Етно парк у Совљаку

Из Википедије, слободне енциклопедије
Етно парк у Совљаку
Etno park u Sovljaku 003.jpg
Кућа у етно парку
Опште информације
Место Совљак
Општина Богатић
Држава  Србија
Врста споменика Културно-историјска целина
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ваљево
Адреса Милована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

Етно парк у Совљаку (Општина Богатић) чине објекти: кућа, амбар, стаја, коларница, хлебна пећ и трем за пољопривредне алатке.[1]

Формиран је 1971. године на површини од 2 хектара, са аутентичним приказом изворне народне архитектуре и целокупном унутрашњом опремом и производима народне радиности, уметничког и привредног карактера, као и свим предметима везаним за свакодневни живот на селу. Садржај етнопарка чине примерци десет типских грађевина, које представљају мачванску кућу са окућницом, каква је била крајем 19. и почетком 20. века.[2]

Хајдучко вече - свадба[уреди]

У дворишту се у августу сваке године одвија део традиционалне свадбе у оквиру туристичке манифестације „Хајдучко вече”, где сватови који долазе из Богатића, из куће изводе младу.

Изглед етно парка[уреди]

Совљак се налази на путу БогатићЦрна Бара, пет километара од општинског центра Богатића и исто толико удаљен од реке Дрине. У Етно-парку аутетнично двориште са окућницом, старо више од стотину година. Двориштем доминира кућа, грађена у другој фази градње у Мачви типа „осећански“, типична за тадашње време – са два улаза, тј. улазом и излазом и сунчаним сатом који означава тачно време. Уз кућу је стара липа чије је стабло пречника 1,80 метара.

У дворишту је вајат у којем су у прошлости заједнички живот започињали младенци, чардак - чији се горњи део користио за складиштење кукуруза, а доњи зидани део као остава или подрум. У отвореним шупама су се држала превозна средства – чезе, фијакери, таљиге и санке. Данас су ова, некада једина превозна средства, сачувани као музејски експонати. На прошло време и жетвене обичаје подсећа вршалица пшенице.

Сачувани су и пољска фуруна у којој се пекао хлеб, а у јесен сушиле шљиве и амбар у којем се у прошлости чувала пшеница, зоб и јечам. Ентеријер куће је аутентичан за прошли век. Ту су: кревет, синија, разбој, дубак, колекевка, преслица и други предмети који су се употребљавали у домаћинству. У кући се налази и стална поставка мачванских сликара.[3]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Завод за заштиту споменика културе Ваљево, Приступљено 28. 10. 2013.
  2. Богатић/Совљак, Приступљено 28. 10. 2013.
  3. Богатић, Приступљено 28. 10. 2013.

Литература[уреди]

  • Завод за заштиту споменика културе Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" , Ваљево. 2006. ISBN 86-904745-2-8. (COBISS.SR)

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.