Еуфросина Кијевска
Еуфросина Кијевска | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Еуфросина Мстиславна |
Датум рођења | око 1130. |
Место рођења | Кијев, Кијевска Русија |
Датум смрти | око 1193. |
Место смрти | манастир Светог Саве Освећеног, Јерусалимска краљевина |
Гроб | манастир Светог Саве Освећеног |
Породица | |
Супружник | Геза II |
Потомство | Стефан III Угарски, Бела III, Елизабета Угарска, Геза, Јелена Угарска |
Родитељи | Мстислав I Велики Љубава Дмитријевна |
Династија | Рјуриковичи, Арпадовићи |
краљица Угарске | |
Период | 1146—1162. |
Претходник | Јелена Вукановић |
Наследник | Јарославна од Галиције |
Еуфросина Мстиславна (укр. Єфросинія Мстиславівна, рус. Ефросинья Мстиславна; око 1130 — око 1193) је била угарска краљица, супруга Гезе II (1141—1162).
Биографија
[уреди | уреди извор]Еуфросина је била ћерка Мстислава I Кијевског и његове друге жене Љубаве. Еуфросина се 1146. године удала за Гезу II, угарског краља. Геза се оженио по савету Белоша, угарског палатина и сина српског жупана Уроша[1]. Током владавине свога мужа, Еуфросина се није истицала у угарској политици, али је њен утицај ојачао по мужевљевој смрти (1162) када је имала велики утицај на свога сина, краља Стефана III. Стефан се за престо морао борити са својим стричевима, Ладиславом II и Стефаном IV. Еуфросина је активно учествовала у борбама. Успела је да убеди чешког краља Владислава II да јој пошаље војну помоћ због напада византијског цара Манојла I Комнина. Еуфросинин омиљени син био је најмлађи син Геза. Када је Стефан III умро 1172. године, она је планирала да Гезу постави на престо. Међутим, на власт је дошао Бела III, Манојлов кандидат. Крунисан је 13. јануара 1173. године. Бела је потом утамничио свога брата што је довело до тензија између краља и његове мајке Еуфросине. Геза се успео ослободити заробљеништва, вероватно уз мајчину помоћ, али је 1177. године поново ухапшен. Еуфросина је 1186. године поново покушала да ослободи свог најмлађег сина, али није успела. Бела је наредио да ухапсе Еуфросину. Држао ју је у тврђави у Браничеву. Еуфросина је пуштена на слободу, али је приморана да напусти Угарску и да се склони у Цариград. Одатле се преселила у Јерусалим где је као монахиња живела најпре у манастиру Хоспиталаца, а затим у манастиру Светог Саве Освећеног (Сен Сабас). Није позната година њене смрти.
Потомство
[уреди | уреди извор]Еуфросина се 1146. године удала за угарског краља Гезу са којим је имала осморо деце:
- Стефан III, угарски краљ
- Бела III, угарски краљ
- Елизабета, удата за чешког краља Фридриха
- Геза
- Арпад, умро млад
- Одола, удата за Свјатопулка Чешког
- Јелена, удата за Леополда V од Аустрије
- Маргарета, удата за византијског дуку Исака
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Калић 2006, стр. 611.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kristó, Gyula – Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek, 1996)
- Soltész, István: Árpád-házi királynék (Gabo, 1999)
- Jirí Louda and Michael MacLagan, Lines of Succession: Heraldry of the Royal Families of Europe, 2nd edition (London, U.K.: Little, Brown and Company, 1999), table 89.
- Калић, Јованка (2006). Европа и Срби: Средњи век. Београд: Службени лист СРЈ.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]