Ејуп Ганић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ејуп Ганић
Датум рођења(1946-03-03)3. март 1946.(75 год.)
Место рођењаСебечево
 Социјалистичка Република Србија СР Србија Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНРЈ

Ејуп Ганић (Себечево, Нови Пазар, 3. март 1946) широј јавности у бившој Југославији познат је по томе што је био ратни члан муслиманског председништва Алије Изетбеговића када је почео рат у Сарајеву 1992. године.

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Ганића је СДА при изборима за предсједништво кандидовала као Југословен,[1] и тиме омогућио прегласавање над Србима у тадашњем седмочланом предсједништву. Седми члан требало је да буде представник националних мањина, и за разлику од предлога СДС-а да то буде кандидат јеврејске националности, на овај начин извршена је својеврсна превара и тиме је СДА остварила премоћ у телу у коме је био предвиђен паритет.[2]

Након што су представници Срба због раста националних нетрпељивости напустили заједничке републичке институције у Сарајеву, Ејуп Ганић је као замјеник Алије Изетбеговића лично руководио преговорима о изласку ЈНА из дијелова града под контролом муслимана. Након гаранција о безбједном изласку које је дао Ејуп Ганић, колона ЈНА је нападнута при чему је убијено 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра ЈНА.[3]


Оптужница за ратни злочин[уреди | уреди извор]

Министарство унутрашњих послова Србије расписало је због ратног злочина потјерницу Интерпола за 19 лица осумњичених за напад на Дом ЈНА, војну болницу у Сарајеву, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године, међу којима је и тадашњи члан крњег (које су Срби претходно напустили) Предсједништва Републике БиХ Ејуп Ганић. Ганићу се на терет ставља ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.[4] Осим овога ратног злочина, Ганићу се приписује и знање о постојању многобројних логора за Србе на простору Сарајева под контролом муслимана када је он био на власти.

Хапшење[уреди | уреди извор]

Ганић је 1. марта 2010. ухапшен на аеродрому у Лондону по захтјеву Србије због сумње да је учествовао у нападу на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву у мају 1992. године, када је убијено 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра ЈНА.[5][3] Ејуп Ганић је био затворен у лондонском затвору Вондсворт до 11. марта 2010. када је пуштен на условну слободу без права на посједовање пасоша за путовање, ограниченог кретања и уз кауцију од 300.000 фунти до коначне одлуке о екстрадицији. За условно пуштање Ејупа Ганића на слободу је одговорно лобирање муслиманског политичара Хариса Силајџића који је заједно са Ганићем оптужен за ратне злочине у Добровољачкој улици.

Држављанство[уреди | уреди извор]

Оптужени за ратне злочиње Ејуп Ганић је по рођењу држављанин Републике Србије. Захтјев за упис у књигу држављана Федерације БиХ је поднио тек 8. маја 1998. године, тако да је у вријеме почињеног ратног злочина у Добровољачкој улици и његовог обављања функције у Сарајеву, био једино држављанин Републике Србије, односно страни држављанин у Сарајеву.[6] Међутим, по изјавама Дамира Арнаута, члана Ганићевог правног тима, Ганић сматра да нема српско држављанство, и тврди да после распада СФРЈ није узео ниједан документ из Србије.[7]

Образовање[уреди | уреди извор]

Дипломирао и магистирао на београдском универзитету где је и радио као истраживач. Докторирао је на Технолошком институту у Бостону, САД. Радио као самостални истраживач у Институту за хемију, технологију и металургију у Београду, асистент-истраживач на Massachusetts Institute of Technology (MIT) у Кембриџу, САД, старији истраживач на Union Cambridge Corporation-Linde Division, у Њујорку, САД, доцент на универзитетима у Њујорку и Чикагу, ванредни професор на University of Illinois у Чикагу, директор УНИС-института, гостујући професор Универзитета Ломоносов Русија.

Објављени радови[уреди | уреди извор]

Објавио је преко 100 научних и стручних радова, међу којима су "Handbook of Heat Transfer Fundamentals", "Experimental Heat Transfer", "Engineering Turbulence Modelling and Measurements". Добитник награде "Веселин Маслеша".

Јавна осуда за говор мржње[уреди | уреди извор]

Независно удружење новинара Републике Српске и медији Републике Српске су осудили Ејупа Ганића за говор мржње и вербални напад на новинарку из Републике Српске 6. марта 2011. поводом хапшења Јована Дивјака због учешћа у масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ E. Radosavljević - Sl. Pešević. „Вечерње новости”. Novosti.rs. Приступљено 18. 1. 2013. 
  2. ^ а б „Суђење Радовану Караџићу, Уводна реч одбране. 1. март 2010”. Youtube.com. 7. 4. 2008. Приступљено 18. 1. 2013. 
  3. ^ а б „Vesti online / Vesti / Ex YU / Zločinac iz Dobrovoljačke uhapšen pa pušten”. Vesti-online.com. Приступљено 18. 1. 2013. 
  4. ^ „РТРС 26.3.2010”. Rtrs.tv. 26. 3. 2010. Приступљено 18. 1. 2013. 
  5. ^ „Блиц: Ејуп Ганић ухапшен у Лондону”. Blic.rs. Приступљено 18. 1. 2013. 
  6. ^ „Мондо: Ганић током целог рата био држављанин Србије”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 18. 1. 2013. 
  7. ^ „Политика: Ганић пориче држављанство Србије”. Politika.rs. Архивирано из оригинала на датум 30. 7. 2010. Приступљено 18. 1. 2013. 
  8. ^ Радио телевизија Републике Српске: Осуда Ганићевог напада на новинарку РТРС-а, 6. 3. 2011. (језик: српски)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]