именом Ахтиаром. На турском и језику кримских Татара овај град се и данас зове Акјар (Akyar, Aqyar). Име граду Севастопољ је 1784. дао кнез Григориј Потемкин.

Реч Севастопољ је спој две грчке речи: севастос (σεβαστóς) и полис (πóλις). У доба старог Рима два места су имала ово име; једно у Малој Азији, а друго у Тракији. Тада је коришћена и титула севастос за цара у значењу величанство или светост. Севастопољ, дакле, значи „величанствени град“ или „царски град“.

Руске аутономне области[уреди]

Област је основана за време Стаљина 1928. и требало је да послужи као нова матична држава за све Јевреје из Совјетског Савеза. У прво време ова идеја је позитивно оцењена међу Јеврејима. Међутим, због оштре климе, али и политике Стаљина 1930-их година, мало се Јевреја одлучило за живот у овој области. Максимална концентрација Јевреја достигнута је непосредно после Другог светског рата и Холокауста, када се сматрало да је Област уточиште за јеврејске избеглице. Тада су око трећину становништва чинили Јевреји.

Оснивањем Израела, опао је интерес за живот у овој далекој територији, тако да у њој данас живи само око 2300 Јевреја.

Аутономни окрузи Русије[уреди]

Аутономни округ носи име по полуострву Јамал који у целости припада овом округу и на ком се налази најсевернија тачка округа 73° северне географске средине, 800 км од Арктичког круга.

Топоним полуострва Јамал, потиче од самоједских речи: Ја -земља, мал -крај, што би значило „Земља краја“ или „Земља на крају света“.[53]

Аутономни округ носи име по титуларном народу Ненцима, који су након Руса (63 %) други народ по бројности у округу (са око 18 %). Ненци су народ самоједског порекла, традиционално шаманске или православне вероисповести.

Раније руско име за овај народ био је Самоједи (у ужем смислу). Постоји мишљење да је име произилазило из обичаја народа да једу велику количину хране, руски: самый-едами (велики оброк). Име је промењено 1930их година у Ненци и на ненецком, значи -људи.

Аутономни округ носи име по титуларним народима Хантима и Мансима, који данас чине само мали део стновништва, док су већина Руси (са око 66 %). Ханти и Манси су народи угро-финског порекла.

Ханти су већином православне, а мењим дело шаманске вере, а њихово име на хантијском језику значи - људи. Манси су традиционално пагани или православци, а њихово име на мансијском језику такође значи -људи.

Област је у давној прошлости била позната као Југра. Године 2003. ово историјско име додато је званичном називу округа.

Аутономни округ носи име по полуострву Чукотка чија целокупна територија улази у састав округа. Полуострво се налази у североисточној Азији између Чукотског и Беринговог мора одвојено од Северне Америке Беринговим морезуом.

Полуострво носи име по аутохноном народу Чукчима, који су уједно и најбројнији народ на полуострву, а други по бројности (са око 25 %) у округу (након, Руса 50 %). Осим њих, аутохтони житељи полуострва су и Ескими.

