Етнички Муслимани у Црној Гори

Етнички Муслимани у Црној Гори
Укупна популација
	20,537 (2011)
Језици
	црногорски, српски
Религија
	већином ислам (сунити)
Сродне етничке групе
	Срби муслимани, Црногорци и Бошњаци

Удео етничких Муслимана у становништву Црне Горе према попису из 2011. године

Етнички Муслимани у Црној Гори су становници Црне Горе који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2011. године, на подручју Црне Горе живи 20,537 етничких Муслимана, што чини 3,31% од укуоног броја становника те државе.^[1] Најзначајнија културно-просветна организација етничких Муслимана у Црној Гори је Матица муслиманска Црне Горе.^[2] Као призната етничка мањина, представљени су путем Савета Муслимана Црне Горе.^[3]

Етнички Муслимани у Црној Гори сматрају се делом муслиманског народа као посебног јужнословенског народа који је као такав добио признање у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у тадашњој Социјалистичкој Републици Црној Гори.

Историја[уреди | уреди извор]

Етничка карта ширег простора Рашке области према попису из 2002. године, са назначеном већином етничких Муслимана у појединим местима на подручју општина Пљевља, Бијело Поље и Беране у Црној Гори, као и у појединим местима на подручју општина Пријепоље и Сјеница у Србији.

За време постојања бивше СФРЈ, већина муслиманског народа, укључујући и припаднике тог народа у тадашњој југословенској федералној јединици Црној Гори, била је југословенски оријентисана.^[4] Међутим, у раздобљу између 1990. и 1992. године дошло је до општег успона национализма, чиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама у односу на Југославију као заједничку државу свих њених народа.

Ова политика је била праћена појавом етничког бошњаштва, које је тежило да све југословенске Муслимане, без обзира на њихово порекло, претвори у етничке Бошњаке. На референдуму о независности Босне и Херцеговине који је одржан почетком 1992. године, велика већина босанско-херцеговачких Муслимана определила се за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, што је довело до политичког цепања муслиманског народа у виду државног одвајања босанско-херцеговачких Муслимана од преосталих југословенских Муслимана у Црној Гори и Србији (СР Југославија).^[5]

Додатни корак ка разбијању јединства муслиманског народа учињен је 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у етничке Бошњаке, чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново етничко значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у Херцеговини, који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Црној Гори и Србији, што је током наредних година довело до нових спорова и трајних подела.^[6]

Политика интегралног бошњаштва, која је тежила да све југословенске Муслимане, без обзира на њихово порекло, претвори у етничке Бошњаке, довела је до поделе међу етничким Муслиманима у Црној Гори. Упркос тенденцијама у виду бошњачења, односно превођења у бошњачки етнички корпус, велики део етничких Муслимана у Црној Гори је задржао своју народну посебност и своје традиционално име. Успротививши се наметању бошњаштва, председник Матице муслиманске у Црној Гори, др Авдул Курпејовић је 2014. године нагласио да се "великобошњачки националистички, исламски асимилаторски програм" темељи на Исламској декларацији Алије Изетбеговића.^[7]

Савремено стање[уреди | уреди извор]

Према претходном попису становништва из 2003. године, у Црној Гори је било 24.625 етничких Муслимана, што је чинило 3,97% од укупног броја становника те државе. Наредни попис становништва из 2011. године је показао да се укупан број етничких Муслимана донекле смањио, тако да је у Црној Гори забележено укупно 20,537 припадника муслиманског народа, што чини 3,31% од укупног броја становника те државе.^[8] У преамбули садашњег Устава Црне Горе из 2007. године, међу народима и мањинама изричито су поменути и Муслимани.^[9]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Zavod za statistiku (2011): Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine
^ Matica muslimanska Crne Gore
^ „Savjet Musimana Crne Gore”. Архивирано из оригинала 28. 02. 2019. г. Приступљено 27. 02. 2019.
^ Ćerić 1968.
^ Velikonja 2003, стр. 237-238.
^ Avdul Kurpejović (2008): Bošnjaci su politička tvorevina
^ Авдул Курпејовић (2014): Муслимани су национална мањина
^ Zavod za statistiku (2011): Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gori
^ Ustav Republike Crne Gore (2007)

Литература[уреди | уреди извор]

Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station: Texas A&M University Press.
Grgurević, Osman, ур. (2011). Vjersko i kulturno u nacionalnom identitetu Muslimana Crne Gore. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Dimitrova, Bohdana (2001). „Bosniak or Muslim? Dilemma of one Nation with two Names” (PDF). Southeast European Politics. 2 (2): 94—108.
Đečević, Mehmed; Vuković-Ćalasan, Danijela; Knežević, Saša (2017). „Re-designation of Ethnic Muslims as Bosniaks in Montenegro: Local Specificities and Dynamics of This Process”. East European Politics and Societies and Cultures. 31 (1): 137—157.
Jović, Dejan (2013). „Identitet Bošnjaka/Muslimana”. Politička misao: Časopis za politologiju. 50 (4): 132—159.
Kurpejović, Avdul (2006). Slovenski muslimani zapadnog Balkana. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Kurpejović, Avdul (2008). Muslimani Crne Gore: Značajna istorijska saznanja, dokumenta, institucije, i događaji. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Kurpejović, Avdul (2011). Kulturni i nacionalni status i položaj Muslimana Crne Gore. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Kurpejović, Avdul (2014). Analiza nacionalne diskriminacije i asimilacije Muslimana Crne Gore. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Kurpejović, Avdul (2018). Ko smo mi Muslimani Crne Gore (PDF). Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Lipovina, Ljiljana (2004). Bibliografija muslimanskog naroda Crne Gore. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Селимовић, Салих (2001). „Срби муслимани и њихова денационализација” (PDF). Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 163—181.
Селимовић, Салих (2017). „Муслимани српског порекла и њихова денационализација”. Српска слободарска мисао. 18 (102): 119—138.
Ćerić, Salim (1968). Muslimani srpskohrvatskog jezika. Sarajevo: Svjetlost. ^{[мртва веза]}
Храбак, Богумил (1997). „Муслимани или Бошњаци у Старој Рашкој (Новопазарском санџаку)”. Новопазарски зборник. 21: 265—273. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 28. 02. 2019.
Čoković, Salko; Kurpejović, Avdul (2012). Ustavno-pravni i politički status i položaj Muslimana Crne Gore. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Zavod za statistiku (2011): Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine

[2] Matica muslimanska Crne Gore

[3] „Savjet Musimana Crne Gore”. Архивирано из оригинала 28. 02. 2019. г. Приступљено 27. 02. 2019.

[FOOTNOTEĆerić1968-4] Ćerić 1968.

[FOOTNOTEVelikonja2003237-238-5] Velikonja 2003, стр. 237-238.

[6] Avdul Kurpejović (2008): Bošnjaci su politička tvorevina

[7] Авдул Курпејовић (2014): Муслимани су национална мањина

[8] Zavod za statistiku (2011): Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gori

[9] Ustav Republike Crne Gore (2007)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

п р у Етничке групе Црне Горе
Црногорци (народ) · Црногорци (Срби)
Националне мањине Са признатим мањинским статусом	Бошњаци Муслимани Албанци Роми Хрвати
Други народи Без признатог мањинског статуса	Балкански Египћани Југословени Руси Македонци Словенци Мађари Горанци Њемци Италијани Турци Јевреји