Жагубица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Жагубица
Дом културе у Жагубици.JPG
Дом културе у Жагубици
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Општина Жагубица
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2590
 — густина 14/км2
Географске карактеристике
Координате 44°11′26″ СГШ; 21°47′22″ ИГД / 44.190666° СГШ; 21.789333° ИГД / 44.190666; 21.789333Координате: 44°11′26″ СГШ; 21°47′22″ ИГД / 44.190666° СГШ; 21.789333° ИГД / 44.190666; 21.789333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 499 м
Површина 189,927 км2
Жагубица на мапи Србије
Жагубица
Жагубица
Остали подаци
Поштански број 12320
Позивни број 012
Регистарска ознака PO

Жагубица је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 2590 становника.

Географски положај[уреди]

Општина Жагубица, налази се у југоисточном делу Браничевског округа и источном делу Србије на 170 километара југоисточно од Београда, и 83 километара од Пожаревца. Општина Жагубица захвата горњи део долине Млаве и њених притока па је природно издиференцирана на два котлинска дела, побрђе и планински обод.

Главни и средишњи део представља жагубичка котлина чији је нижи део просечне надморске висине око 300 м. Други, мањи и нижи део је Крепољинско-крупајска котлина, са нижим делом око 220м надморске висине. Између котлина је побрђе. Највећи део котлинског обода са западне, северне и североисточне стране лучно затварају ниже Горњачке (до 825м) и Хомољске планине (до 940 м) и до Омана (963 м), док јој јужни и источни обод чине виши и стрмији делови Бељанице (1.339 м) и масив Црног врха (1.043 м). Граница општине води највишим венцима ових планина. Има облик развученог правоугаоника, дужине око 35 и ширине око 26 км.

Привреда[уреди]

Привреда Жагубице заснована је на, коришћењу природних ресурса овог подручја, дрвној индустрији, рударству и експлоатацији мрког угља, мермера и украсног камена шумарству, а основна делатност становништва је пољопривреда, односно сточарство.

Образовање[уреди]

У општини Жагубица постоје три основне школе са подручним одељењима у свим насељима општине и средња Техничка школа у којој се школују економски техничари, кувари, конобари и туристички техничари.

Здравство[уреди]

Здравствена заштита организована је кроз рад Дома здравља у Жагубици и амбуланте у Крепољину и Лазници.

Култура[уреди]

Културне активности и дешавања организују се и у надлежности су Културно-просветног центра у Жагубици који је смештен у Дому културе.

У Жагубици постоји КУД Хомоље и одржава се манифестација САБОР ВРЕЛА ХОМОЉА.

Спорт[уреди]

У Жагубици постоји ФК Хомољац који се такмичи у српској фудбалској лиги Зона-Дунав.

Саобраћај[уреди]

Постоји природна предиспонираност за изградњу саобраћајних коридора кроз општину Жагубица, пратећи ток реке Млаве. Међутим, Хомоље далеко заостаје у изграђености саобраћајне инфраструктуре за републичким просеком. Општина Жагубица удаљена је од Београда 170 км. Жагубица је од Петровца удаљена 46 km , од Бора 46 km, Мајданпека 46 km и Деспотовца 60 km. Сви путни правци су регионални.

Главни саобраћајни коридор јесте регионални пут П-105 Пожаревац – Петровац – Жагубица - Бор. Од Жагубице води још један регионални пут, П-104 (Жагубица – Лазница – Јасиково - Мајданпек) који је лошијег квалитета. Иста констатација важи и за регионални пут П- 216 (Крепољин - Деспотовац). Локалном мрежом путева су сва села повезана на територији општине, али је она у доста лошем стању јер се нередовно одржава.

Према Кучеву постоји шумски пут Милатовац - Буковска који нема асфалтну подлогу. Од некатегорисаних путева треба посебно издвојити пут Жагубица – Бук - Бељаница, имајући у виду потенцијалну важност Бељанице у туристичком погледу. Укупна дужина путева на територији општине износи 204 км, од чега савременом коловозу припада 154 км пута. Магистралним путевима припада свега 14 км, регионалним 88 км, док је најдужа локална путна мрежа са 102 км.

Општина није повезана железничком мрежом, нити постоји развијен ваздушни саобраћај.

Знаменитости[уреди]

Хомољска потајница или у народу позната под називом „Стојање“ је једна од четрдесет река потајница у свету и једна од три у Србији. Врело Млаве чија испитана дубина је 74 метара предмет је научних истраживања ронилаца из бројних земаља Европе, а Крупајско врело спада у ред још увек недовољно испитаних изворишта. Не треба заборавити ни Осаничку прераст, Горњачку и Рибарску клисуру и Бук.

Међу културно историјским споменицима доминирају Манастир Горњак (1378. год) задужбина је Кнеза Лазара, налази се на левој обали реке Млаве, на самом исласку из општине Жагубица.Тршка црква је најстарији манастир у Браничевској епархији и налази се на четвртом километру региналног пута Жагубица-Петровац.

