Пређи на садржај

Жандармерија (Србија)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Жандармерија Србије)
Жандармерија
Жандармерија Републике Србије

Амблем на униформи и значка Жандармерије
Застава Жандармерије
Основана3. март 1860.; пре 165 година (1860-03-03)
(тренутни облик од 25.06.2001)
Главни штабБеоград  Србија
Вођство
МинистарИвица Дачић
Командантпуковник полиције Радослав Репац
Бројно стање
Активни састав3.000 (процена из 2023)[1]
Сродни чланци
ЧиновиЧинови Полиције Србије
Амблем Жандармерије до 2013.

Жандармерија је посебна јединица полиције у седишту Дирекције полиције, чије су надлежности углавном обезбеђивање високо ризичних скупова[2] (фудбалске утакмице и сл.), борба против организованог криминала и тероризма, помоћ и спашавање у ситуацијама временских непогода и обезбеђивање административне линије са Косовом и Метохијом.

Историјат

[уреди | уреди извор]
Прва Команда Жандармерије из 1865.
Жандарм у Улици краља Милана код Славије око 1931.

Жандармерија (фр. gendarmerie, од фр. gens d'armes) порекло вуче од „Gendarmerie nationale“ основане у Француској 1791. године као дела оружаних снага за одржавање поретка, јавног реда и борбу против криминала. По угледу на Француску жандармерију Пруска ускоро уводи „Landgendarmerie“, 1812, италијанске земље „Corpo dei Carabinieri Reali“, 1814, а Аустрија и Русија 1815. Током револуционарних догађања и побуна 1848. године нагло расте број жандармеријских јединица и развија се њихова територијална организација.

Указом кнеза Михаила 1861. године основана је Жандармерија чији је основни задатак био да одржава јавни ред и мир у Београду. У тој београдској новооснованој чети било је 120 припадника од чега 15 коњаника, са посебним униформама и наоружањем. Ова јединица је већ наредне године спасла Београд, 1862, у време догађаја око Чукур чесме, јер је била једина способна организована и наоружана формација да се супротстави турској војсци из тврђаве. Остале снаге су затајиле: стајаћа војска појавила се тек после два дана, а народна војска се појавила тек када се све завршило. Жандармерија 1. априла 1864. године улази у састав војске и постаје један од четири рода. Кнез Милан, 5. јула 1882. године, по угледу на француску мобилну жандармерију издаје Указ по коме је основни задатак жандармерије чување јавног реда и мира, као и спречавање и гушење побуне. Већ, 1883. године, жандармерија успешно учествује у гушењу оружане побуне, познатој у историји као Тимочка буна. Од тада па све до средине 20. века жандармерија је учествовала у гушењу бројних оружаних побуна и великих уличних нереда чији је основни циљ био успостава јавног реда и мира као и заштита живота и имовине недужних грађана. Због гушења Тимочке буне, довело је до непопуларности жандармерије у народу, након чега ће главно оружје ове јединице, где год се појаве њени припадници, постати страх. У том периоду је и настао мит да када се појаве жандарми у неком крају становници тог места почињу сами да се закључавају у кућама. Законом о Жандармерији од 23. јуна и Уредбом о формацији полицијске жандармерије од 9. августа 1884. године, Чувари јавне безбедности су укинути и замењени полицијском жандармеријом као административним органом III степена, устројеном по узору на француску „Gendarmerie départementale“. Током 1896. године укинута је Уредба о пограничној стражи, а оснива се погранична жандармерија са командом у Београду, Међутим, већ 3. децембра 1899. године, овлашћења пограничне жандармерије преузела је новооснована Погранична трупа у саставу 4 специјалне чете као помоћни род војске.

Жандарми.
Дирижабл Жандармерије са камером за дневно и ноћно снимање. Овај дирижабл је коришћен за осматрање поплављеног подручја у Обреновцу, маја 2014.
Жандармски БОВ за разбијање нереда.
Свечана парадна униформа.

Године 1905. на основу Закона о безбедности, ноћни стражари постају део Жандармерије, а 1912. године јединица добија одреде широм земље. Током Аустроугарске инвазије 1914. и 1915. припадници Жандармерије учествују активно у одбрани престонице. Јануара 1919. године Министарски савет доноси Уредба да се устали јединствена Жандармерија у целој земљи која је бројала 10.000 припадника. Нова жандармерија је постављена на полувојној основи са штабом команде у престоници и шест жандармеријских бригада, које су имале у свом саставу батаљоне, чете и водове. Уредба из 1919. је замењена Законом о Жандармерији 1922. године којим је потврђено њено устројство. Жандармерија је била саставни део војске сталног кадра и имала је задатак „да бди над јавном безбедношћу, да одржава јавни ред и мир и да обезбеђује извршење закона“, док је у погледу стручне наставе била потчињена министарству унутрашњих дела. Године 1923. укидају се бригаде и батаљони а формирају пукови, а нова Уредба o устројству Жандармерији из децембра 1929. године настала је као одговор на административну реорганизацију земље и поделу на бановине.

