Етно парк у Совљаку
| Етно парк у Совљаку | |
|---|---|
 Кућа у етно парку | |
| Опште информације | |
| Место | Совљак |
| Општина | Богатић |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Културно-историјска целина |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Етно парк у Совљаку (Општина Богатић) чине објекти: кућа, амбар, стаја, коларница, хлебна пећ и трем за пољопривредне алатке.[1]
Формиран је 1971. године на површини од 2 хектара, са аутентичним приказом изворне народне архитектуре и целокупном унутрашњом опремом и производима народне радиности, уметничког и привредног карактера, као и свим предметима везаним за свакодневни живот на селу. Садржај етнопарка чине примерци десет типских грађевина, које представљају мачванску кућу са окућницом, каква је била крајем 19. и почетком 20. века.[2]
Хајдучко вече - свадба[уреди | уреди извор]
У дворишту се у августу сваке године одвија део традиционалне свадбе у оквиру туристичке манифестације „Хајдучко вече”, где сватови који долазе из Богатића, из куће изводе младу.
Изглед етно парка[уреди | уреди извор]
Совљак се налази на путу Богатић – Црна Бара, пет километара од општинског центра Богатића и исто толико удаљен од реке Дрине. У Етно-парку аутетнично двориште са окућницом, старо више од стотину година. Двориштем доминира кућа, грађена у другој фази градње у Мачви типа „осећански“, типична за тадашње време – са два улаза, тј. улазом и излазом и сунчаним сатом који означава тачно време. Уз кућу је стара липа чије је стабло пречника 1,80 метара.
У дворишту је вајат у којем су у прошлости заједнички живот започињали младенци, чардак - чији се горњи део користио за складиштење кукуруза, а доњи зидани део као остава или подрум. У отвореним шупама су се држала превозна средства – чезе, фијакери, таљиге и санке. Данас су ова, некада једина превозна средства, сачувани као музејски експонати. На прошло време и жетвене обичаје подсећа вршалица пшенице.
Сачувани су и пољска фуруна у којој се пекао хлеб, а у јесен сушиле шљиве и амбар у којем се у прошлости чувала пшеница, зоб и јечам. Ентеријер куће је аутентичан за прошли век. Ту су: кревет, синија, разбој, дубак, колекевка, преслица и други предмети који су се употребљавали у домаћинству. У кући се налази и стална поставка мачванских сликара.[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево, Приступљено 28. 10. 2013.
- ^ Богатић/Совљак Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013), Приступљено 28. 10. 2013.
- ^ Богатић, Приступљено 28. 10. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Завод за заштиту споменика културе Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ризница српска Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013)
- Упознај Србију
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.
