Жан-Батист Грибовал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жан Грибовал
Gribeauval.jpg
Жан Грибовал
Датум рођења(1715-09-15)15. септембар 1715.
Место рођењаАмијен
 Краљевина Француска
Датум смрти9. мај 1789.(1789-05-09) (73 год.)
Место смртиПариз
 Краљевина Француска
Војска Краљевина Француска
Чингенерал-потпуковник
Битке/ратовиСедмогодишњи рат (опсада Глаца, опсада Швајдница)
Одликовањаорден Марије Терезије, орден Светог Луја

Жан Грибовал (франц. Jean-Baptiste Vaquette de Gribeauval; 15. септембар 1715 – 9. мај 1789) је био француски генерал, један од најзначајнијих артиљераца 18. века.

Биографија[уреди]

Жан Грибовал је рођен 1715. године у Амијену. У француску војску ступио је 1732. године, а три године касније постао је официр[1]. Од 1755. године је у војној мисији у Пруској[2]. Грибовал је учествовао у Седмогодишњем рату. Године 1757. упућен је у савезничку Аустрију где је радио на унапређењу артиљерије. Као аустријски генерал, истакао се при опсади Глаца и одбрани Швајдница[3]. Након рата се враћа у Француску где је у својству инспектора артиљерије радио на усавршавању француске артиљерије. Царица Марија Терезија одликовала га је орденом Марије Терезије и чином фелдмаршаллајтнанта[4][5]. Године 1765. примио је и орден Светог Луја[6]. Грибовал је умро 1789. године у Паризу, непосредно пред избијање Револуције.

Грибовалов систем[уреди]

Топ направљен по Грибоваловом систему

Његов систем оружја прихваћен је 1774. године. Одликовао се малом тежином и покретљивошћу. Све цеви његових топова имале су дужину од 18 калибара, а сви лафети и предњаци исту ширину колотрага. Грибовал је увео израду једнообразних делова оруђа тако да су се лако могли замењивати. Дефинитивно је одвојио пољску од опсадне опреме. Захваљујући Грибоваловим реформама, француска артиљерија била је најбоља европска артиљерија на почетку Француских револуционарних ратова. Грибовалове реформе заслужне су за француску победу над аустријско-пруском војском у бици код Валмија 1792. године током Рата прве коалиције. Његове новине прихватиле су и друге европске државе и оне су остале непромењене готово читавих педесет година.



Референце[уреди]

  1. ^ Summerfield (2011) SOJ-2, p18
  2. ^ Summerfield (2011) SOJ-2, p20
  3. ^ Summerfield (2011) SOJ-2, p24-27
  4. ^ Summerfield (2011) SOJ-2, p29
  5. ^ Smith (2011) SOJ-1, p59-60
  6. ^ Summerfield (2011) SOJ-2, p14

Извори[уреди]