Еуген Вербер

С Википедије, слободне енциклопедије
Еуген „Моше“ Вербер
Лични подаци
Пуно имеЕуген Вербер
Датум рођења(1923-01-25)25. јануар 1923.
Место рођењаСуботица, Краљевина СХС
Датум смрти1. јануар 1995.(1995-01-01) (71 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија
Занимањеглумац
књижевник
мултилингвиста
Рад
Активни период1960—1990.
Битна улогаРоманса коњокрадице
Валтер брани Сарајево — полицијски агент који чита позив грађанима
Варљиво лето '68 — радник у суду
Мртвима улаз забрањен — Дебели Багзи Сван
Веза до IMDb-а

Еуген „Моше“ Вербер (Суботица, 25. јануар 1923Београд, 1. јануар 1995) био је српски и југословенски филмски, позоришни и телевизијски глумац, угледни преводилац, књижевник, и научни радник (јудаиста). По националности је био Јевреј.

У својој глумачкој каријери која је трајала три деценије, прославио се глумом у филмовима Валтер брани Сарајево (1972) и Варљиво лето '68 (1984), а памтимо га и као Ханса Шмита из Отписаних. Судбина је тако хтела да у филмовима глуми Немце, иако му је породица страдала у Другом светском рату у немачком концентрационом логору.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Еуген Моше Вербер рођен је у Суботици, 1923. године, у патријархалној и ортодоксној јеврејској породици.

Од малих ногу добија јеврејско васпитање, у породици се строго поштују традиција и обичаји. Основну јеврејску школу почиње у Суботици а већ од другог разреда је посећује у Новом Саду. Матурирао је на трговачкој академији у Новом Саду али је паралелно учио хебрејски језик у школи, породици и Синагоги.

Био се сарадник Народноослободилачког покрета. Хапшен од мађарских окупатора.[1] После Новосадске рације од које се спасао, бежи у Будимпешту где ради као зубни техничар, али га крајем 1943 одводе на принудни рад на Источни фронт. У лето 1944 побегао је из логора и придружио се јединицама Црвене армије. Преко Румуније долази у Југославију и ступа у Народноослободилачку војску, али не дуго потом бива демобилисан због болести.

За време рата и холокауста породицу му из Суботице одводе у Немачку.

Одмах након демобилизације Еуген почиње глумачку каријеру. Свега неколико месеци пошто су му окупатори убили мајку, две сестре и велики део фамилије, Еуген је крочио на позоришне даске и његова прва улога је била – улога немачког војника.[1] За живота играо је у скоро 60 филмова, а због одличног изговора немачког језика често је играо улоге немачких официра у ратним филмовима.

Како би се поклонио сенима своје мајке и сестара, Вербер је сваке пете године одлазио у Аушвиц, где су страдали.

Еуген Вербер је умро 1. јануара 1995. у Београду.

Глумачка каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру глумца започиње у Војвођанском народном позоришту. Паралелно ради и као новинар у суботичкој „Хрватској ријечи“ и листу на мађарском језику „Мађар со“.

Одлази у Сарајево и ради у Позоришту НР БиХ као глумац и секретар драме, као новинар у листу „Ослобођење“, на радију као редитељ. Основао је и био први уметнички директор Пионирског позоришта у Сарајеву. Организатор је Пионирског фестивала културе у Сарајеву 1949. Потом одлази у Бањалуку а од 1953. до 1961. прелази у Народно позориште у Нишу где оставља дубоки траг, те спада у знамените грађане града Ниша. Потом прелази у Савремено позориште (Београдско драмско позориште) где остаје до 1975. да би се потом потпуно посветио научном и стручном раду.

Књижевност[уреди | уреди извор]

Познат је као глумац, али се подједнако бавио научним и књижевним радом, новинарством и политиком. Био је искусни преговарач и дипломата.

Бавио се превођењем и јудаистиком. Преводио је са немачког, мађарског, јидиш, арамејског и хебрејског језика. Био је председник Удружења књижевних преводилаца Србије. Прославио се преводима Талмуда, Кабала, Кумранских рукописа и важио је за једног од највећих познавалаца библијске литературе и историје јеврејског народа на нашим просторима.

