Ефекат манипулације претраживача
Ефекат манипулације претраживача (search engine manipulation effect); скраћено SEME) је термин који је 2015. године осмислио психолог Роберт Епстајн како би описао хипотетичку промену у потрошачким и гласачким преференцијама узроковану претраживачима. За разлику од оптимизације за претраживаче (SEO), где заступници, веб-сајтови и предузећа настоје да оптимизују своје позиционирање у алгоритму претраживача, SEME се фокусира на саме компаније које управљају претраживачима. Према Епстајну, компаније за претрагу масовно манипулишу осећањима потрошача и гласача, и штавише, чине то како би осигурале победу својих фаворизованих кандидата. Епстајново истраживање показује да такве манипулације могу променити гласачке преференције неодлучних гласача за 20 посто или више, а у неким демографским групама и до 80 посто, те могу променити исходе у преко 25% националних избора.[1][2][3]
Као одговор на оптужбе, Гугл је негирао поновно рангирање резултата претраге ради манипулације осећањима корисника, као и прилагођавање рангирања посебно за изборе или политичке кандидате.[4]
Сценарији
[уреди | уреди извор]Најмање три сценарија нуде потенцијал за обликовање или одлучивање избора. Управа претраживача би могла одабрати кандидата и сходно томе прилагодити рангирање претраге. Алтернативно, „одметнути” запослени који има довољна овлашћења и/или вештине хаковања могао би тајно прилагодити рангирање. Коначно, будући да рангирање утиче на преференције чак и у одсуству отворене манипулације, способност кандидата да подигне своје рангирање путем традиционалне оптимизације за претраживаче утицала би на преференције гласача. Једноставна препознатљивост могла би значајно повећати подршку кандидату.[2]
Експерименти
[уреди | уреди извор]Спроведено је пет експеримената са више од 4.500 учесника у две земље. Експерименти су били рандомизовани (субјекти су насумично распоређени у групе), контролисани (укључујући групе са и без интервенција), уравнотежени (кључни детаљи, као што су имена, представљени су половини учесника једним редоследом, а другој половини супротним) и двоструко слепи (ни субјекти ни било ко ко је комуницирао са њима нису знали хипотезе или распоред група). Резултати су поновљени четири пута.[2]
Сједињене Америчке Државе
[уреди | уреди извор]У експериментима спроведеним у Сједињеним Америчким Државама, проценат људи који су фаворизовали било ког кандидата порастао је између 37 и 63 посто након једне сесије претраживања.[2]
Учесници су насумично распоређени у једну од три групе у којима је рангирање претраге фаворизовало кандидата А, кандидата Б или ниједног кандидата. Учесницима су дати кратки описи сваког кандидата, а затим су упитани колико им се сваки кандидат допада, колико му верују и за кога би гласали. Затим им је дозвољено до 15 минута за онлајн истраживање о кандидатима користећи манипулисани претраживач. Свака група је имала приступ истим 30 резултата претраге — сваки је водио до стварних веб-страница са прошлих избора. Само се редослед резултата разликовао у три групе. Људи су могли слободно кликнути на било који резултат или прелазити између било које од пет различитих страница са резултатима.[2]
Након претраживања, по свим мерилима, мишљења су се померила у правцу кандидата фаворизованог у рангирању. Поверење, допадање и гласачке преференције су се предвидљиво помериле.[5] 36 посто оних који нису били свесни пристрасности рангирања померило се ка највише рангираном кандидату, заједно са 45 посто оних који су били свесни пристрасности.[2]
Благо смањење пристрасности на првој страници резултата претраге — конкретно, укључивањем једне ставке претраге која је фаворизовала другог кандидата на трећој или четвртој позицији — замаскирало је манипулацију тако да је мало или чак нимало субјеката приметило пристрасност, док је и даље изазивало промену преференција.[6]
Каснија истраживања су сугерисала да рангирање претраге утиче на готово сва питања о којима су људи широм света у почетку неодлучни. Резултати претраге који фаворизују једну тачку гледишта преокрећу мишљења оних који су неодлучни о неком питању. У другом експерименту, пристрасни резултати претраге променили су мишљења људи о вредности фракинга за 33,9 процената.[6]
Индија
[уреди | уреди извор]Други експеримент је обухватио 2.000 квалификованих, неодлучних гласача широм Индије током избора за Лок сабу 2014. године. Субјекти су били упознати са кандидатима и били су бомбардовани предизборном реториком. Рангирање претраге могло је повећати проценат људи који фаворизују било ког кандидата за више од 20 посто, а у неким демографским групама и за више од 60 посто.[2]
Уједињено Краљевство
[уреди | уреди извор]Британски експеримент спроведен је са скоро 4.000 људи непосредно пре националних избора 2015. године како би се испитали начини за спречавање манипулације. Рандомизација рангирања или укључивање упозорења која идентификују пристрасност имали су одређене супресивне ефекте.[2]
Председнички избори у САД 2016.