Жандармерија је већим делом била на буџету Министарства унутрашњих дела, док ју је Министарство војске снабдевало наоружањем, санитетским материјалом и ветеринарском опремом. Сама дисциплина, лични односи и војничка настава такође су били у надлежност војске и морнарице. Од жандарма се по унутрашњем правилнику очекивало да он у свакој прилици буде озбиљан, пристојан и уљудан, нарочито на светковини и саборима где је строго морао да избегава „сваку непромишљеност, суровост и задиркивање“. Осим по службеној потреби жандарми нису смели посећивати кафане; и ван службе су морали избегавати локале на „рђавом гласу“. Жандарм је морао до детаља познавати свој рејон: од топографских оријентира, преко свих угоститељских објекат и занатских радњи, железничког реда вожње, река и мостова, сточара и сл. У његовом домену је било и познавање месних „лопова, познатих беспосличара и блудница“, али и праћење лица под полицијским надзором. У правилима службе је наглашено да се ефикасност жандарма не мери бројем исписаних пријава, већ стањем безбедности у дотичном рејону. Официрски кадар жандармерије су чинили активни и резервни официри до чина поручника и жандармеријски наредници. За жандарме су углавном бирани поднаредници, мада су им чинове из војске признавали само титуларно. Служба се обнављала на три године, али након десет година постајала је стална и без рокова. Средином 1931. године жандармерија је бројала 18.203 жандарма од тога 442 официра и 35 војних чиновника као и 2.499 полицијских извршних службеника. Од касне 1939. носе се нове шапке.[3]

Након Другог светског рата успостављен је потпуно нов систем управних власти и прекинут континуитет са предратном жандармеријом, мада ће новооснована Народна милиција и ОЗНА попут претходне јединице имати полувојно устројство. Законом о органима унутрашњих послова 18. јула 1956. године у Федеративној Републици Југославији било је предвиђено организовање посебних јединица милиције. Године 1972. оснивају се Посебне јединице милиције – ПЈМ, које ће се у Србији 3. јануара 1997. године преименовати у Посебне јединице полиције – ПЈП, а чији ће ударни састав чинити 6 бригада. Председник СР Југославије Слободан Милошевић одликовао је Орденом народних хероја чувену 124. интервентну бригаду Посебних јединица полиције. Јуна 2001. године уместо ПЈП-а који је расформиран основана је Специјална јединица Жандармерије. За разлику од ПЈП-а новооснована Жандармерија има сталан састав, а у њеном оквиру оснива се Противтерористичка јединица – ПТЈ, која ће одлуком Владе Србије 11. априла 2007. године бити издвојена. ПТЈ се укида 2016. односно спојиће се са сличном Специјалном антитерористичком јединицом (САЈ) при МУП-у, која је имала дужу традицију од ПТЈ.

Надлежност

[уреди | уреди извор]

Жандармерија самостално или у сарадњи са другим јединицама МУП-а и осталим субјектима безбедности, планира, организује и извршава послове и задатке у условима када постоји непосредна опасност од настанка или су настале кризне ситуације, ванредни догађаји и стања повећаног ризика изазван.

Задаци Жандармерије су:

  • сузбијање тероризма (прикупљање и обрада оперативних сазнања, откривања кривичних дела тероризма и обезбеђивање материјалних доказа, лишавање слободе учинилаца кривичних дела, интервенција у унутрашњој одбрани земље у циљу разбијања организованих терористичких група, превентивна антитерористичка делатност);
  • лишавање слободе чланова организованих и других опасних криминалних група и појединаца у сарадњи са другим организационим јединицама МУП-а;
  • успостављање јавног реда нарушеног у већем обиму;
  • сузбијање побуна у институцијама за извршење кривичних санкција;
  • обезбеђење објеката и личности (седишта страних дипломатско-конзуларних представништава у земљи као и дипломатско-конзуларних представништава у иностранству, обезбеђење објеката од виталног безбедносног интереса за Републику Србију, посебна обезбеђења штићених личности);
  • пружање помоћи у ванредним ситуацијама – спасилачка служба (у случају опште опасности, отклањање последица проузрокованих елементарним непогодама);
  • пружања помоћи код несрећа на води и копну (друмском, железничком и авиосаобраћају);
  • ронилачке и наутичке активности; пружање помоћи другим државним органима;
  • ангажовања у иностранству (у мисијама УН);
  • обуку и инструктажу припадника структура безбедности.[4]

Организација

[уреди | уреди извор]

Жандармерија се састоји од следећих унутрашњих организационих јединица:

  • Команда Жандармерије (у Београду);
  • Одред у Београду;
  • Одред у Новом Саду;
  • Одред у Нишу (у Алексинцу);
  • Одред у Краљеву;
  • Ронилачка и наутичка јединица (у Београду).

Сваки од одреда има своју команду, јединице и област одговорности, али се по потреби ангажују на територији целе државе док је зона одговорности Ронилачке јединице на читавој територији Републике Србије.

Команданти

[уреди | уреди извор]

Команданти Краљевине СХС/Југославије

[уреди | уреди извор]

Републике Србије

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The World Factbook”. Serbia. 2025-03-03. Приступљено 2025-03-08. 
  2. ^ http://www.b92.net/eng/news/politics.php Министарство унутрашњих послова на високо ризичним скуповима
  3. ^ "Време", 5. дец. 1939
  4. ^ „Žandarmerija”. mup.gov.rs. Приступљено 2025-11-13. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жандармерија_(Србија)&oldid=30530295”