Објавио је бројне радове из јудаистике. Као активан глумац и новинар, никад није престајао да се бави јеврејском историјом и културом. Радове из јудаистике почиње објављивати од почетка шездесетих година те 1977. постаје члан Светског савеза за јеврејске науке.

У Београду две улице су назване по Еугену Верберу на општини Вождовац (Јајинци) и Обреновац (Барич). У Новом Саду постоји Пролаз Еугена Вербера а у Нишу једна улица зове се по Еугену Верберу.

Преводи, књиге, чланци[уреди | уреди извор]

Изабрани преводи и значајнија дела:

Улоге[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
1960.-те
1962. Прва љубав (ТВ)
1962. На сплаву (ТВ)
1962. Злочин Силвестра Бонара (ТВ)
1963. Афера Свети Фијакер (ТВ) Доктор Бусардон
1963. Банкет у Шаренграду (ТВ)
1964. Офсајд (ТВ)
1965. Акција епеј (ТВ)
1965. Шнајдерски калфа (ТВ)
1965. Сигурно је сигурно (ТВ)
1965. Мртвима улаз забрањен
1967. Јутро
1968. Операција Београд Шеф полиције
1968. Ледено љето (ТВ)
1968. Парничари (серија) Адвокат
1968. Код Лондона (серија)
1968. Максим нашег доба (серија)
1969. Донатор Бернхард Сломовић
1969. Лек од љубави (ТВ) Ујак
1969. Скандал (ТВ)
1969. Самци 2 (серија)
1969. Закопајте мртве (ТВ)
1970.-те
1970. Бициклисти
1971. Велики посао (ТВ)
1971. Од сваког кога сам волела (мини-серија) Манојло, Аћимов брат
1971. Романса коњокрадице
1972. Розенбергови не смеју да умру (ТВ) Инспектор 2
1972. Киша
1972. Мајстор и Маргарита
1972. Валтер брани Сарајево Полицијски агент
1972. Мајстори (серија) Власник фиће
1973. Несрећа (ТВ)
1973. Камионџије (серија) Матковић
1973. Паја и Јаре Матковић
1973. Женидба носача Самуела (ТВ)
1974. Ујеж (ТВ) Вилотије Живановић
1974. Реквијем за тешкаша (ТВ)
1974. Валтер брани Сарајево (серија) Полицијски агент
1975. Песма (ТВ серија)
1976. Против Кинга Власник сплава
1975. Отписани (серија) Ханс Шмит
1975. Ђавоље мердевине (серија)
1975. Зимовање у Јакобсфелду
1975. Песма (серија) Штајн
1976. Посета старе даме (ТВ) Жупник
1976. Салаш у Малом Риту (ТВ серија) Ћата
1977. Никола Тесла (серија)
1978. Шпански захтев (ТВ) Кристофер Де Харо, трговац
1978. Повратак отписаних (серија) Шредер
1979. Усијање Секретар
1979. Пупинове звезде (ТВ)
1980.-те
1980. Врућ ветар (серија) Председник стамбене комисије
1981. Краљевски воз
1981. Дувански пут (мини-серија) Секретар
1983. Задах тела Лекар
1984. Проклета авлија (ТВ) Киркор
1984. Варљиво лето 68 Веселинов колега
1984. Варљиво лето ’68 (ТВ серија) Веселинов колега
1984. Јагуаров скок Голдман
1985. Јазол
1986. Сиви дом (серија) Трговац
1987. Вук Караџић (серија) Јоан Шнирер
1988. Ортаци Немачки бизнисмен
1988. Случај Хармс Писар
1988. Пут на југ
1989. Донатор Бернхард Шломовић, отац
1990.-те
1990. Заборављени (серија)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Sudbina se poigrala sa našim glumcem. Sajt GradSubotica, 1. marta 2017.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Чланак Др Лавослав Каделбург (1983): Еуген Вербер шездесетогодишњак. „Јеврејски преглед“ број 1-2, Београд.
  • Мирјана Белић-Корочкин-Давидовић, Радивоје Давидовић : „Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудаиста...“ Чигоја штампа, Београд., 2014.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]