Етнички Македонци у Републици Српској
![]() Македонска народна застава | |
![]() Застава Северне Македоније | |
Укупна популација | |
---|---|
341 (2013) | |
Региони са значајном популацијом | |
Град Бања Лука | 124(2013) |
Општина Прњавор | 36(2013) |
Град Бијељина | 31(2013) |
Језици | |
српски македонски (220)[а] | |
Религија | |
православље | |
Сродне етничке групе | |
Јужни Словени |
Део серије о Македонцима |
Македонци |
---|
![]() |
По регији или земљи |
Македонија |
Дијаспора |
|
Подгрупе и сродне групе |
|
Култура |
|
Религија |
Остале теме |
Македонци у Републици Српској (мкд. Македонци во Република Српска) су држављани Републике Српске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Историјски односи између становништва данашње Сјеверне Македоније и Републике Српске започели су да се развијају уједикњењем овх простора у једну државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Македонци, народ у највећем дијелу сличан Србима, са већинским становништвом Републике Српске дијели и сличну културу, обичаје и традицију. Етнички Македонци у Републици Српској су вјерници Српске православне цркве, што их још више зближава са већинским народом у Републици Српској.
Етнички Македонци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.
Историјат[уреди | уреди извор]
Етнички Македонци су ове просторе почели да насељавају почетком 20. вијека. Иако их је већина дошла због посла, македонски досељеници остајали су трајно и започињали један нови живот. [1]Дуго времена нису имали никакво културно умјетничко друштво, око којег би се окупљали, али и поред тога, успјевали су сачувати свој језик и обичаје.[2]
Након Другог свјетског рата услиједио је нови талас досељавања Македонаца на територију данашње Републике Српске. Македонци су насељавали углавном веће градове: Бања Луку, Требиње, Добој, Бијељину, Приједор, Дервенту, и Зворник, али данас активност Македонаца, је примјетна само у Бања Луци.[3]
Религија[уреди | уреди извор]
Македонци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести. Македонци, као и већински народ Републике Српске, Срби, припадају Српској православној цркви.[2]
Удружења[уреди | уреди извор]
У Републици Српској, постоји више удружење, која окупљају припаднике македонског народа, као и поштоваоце македонске, историје и културе, Кровно удружење је Удружење Македонаца Републике Српске. Удружење је основано 2002. године и окупља више од 170 чланова. Претеча овог удружења било је Удружење грађана српско-македонског пријатељства, које је неколико ентузијаста који воле Македонију, основало 2000. године. Циљ оснивања Удружења пријатељства био је јачање веза између Македоније и Републике Српске.[4]
Македонско удружење „Југ“ у Републици Српској је регистровано 26. априла 2016. и представља друштвену организацију у којој добровољно удружени грађани презентују и представљају македонску културу, традицију и обичаје у Републици Српској и шире преко одржавања разних културних, умјетничких и спортских догађаја.[5]
Етнички Македонци су поред званичног удружења на нивоу Републике Српске, основали и Културно друштво Македонаца „Вардар“ које дјелују у највећем граду Републике Српске, Бања Луци. Културно друштво Македонаца „Вардар“ редовно узима учешће на „Смотри националних мањина“, гдје кроз разне апекте представља македонски народ. Поводм дана „Устанка 11. октобар“ у Другом свјетском рату, у просторијама КДМ „Вардар“ организују се пригодне манифестације и обиљежавања овог датума.[6]
Удружења у складу са својим планом рада организују разна окупљања поводом великих празника као што је Илиндан (мкд. Илинден), национални празник македонског народа, као и многи други.[7]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Према актима које користе удружења Македонаца, припадници ове мањине су сви они који воде поријекло из Македоније и држављани су Републике Српске, у складу са Законом о правима националних мањина Републике Српске.[2]
По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 341 Македонаца.[8] Македонци настањују сљедеће општине и градове:
Етнички Македонци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској | ||||||
јединица локалне самоуправе | укупно | |||||
укупно | 341 | |||||
Бања Лука | 124 | |||||
Бијељина | 31 | |||||
Братунац | 1 | |||||
Брод | 9 | |||||
Вишеград | 1 | |||||
Гацко | 2 | |||||
Градишка | 4 | |||||
Добој | 14 | |||||
Зворник | 4 | |||||
Источна Илиџа | 5 | |||||
Источно Ново Сарајево | 7 | |||||
Кнежево | 2 | |||||
Козарска Дубица | 14 | |||||
Костајница | 3 | |||||
Лакташи | 16 | |||||
Лопаре | 4 | |||||
Милићи | 4 | |||||
Модрича | 3 | |||||
Мркоњић Град | 1 | |||||
Нови Град | 3 | |||||
Пале | 4 | |||||
Петрово | 1 | |||||
Приједор | 12 | |||||
Прњавор | 36 | |||||
Рогатица | 1 | |||||
Соколац | 1 | |||||
Србац | 1 | |||||
Теслић | 2 | |||||
Требиње | 14 | |||||
Фоча | 6 | |||||
Челинац | 5 | |||||
Шамац | 4 | |||||
Шипово | 1 |
Значајне личности[уреди | уреди извор]
- Васко Јорданов, умјетник који се бави израдом старих македонских народних инструмената попут кавала, шупељке, гајди, зурле, дудука, и активно их промовише свирајући на њима у својој етно-групи "Белегзија".[9]
- Весна Темелкоска Вуковић, предсједник Савјета националних мањина Републике Српске.
- Саша Колевски, сниматељ Радио телевизије Републике Српске, погинуо током Одбрамбено-отаџбинског рата, када је на аутомобил Српске радио телевизије, док су били на радном задатку на Озрен, муслиманска страна отворила ватру.[10]
Види још[уреди | уреди извор]
- Македонци (народ)
- Етнички Македонци у Србији
- Срби у Северној Македонији
- Мањински језици у Републици Српској
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Број становника Републике Српске којима је македонски језик, матерњи језик.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Македонци у БиХ: Јужнославенска браћа из још једне полураспаднуте балканске државе”. Прометеј. Приступљено 20. 4. 2017.
- ^ а б в Извјештај 2015, стр. 63.
- ^ „Македонци; О нама”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 6. 4. 2017.
- ^ „Ко су националне мањине у Републици Српској”. Мањине.ба. Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2017. Приступљено 6. 4. 2017.
- ^ Ријеч 2017, стр. 23.
- ^ Ријеч 2016, стр. 20.
- ^ Извјештај 2015, стр. 64.
- ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017.
- ^ „Васко Јорданов: Ванвременски звук старих инструмената”. Глас Српске. Архивирано из оригинала на датум 21. 04. 2017. Приступљено 20. 4. 2017.
- ^ „Спавајте младићи- на данашњи дан напустили су нас Горан и Саша”. РТРС. Приступљено 23. 9. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај.
- Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68.
- Савез националних мањина Републике Српске (2017). „Ријеч националних мањина”. 2: 68.