Жабина хумка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kurgan back.png
Жабина хумка
Kurgan Zabina humka (Beka halom), Serbia.JPG
Жабина хумка на мапи Војводине
Жабина хумка
 Назив хумке или групе:
Жабина хумка
 Кодни назив:
BAC471
 Тип:
Тумул, курган
 Локација (општина):
 Традиционални назив:
мађ. Béka halom
 Порекло назива:
Традиционални назив
 Историјски период:
III-I.век п. н. е.—XIII.век
 Епоха:
Непознато
 Порекло (култура):
 Димензије (приближно):
35×40 m
 Висина (приближно):
2 m
 Материјал:
Земља
 Стање:
Више од половине површине изорано
 Археолошки истражено:
Не

Жабина хумка мађ. Béka halom је курган који се налази на североистоку Војводине, на самој северној граници Кањишког Јароша, на пола пута између Бачких Винограда и Хоргоша. Хумка је у доста лошем стању, пошто се користи као део парцеле која се интензивно преорава.

Опис[уреди]

Иако је околина благо заталасана, ова хумка се јасно издваја из рељефа као очигледно дело људских руку. По јако спљоштеном изгледу и стању може се претпоставити да је веома стара, вероватно из периода када у наше пределе са истока долазе кургански народи, и за њима скити.[1]

Као и већина хумки у Војводини, подигнута је на обали некадашњег меандра. Околина Суботице је у прошлости била мочварна, а у овом крају било је сливно подручје Лудошког језера[2] а и река Тиса је имала значајног утицаја. Древним народима је близина воде била од стратешке важности: ту су ловили рибу, појили стоку, купали коње, и могли утећи према води у случају насртаја непријатеља са копна.

Изглед околине[уреди]

Поглед на хумку са северне стране

Сама хумка је преорана, али што се остатака природе тиче, овај крај је због доста воде на самом рубу пешчаре богат биљкама и животињама. У непосредном окружењу хумке налази се повећи влажни пашњак са високом травом и трском који припада резервату Селевењске пустаре. Овде се често задржавају барске птице. Живи свет хумке и околине проучавали су учесници Еко-кампа "Лудош" током неколико сезона, али ти подаци нису публиковани.

Интересантно да се крај назива и "Стара шума" иако је прва шума присутна око 850 метара северније од кургана.

Стање и перспективе[уреди]

Хумку је од потпуног уништења сачувао војно-топографски тригонометријски стуб на њеном врху (који означава висинску тачку од 96,7 метара) и чињеница да је околина због унутрашњих вода готово целе године под водом. О хумци не постоје историјски записи, али је позната са старих мапа. У њеној непосредној близини археолошких истраживања није било.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита – Посебна издања Балканолошког института књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
  2. Лајош Ховањ (Hovány Lajos): Vizeink nyomában: különös tekintettel Északkelet-Bácskára – Grafoprodukt, 2002, Szabadka, 324 o. ISBN 86-83135-10-1. (мађарски)

Литература[уреди]

  • Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)

Спољашње везе[уреди]