Етнички Црногорци у Републици Српској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Етнички Црногорци у Републици Српској
Igor Radojičić.JPG
Укупна популација
1.116 (2013)
Региони са значајном популацијом
Бања Лука323(2013)
Требиње214(2013)
Фоча75(2013)
Источно Сарајево[a]57(2013)
Билећа53(2013)
Језици
Српски језик
Црногорски језик (99)[b]
Религија
Православље
Сродне етничке групе
Срби

Етнички Црногорци у Републици Српској су држављани Републике Српске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници црногорског народа. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, које је објавио Републички завод за статистику, на подручју Републике Српске живи 1116 етничких Црногораца.[1] Највећи део живи у градовима, као што су Бањалука и Требиње. Етнички Црногорци су једна од седамнаест службено признатих националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници у Савјету националних мањина и Савезу националних мањина.

Етничке Црногорце у Републици Српској, који се сматрају посебном нацијом у односу на Србе, не треба мијешати са оним Србима у Републици Српској који су поријеклом са подручја Црне Горе (завичајни Црногорци).

Историја[уреди]

На просторима данашње Републике Српске, етнички Црногорци су први пут званично исказани као посебна национална категорија у време пописа становништва из 1948. године и од тада се појављују у свим наредним пописима становништва. Њихов број је знатно варирао, у складу са демографским кретањима. Највећи број етничких Црногораца се на територију данашње Републике Српске доселио у вријеме бивше СФРЈ, заједно са осталим досељеницима са подручја Црне Горе, који су у Босну и Херцеговину долазили у потрази за образовањем, послом и бољим условима живота. Најчешће су се настањивали у источним дјеловима данашње Републике Српске, односно на подручју данашњег града Требиње и општина Билећа, Гацко, Невесиње, Љубиње, Фоча и Чајниче, док се одређен број настанио и на подручју града Бања Луке. Према попису становништва из 1991. године, етнички Црногорци су по бројности били четврта народност (иза Муслимана, Срба и Хрвата) на територији цијеле Босне и Херцеговине, а самим тим и територије која данас припада Републици Српској.[2]

Етнички Црногорци су у Републици Српској постали национална мањина након распада бивше Југославије и настанка нових држава на простору некадашње заједничке државе.[3] Према резултатима пописа становништва из 2013. године, етнички Црногорци су трећа по бројности (1116) национална мањина у Републици Српској, иза Украјинаца (2197) и Рома (1974). Најприсутнији су у регији Херцеговине, гдје насељавају скоро све градове.[4]

Религија[уреди]

Етнички Црногорци у Републици Српској, као и већина њихових сународника у матичној држви и широм свијета, православне су вјероисповијести. Етнички Црногорци православне вјероисповијести на подручју Републике Српске припадају Српској православној цркви.

Удружења[уреди]

У Републици Српској постоји већи број удружења која окупљају етничке Црногорце, као и поштоваоце црногорске историје и културе. Ова удружења сарађују са локалним и државним органима Републике Српске, а многа од њих такође сарађују и са одговарајућим службама Црне Горе, првенствено са онима које су надлежне за црногорску дијаспору.[5] У Републици Српској дјелују сљедећа удружења етничких Црногораца:[6]

  • Удружење Црногораца у Републици Српској "Његош" Бања Лука,[7]
  • Удружење Црногораца "Његош" Добој,[8]
  • Удружење Црногораца у Херцеговини "Вук Мићуновић" Требиње,[9]
  • Удружење Црногораца и пријатеља "Луча" Градишка,[10]
  • Завичајно удружење Црногораца у Херцеговини "Петар Петровић Његош" Требиње,[11]
  • Удружење Црногораца и пријатеља Црне Горе "Ловћен" Бања Лука,[12]

Удружења своје активности обављају у сарадњи са савезима националних мањина на регионалном и републичком нивоу. У Републици Српској се сваке године, одржавају Дани црногорске културе, гдје се Црна Гора представља Републици Српској, кроз своју историју, културу и умјетност.[13]

