Жабина хумка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Kurgan back.png
Жабина хумка
Kurgan Zabina humka (Beka halom), Serbia.JPG
Жабина хумка на мапи Војводине
Жабина хумка
 Назив хумке или групе:
Жабина хумка
 Кодни назив:
BAC471
 Тип:
Тумул, курган
 Локација (општина):
 Традиционални назив:
мађ. Béka halom
 Порекло назива:
Традиционални назив
 Историјски период:
III-I.век п. н. е.—XIII.век
 Епоха:
Непознато
 Порекло (култура):
 Димензије (приближно):
35×40 m
 Висина (приближно):
2 m
 Материјал:
Земља
 Стање:
Више од половине површине изорано
 Археолошки истражено:
Не

Жабина хумка мађ. Béka halom је курган који се налази на североистоку Војводине, на самој северној граници Кањишког Јароша, на пола пута између Бачких Винограда и Хоргоша. Хумка је у доста лошем стању, пошто се користи као део парцеле која се интензивно преорава.

Опис[уреди]

Иако је околина благо заталасана, ова хумка се јасно издваја из рељефа као очигледно дело људских руку. По јако спљоштеном изгледу и стању може се претпоставити да је веома стара, вероватно из периода када у наше пределе са истока долазе кургански народи, и за њима скити.[1]

Као и већина хумки у Војводини, подигнута је на обали некадашњег меандра. Околина Суботице је у прошлости била мочварна, а у овом крају било је сливно подручје Лудошког језера[2] а и река Тиса је имала значајног утицаја. Древним народима је близина воде била од стратешке важности: ту су ловили рибу, појили стоку, купали коње, и могли утећи према води у случају насртаја непријатеља са копна.

Изглед околине[уреди]

Поглед на хумку са северне стране

Сама хумка је преорана, али што се остатака природе тиче, овај крај је због доста воде на самом рубу пешчаре богат биљкама и животињама. У непосредном окружењу хумке налази се повећи влажни пашњак са високом травом и трском који припада резервату Селевењске пустаре. Овде се често задржавају барске птице. Живи свет хумке и околине проучавали су учесници Еко-кампа "Лудош" током неколико сезона, али ти подаци нису публиковани.

Интересантно да се крај назива и "Стара шума" иако је прва шума присутна око 850 метара северније од кургана.

Стање и перспективе[уреди]

Хумку је од потпуног уништења сачувао војно-топографски тригонометријски стуб на њеном врху (који означава висинску тачку од 96,7 метара) и чињеница да је околина због унутрашњих вода готово целе године под водом. О хумци не постоје историјски записи, али је позната са старих мапа. У њеној непосредној близини археолошких истраживања није било.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита – Посебна издања Балканолошког института књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
  2. ^ Лајош Ховањ (Hovány Lajos): Vizeink nyomában: különös tekintettel Északkelet-Bácskára – Grafoprodukt, 2002, Szabadka, 324 o. ISBN 86-83135-10-1. (на језику: мађарски)

Литература[уреди]

  • Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)

Спољашње везе[уреди]