Жажа
Жажа | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Звечан |
Становништво | |
— 2011. | 266 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 56′ 36″ С; 20° 52′ 02″ И / 42.94333° С; 20.86722° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 840 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 38227 |
Позивни број | +383 (0)28 |
Регистарска ознака | 02 |
Жажа (алб. Zhazhë) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија.
Географија
[уреди | уреди извор]Жаже је у изворишту Жажевског потока. У Међама су: Петковица, Главичица, Пркаћ, Тамнички поток, Бугарићка – Србовачка река, Витлиште. Топографски називи за њиве и ливаде су: Дољани, Баре, Цветкова раван, Радевац, Маква. За испашу и шуму: Главичица и Рид.
Историја
[уреди | уреди извор]Краљ Милутин поклонио је свом властелину Жажу село Кривотуљу, Жаажоу Кривотулја. Сада селу Кривотуљи нема трага па претпостављам да је име селу, после Жежеве смрти, заменило име Жажи, односно „Жаже“, село синова или потомака властелина Жаже. Село је забележено у Девичком катастиху 1769. године као Жажа и Жаже. У ливади Макви је стара црквина порушена до темеља, а поред ње у храстовој шуми давно напуштено српско гробље. На гробовима су велики грубо истесани крстови. На њима, осим урезаних крстова, нема других ознака. У овом гробљу копали су се и „Борчанци“ из Борчана. Они су крајем 18, или на почетку 19. века избегли одавде у Србију. После сеобе 1739. у село се увлаче и стално настањују Албанци из Малесије. Овде су затекли мало српско становништво. Албанци знају да су „доскора“ у селу живели браћа Петар и Павле из Борчана. Кад Петар погибе у сукобу са Албанцима, Павле избеже у Србију. На живот Срба у селу опомињу топоними: Радевац, Петковица, Цветкова раван. Данас су у селу једини становници потомци албанских досељеника.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 266 становника, већина Албанци.[2]
Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 328 | 367 | 425 | 512 | 478 | 606 | 266 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Љ. Павловић, Радослав (2012). Копаоник. Крушевац: Копи студио. COBISS.SR 195254540
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.