Завичајно удружење етничких Црногораца у Херцеговини "Петар Петровић Његош" (Требиње) је током фебруара мјесеца 2016. године у Требињу, организовало Вече Даниловграда.[14] У јуну мјесецу 2015. године Удружење „Луча“ из Градишке је узело учешће на годишњој Скупштини Европске дијаспоре Црне Горе одржаној у Подгорици. На Скупштини је учествовало тридест и једно удружење Црногораца из Европе и једно Удружење Црногораца из Аустралије као гост.[15] У оквиру пројекта "Поштовање права црногорске националне мањине", у Требињу је током априла 2017. године одржан округли сто о положају етничких Црногораца у најјужнијем граду Српске, те промовисана црногорска традиционална јела. Овај пројекат је спровело најмасовније удружење етничких Црногораца у Републици Српској, „Вук Мићуновић“ са сједиштем у Требињу и пет подружница у Требињу, Билећи, Гацку, Фочи и Чајничу.[16]

Распрострањеност[уреди]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 1.116 етничких Црногораца.[17] Спадају у ред најбројнијих мањинских народа у Републици Српској, и једни су од три народа чији број износи више од хиљаду припадника. Црногорци настањују сљедеће општине и градове:

Црногорци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 1.116
Бања Лука 323
Бијељина 36
Билећа 53
Братунац 12
Брод 2
Вишеград 5
Власеница 1
Гацко 26
Градишка 28
Дервента 3
Добој 48
Зворник 8
Источна Илиџа 10
Источно Ново Сарајево 19
Калиновик 6
Кнежево 4
Козарска Дубица 16
Костајница 2
Котор Варош 12
Лакташи 16
Лопаре 3
Љубиње 5
Милићи 2
Модрича 17
Мркоњић Град 5
Невесиње 3
Нови Град 10
Ново Горажде 1
Оштра Лука 1
Пале 19
Петровац 1
Петрово 1
Приједор 36
Прњавор 20
Рогатица 4
Рудо 5
Соколац 6
Србац 9
Сребреница 2
Теслић 11
Требиње 214
Трново 3
Угљевик 4
Фоча 75
Хан Пијесак 1
Чајниче 9
Челинац 5
Шамац 9
Шековићи 1
Шипово 4

Значајне личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. године: Етничка/национална припадност, вјероисповијест и матерњи језик
  2. ^ „Ко су националне мањине у Републици Српској”. Мањине.ба. Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2017. Приступљено 5. 4. 2017. 
  3. ^ Извјештај 2015, стр. 13.
  4. ^ „Живот у сјени конститутивних народа: Црногорци у БиХ”. Прометеј. Приступљено 19. 4. 2017. 
  5. ^ Crna Gora: Uprava za dijasporu: Adresar dijaspore
  6. ^ „Црногорци; Удружења”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 5. 4. 2017. 
  7. ^ Udruženje Crnogoraca u Republici Srpskoj "Njegoš" Banja Luka
  8. ^ Udruženje Crnogoraca "Njegoš" Doboj
  9. ^ Udruženje Crnogoraca u Hercegovini "Vuk Mićunović" Trebinje
  10. ^ Udruženje Crnogoraca i prijatelja "Luča" Gradiška
  11. ^ Zavičajno udruženje Crnogoraca u Hercegovini "Petar Petrović Njegoš" Trebinje
  12. ^ Udruženje Crnogoraca i prijatelja Crne Gore "Lovćen" Banja Luka
  13. ^ „Сарадња у области културе приоритет”. Универзитет у Источном Сарајеву. Приступљено 5. 4. 2017. 
  14. ^ „Вече Даниловграда у Требињу”. Савез националних мањина Републике Српске. Архивирано из оригинала на датум 16. 08. 2016. Приступљено 5. 4. 2017. 
  15. ^ Ријеч 2016, стр. 46.
  16. ^ „Требиње: Округли сто о положају Црногораца”. РТРС. Приступљено 19. 4. 2017. 
  17. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 
  18. ^ „Радојичић: Чешљају све моје до четвртог колена”. Вечерње новости. Приступљено 10. 4. 2018. 
  19. ^ „Удружење Црногораца „Његош” Републике Српске”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 10. 4. 2018. 

Литература[уреди]

  • Vijeće nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine (2015). Izvještaj Vijeća nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine o položaju nacionalnih manjina 2010-2015. 
  • Savez nacionalnih manjina Republike Srpske (2016). „Uvodna riječ” (PDF). Riječ nacionalnih manjina. 1. 

Спољашње везе[уреди]