Име овог народа у писаним документима се први пут појављује 1641. године, а Руси, Јакути и Евени, их називају Чукчи по чукотској речи: чаучу - значи „много јелена“, а означава стил живота овог народа. Чукчи себе називају Ораветети -прави људи.[54]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Цыдендамбаев Ц. Б. Бурятские исторические хроники и родословные. Улан-Удэ, 1972
  2. ^ Taagepera. стр. 301.
  3. 3,0 3,1 Bryant, Edwin (2005). The Indo-Aryan Controversy. PA201: Routledge. ISBN 978-0-7007-1463-6.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  4. ^ Shnirelman, Victor (2006). The Politics of a Name: Between Consolidation and Separation in the Northern Caucasus. Acta Slavica Iaponica 23. стр. 37–49.
  5. ^ Конституция Республики Тыва — ОСНОВЫ КОНСТИТУЦИОННОГО СТРОЯ. Статья 1. п 2. Наименования Республика Тыва и Тува равнозначны.
  6. ^ „Конституцию Тувы привели в соответствие“ [1]
  7. ^ Происхождение названий российских городов, [2]
  8. 8,0 8,1 8,2 Андрей Сергеевич Лаптев, История Географических Названий Руси [3]
  9. ^ Invalid query
  10. ^ Иванов В. Ф. Топонимический словарь Селигерского края Archived 20120825160941 at ostashkov.codis.ru Error: unknown archive URL. — 2003.
  11. 11,00 11,01 11,02 11,03 11,04 11,05 11,06 11,07 11,08 11,09 11,10 11,11 11,12 11,13 11,14 11,15 11,16 Происхождение названий российских городов [4]
  12. ^ Фасмер М.- Этимологический словарь русского языка: Пер. с нем, год 1964, том 1, страниц 562
  13. ^ Крестовоздвиженская церковь. / Иваново город, Революции площадь. / Русские Церкви
  14. ^ Городской округ Иваново
  15. ^ Мельхеев М. Н., Географические названия Восточной Сибири Иркутск, издательство Иркутского университета, год 1995
  16. ^ Марасанова В. М. Ярославский край в XVIII веке: Учеб. пособие. Ярославль, 1997.
  17. ^ Portsmut igra za Jaroslavlje, Portsmut igra za Jaroslavlje Archived 20140714232820 at vesti.iz.rs Error: unknown archive URL
  18. ^ NOVI SAD I JAROSLAVLJE RAZMENJUJU VASPITAČKA ISKUSTVA, http://www.kanal9tv.com/novi-sad-i-jaroslavlje-razmenjuju-vaspitacka-iskustva/
  19. ^ Городища в бассейне реки Оки
  20. ^ Зонтиков Н. А. «Кострома»: происхождение названия города
  21. ^ Некоторые старожилы предпочитают название Липец
  22. ^ Molnet.ru (29. 5. 2006). «Московскую область назвали официально». Приступљено 18. 1. 2007.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  23. 23,0 23,1 Значение слова «маска» в 10-томном Марийско-Русском словаре
  24. 24,0 24,1 Значение слова «ава» в 10-томном Марийско-Русском словаре
  25. ^ Ушаков И. Ф. Кольская земля. Мурманск, Кн. изд-во, 1972
  26. ^ „Орфографический словарь”. gramota.ru. Архивирано из оригинала на датум 21. 08. 2011. Приступљено 18. 9. 2008. 
  27. ^ Город Нижний Новгород. Справка // РИА Новости
  28. ^ Народная энциклопедия городов и регионов России «Мой Город»
  29. ^ М. С. Полубояров. Мир древних топонимов // Древности Пензенского края в зеркале топонимики. М.. (2003). стр. 148—150.
  30. ^ см.: Седов В. В. О происхождении топонима Псков // Древности Пскова: Археология. История. Архитектура. — Псков. — 1999. — pp. 16–22
  31. ^ „Белецкий С. В. История изучения псковского городища”. Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2012. Приступљено 17. 06. 2014. 
  32. ^ Манаков А. Г., Псковско-новгородская топонимия в свете теории формантов, Псковский регионологический журнал, год. 2006, номер 9, страница 129
  33. ^ Трубачёв, Олег Николаевич, „В поисках единства - Взгляд филолога на проблему истоков Руси“, Наука, год 2005, страницы 199—200
  34. ^ „Путешествие по России”. Архивирано из оригинала на датум 14. 05. 2013. Приступљено 17. 06. 2014. 
  35. ^ Чехов А. П. Остров Сахалин
  36. ^ История города (в середине 1930 г. Обком ВКП(б) Тамбовской области поднимал вопрос о переименовании города Тамбов в город им. Тухачевского)
  37. ^ Название ТВЕРЬ и ТВЕРЦА в письменных источниках
  38. ^ Никонов, Владимир Андреевич, Краткий топонимический словарь, Мысль. (1966). стр. 169–509.
  39. ^ Файзрахманов Г. Л: История татар Западной Сибири - с древнейших времён до начала ХХ века; Казань - издательство, год. 2007. ISBN 978-5-298-01536-3. стр. 112–121. тираж 1000
  40. ^ Статья в Башкирской энциклопедии[мртва веза]
  41. ^ «Первый русский город в Сибири». Тюмень[мртва веза] в «Большой советской энциклопедии»
  42. ^ «The oldest Russian city in Siberia» («Старейший русский город в Сибири»). Тюмень „Британска енциклопедија“
  43. 43,0 43,1 раздел «История города» на официальном сайте администрации Тюмени.
  44. ^ Гумилев Л. Н. Хунну. Степная трилогия. Спб: Тайм-аут компасс, 1993
  45. ^ „Сибирско топло срце“ Из Тјуемена [5] Радио телевизија Србије
  46. ^ „Авион пао у Сибирском Тјумену“ [6]
  47. ^ Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. — Т. IV. — pp. 117—118.
  48. ^ Географические названия мира. Топонимический словарь. Е. М. Поспелов. Ответственый редактор Р. А. Агеева. М. Русские словари, Астрель, АСТ. 2002. ISBN 978-5-17-001389-0.
  49. ^ Ульяновск снова станет Симбирском
  50. ^ Челябинск
  51. ^ Витевский В. Н. «И. И. Неплюев и Оренбургский край в прежнем его составе до 1758 года». Т.2. Казань. (1897). стр. 459.
  52. ^ Порекло имена Москва, Приступљено 13. 4. 2013.
  53. ^ „Краткий отчет о путешествии на полуостров Ямал : (Чит. в общ. собр. И. Р. Г. О. 19 февр. 1909 г.) / Б. М. Житков”. стр. 20. Приступљено 15. 2. 2012. 
  54. ^ В. Г. Богораз. Чукчи. Ч.1. Ленинград (1934). стр. 3.