[уреди | уреди извор]Епстајн је претходно имао спор са Гуглом због свог веб-сајта, те је након тога објављивао мишљења и есеје у којима је оштро нападао Гугл. Тврдио је да Гугл користи свој утицај како би осигурао да Хилари Клинтон буде изабрана на председничким изборима у САД 2016. године.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Crain, Matthew; Nadler, Anthony (2019). „Political Manipulation and Internet Advertising Infrastructure” [Политичка манипулација и инфраструктура интернет оглашавања]. Journal of Information Policy. 9: 370—410. ISSN 2381-5892. JSTOR 10.5325/jinfopoli.9.2019.0370. S2CID 214217187. doi:10.5325/jinfopoli.9.2019.0370
.
- ^ а б в г д ђ е ж Epstein, Robert (19. 8. 2015). „How Google Could Rig the 2016 Election” [Како би Гугл могао да намести изборе 2016.]. Politico.com. Приступљено 24. 8. 2015.
- ^ Epstein, Robert; Robertson, Ronald E. (18. 8. 2015). „The search engine manipulation effect (SEME) and its possible impact on the outcomes of elections” [Ефекат манипулације претраживача (SEME) и његов могући утицај на исходе избора]. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 112 (33): E4512—E4521. Bibcode:2015PNAS..112E4512E. ISSN 0027-8424. PMC 4547273 . PMID 26243876. doi:10.1073/pnas.1419828112 .
- ^ „A Flawed Elections Conspiracy Theory” [Погрешна теорија завере о изборима]. POLITICO Magazine. 26. 8. 2015. Приступљено 2. 4. 2016.
- ^ „Suchmaschinenoptimierung” [Оптимизација за претраживаче] (на језику: немачки). 6. 10. 2018.
- ^ а б в „How the internet flips elections and alters our thoughts — Robert Epstein — Aeon Essays” [Како интернет преокреће изборе и мења наше мисли — Роберт Епстајн — Есеји Aeon]. Aeon. Приступљено 28. 2. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Epstein, Robert; Robertson, Ronald E. (18. 8. 2015). „The search engine manipulation effect (SEME) and its possible impact on the outcomes of elections” [Ефекат манипулације претраживача (SEME) и његов могући утицај на исходе избора]. Proceedings of the National Academy of Sciences. 112 (33): E4512—E4521. Bibcode:2015PNAS..112E4512E. ISSN 0027-8424. PMC 4547273 . PMID 26243876. doi:10.1073/pnas.1419828112 .
- Epstein, Robert (12. 4. 2018). „The Unprecedented Power of Digital Platforms to Control Opinions and Votes” [Невиђена моћ дигиталних платформи да контролишу мишљења и гласове] (на језику: енглески). Приступљено 17. 5. 2018.
- Како избећи SEO манипулацију (How to Avoid SEO Manipulation)
