Ешнунски законик

С Википедије, слободне енциклопедије

Ешнунски законик донет је око 1720. године п. н. е, а донео га је вероватно Билалама (по коме се некада овај законик и назива још - Билаламин законик), владар града крај реке Дијале, у Месопотамији. Међутим, случај са Ур-Наму закоником понавља се и овде, те новија научна истраживања долазе до сазнања да је Ешнунски законик можда донесен за време владавине успешног владара Дадуше.

Представља први законски текст писан на акадском језику, исписан на две таблице (таблица А која је успешно реконструисана и таблице Б која је затечена у видно лошијем стању). Таблице су пронађене 1948. год. на археолошком локалитету Tell Abu Harmal, покрај Багдада. Стил писања је био изузетно једноставан и сажет, тако да је омогућавао лако меморисање његових одредби. Пронађен је од стране Алберта Геце (Alberth Goetze).

Данас се, Ешнунски законик, који не представља један систематичан и целовит законик (већ збирку сачињену од раније донетих прописа и новијих судских одлука, али и покушаја сповођења економских реформа), чува у Ирачком музеју старина у Багдаду.

Садржај[уреди | уреди извор]

Увод законика није у потпуности сачуван, те се из постојећег материјала увиђа, такође, божанска воља за доношење законика.

Занимљиво је да законик започиње одредбама о размени и вредности појединих ствари, у почетку јечма, уља, масти, катрана, вуне, соли, поташе (безбојна кристална маса која се користила у производњи сапуна, касније предмета од керамнике, стакла, али и као ђубриво) и бакра.

Затим следе норме које регулишу изнајмњивање кола за вучу са воловима и гоничем, најам брода, најам жетеоца, плевиоца, кројача и сл.

(A i 36-37): Најамнина за најамника је један шекел сребра, 60 сила жита му је за храну, он ће служити месец дана. (чл.11)

У оквиру овог законика, по први пут се јавља зајам са каматом и одређење стопе, али и многи други „уговори“ који до сада нису били својствени, као што је рецимо ортаклук, депозит итд.

(A ii 10-13): Ако човек да на зајам... жито... и онда прерачуна жито у сребро, о жетви он  нека узме жито и камату (по утанчаној стопи од 33%) 100 сила за 300 сила. (чл. 20)

(A iii 23-25, B iii 7-9): Ако у ортаклуку, један намерава да прода свој део и његов ортак жели да купи, он нека надмаши сваку понуду са стране. (чл. 38)

Следе норме које регулишу различите друштвене односе, од односа према робовима, до међусобних односа у оквиру породице. Проблем стварају кривична дела која нису систематски обухваћена на једном делу, већ се проналазе између осталих норми. Међутим, издвајају се норме о телесним повредама (откидање носа, одсецање прста, ломљење руке, стопала или кључне кости), и као санкцију изазивају новчану накнаду.

(A iii 40-41, C 7-8): Ако човек буде нанео какву другу повреду другом човеку у тучи, он нека одмери и преда 10 шекела сребра. (чл. 47)

Такође, садржане су и норме које регулишу штету и повреду (проузроковану смрт) које могу нанети туђи во, пас или оштећени зид.

Санкције[уреди | уреди извор]

Кажњавање у Ешнунском законику заснива се пре свега на имовинским санкцијама (композиција), са свега неколико случајева смртне казне.

(A iv 33-37): Ако чуваркућа намерно пази на (кућу), и провалник (опљачка кућу), они нека убију пазикућу, јер је проваљено у (...), и он ће бити закопан на месту провале без (ознаке) гроба. (чл. 60)

Талиона нема, што ће доста бунити научнике, с обзиром на чињеницу да је Хамурабијев законик имао огромне сличности са Ешнунским закоником, који уједно представља и непосредну претечу, можда и чувенијег Хамурабијевог законика. Међутим, и поред великог броја сличности (у погледу друштвеих слојева, брачног права и неких готово идентичних норми). Нема директних доказа да је Хамурабијев законик преузимао норме Ешнунског законика.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Аврамовић С., Станимировић В., Упоредна правна традиција, Правни факултет Универзитета у Београду. 2011. ISBN 978-86-7630-640-4.
  • Станимировић В., Хрестоматија за упоредну правну традицију, Правни факултет Универзитета у Београду, 2016. ISBN 978-86-7630-655-8