Овде се налази Црква Свете Тројице у Жагубици.

Заштићени споменици природе[уреди]

Врело Млаве
У циљу очувања, Жагубичко врело и његова непосредна околина стављени су под заштиту 1979. године, као „хидролошки природни споменик“ прве категорије заштите, са површином окружења од око 6 хектара. Лежи у југоисточном делу Жагубичке котлине, на надморској висини од 314 м, на јужној периферији општинског центра, односно на месту где се северни одсек Бељанице спушта у Жагубичку котлину (удаљено око 1 км од Жагубице). Крашки извор Млаве воклијског типа налази се у природном амфитеатру отвореном у правцу северозапада кратком долином отока врела и представља туристичку атракцију овог подручја. Врело Млаве избија испод кречњачког одсека висине око 40 метара, из вртачастог удубљења површине 655 м2, при чему запремина воде износи око 2480 м3.

Крупајско врело

Хомољска Потајница
Налази се у Жагубикчој котлини, на југоисточним падинама Хомољских планина, на левој страни долине Потајничког потока, на брду Мала Шкљова, грађеног од кречњака које је покривено глином и хумусом. Удаљена је око 12 км од Жагубице и око 6 км од Лазнице. Представљa хидролошки споменик природе прве категорије, издигнуто је 9 м изнад речног корита, на 412 м надморске висине, при чему заштићена површина износи нешто више од 4 ha (4,36 ха).

Хомољска потајница представља једини познати интермитентни крашки извор у источној Србији чија се функција одржала до данас. Феномен функционисања Хомољске потајнице састоји се из фазе пуњења резервоара, када из отвора не излази вода, и фазе пражњења резервоара, када из отвара истиче вода. Само избијање воде наговештава подземно мумлање коме следи најпре постепено, a затим нагло избијање које при максимуму износи око 1000 л/мин.

Крупајско врело
Избија на западној страни планине Бељанице, на надморској висини од 240 м. Налази се у југоисточном делу Крупајско - Крепољинске котлине, у атару села Милановца, поред асфалтног пута који спаја Хомољски крај са Ресавом. Воде овог врела избијају великом снагом из пећинског отвора крај села Крупаја, a притичу подземним каналима са подручја Бељанице; по спољној морфологији, оно подсећa на врело Млаве. Спада у највећe и најјаче крашке изворе код нас, и једно је од три најатрактивнија у Србији (на првом месту је врело Белог Дрима, a на другом месту је врело Рашке). Сврстава се у Прву категорију заштите, укупне површине 9 ha.

Осаничка река

Бусовата
Представљa ботанички резерват природе, заштићен је 1975. године, с обзиром да представља репродукциони резерват за популације биљака и животиња и семенски материјал за обнављање многих састојина на овој планини. Налази се у средњем делу планине Бељанице, 18 км од Жагубице, 3 км од Речке, између Предела (1147 м) на северу, Пролома (1151 м) на западу и Капе (1291 м) на југу. Увала Бусовата, која представља у ствари састојину букове шуме, обухвата површину од 15,86 ha.

Клисура Осаничке реке
Узводно од села Осанице, Осаничка река изградила је у кречњачкој греди између узвишења Велико брдо и Велика Шетаћa клисуру дугу око 1,5 км и дубоко око 250 м. Клисура Осаничке реке истичу се висином и изгледом својих страна у којима се истичу вертикалне литице, зупци, стубови и остењаци, брзом, бистром и незагеђеном водом, као и разноврсном вегетацијом (станиште за 166 биљних врста) и специфчином фауном. У средњем делу, где се клисура сужава на ширину речног корита, налази се пећина - прераст, веома интересантан геоморфолошки феномен. Сврстава се у 3. категорију заштите, укупне површине 30,44 ha.

Прераст Самар
Заштићени геоморфолошки природни споменик „Прераст Самар“ налази се у долини реке Прераста, кратке леве притоке Мале Тиснице, на надморској висини од 690 м. Укупна површина заштићене зоне износи 40,20 ha. Прераст је удаљена око 2,5 км од ушћa реке Прераста у Малу Тисницу. На тој дужини река Прераст је усечена у кречњачким стенама.

Демографија[уреди]

У насељу Жагубица живи 2287 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,9 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 998 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.365
1953. 3.694
1961. 3.670
1971. 3.591
1981. 3.479
1991. 3.349 3.070
2002. 2.823 3.199
2011. 2.590
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.626 93,02 %
Власи
  
74 2,62 %
Црногорци
  
9 0,31 %
Роми
  
8 0,28 %
Румуни
  
6 0,21 %
Хрвати
  
5 0,17 %
Македонци
  
3 0,10 %
Горанци
  
2 0,07 %
Русини
  
1 0,03 %
Мађари
  
1 0,03 %
Југословени
  
1 0,03 %
непознато
  
42 1,48 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]