Пређи на садржај

Жан Калвин

С Википедије, слободне енциклопедије
Жан Калвин
Жан Калвин
Датум рођења(1509-07-10)10. јул 1509.
Место рођењаНуајонФранцуска
Датум смрти27. мај 1564.(1564-05-27) (54 год.)
Место смртиЖеневаШвајцарска

Жан Калвин (фр. Jean Calvin; Нуајон, 10. јул 1509Женева, 27. мај 1564) био је француски реформатор и теолог. Са намером да се посвети свештеничком позиву, а у 12. години примио је тонзуру, једини верски обред који је на њему извршен.[1][2]

Студирао је теологију у Паризу на Сорбони, али је касније почео да се двоуми око свог будућег позива. Од 1528. године, студирао је право у Орлеану где је пао под утицај Мелхиора Волмара, протестанта. Калвин 1532. године издаје расправу на Сенекино дело De Clementia.[3] Две године касније, 1534. објавио је своје најзначајније дело Institutio Christianae religionis, које ће целог живота дорађивати и допуњавати. У њему је изложио своје најважније политичке, верске и социјалне идеје, које ће убрзо применити у пракси у Женеви.

Римокатоличку цркву напушта 1533. године са тврдњом да је доживео визију у којој му је саопштено да је његова улога у реформацији цркве и њено враћање на изворну чистоћу. Наредне године био је у затвору, и да би избегао прогоне Франсое I, отпутовао је у Базел. На пропутовању кроз Женеву придружио се Фарелу у његовој намери да изврши реформацију. Калвин је именован за проповедника и професора теологије.

Током свог живота неколико пута је издао дело Articuli de Regimine Ecclesiae у коме је расправљао на тему Тајне вечере и још неколико верских питања. У том периоду наметао је грађанима да прихвате неке његове заповести у вези са потврдом вере, па је дошло до сукоба са Фарелом, који се завршио прекидом сарадње. Наредне три године, Калвин је био министар француске конгрегације и предавач у теолошкој школи. Спријатељио се са Меланхтоном, али се убрзо вратио у Женеву где је преузео руководећу улогу и установио теократски режим по угледу на Стари завет.

Полагао је право на екскомуникацију и животе грађана. Биле су забрањене и најбаналније слободне активности као што су песма и игра. Затваране су кафане и гостионице, а за било какво довођење постојећег поретка у питање била је предвиђена казна смрћу, или, у блажим случајевима, протеривање из града. Диктатор је постао 1555. године у Женеви која је постала град са најчвршћим моралом. Упркос свему, уживао је глас великог просветитеља и црквеног великодостојника. Његово образовање, познавање језика, јасан стил учинили су га једним од најутицајнијих реформатора не-лутеранске протестантске цркве. Учење о предодређењу прихватио је као догму и увео у реформисану цркву.

Institutio christianae religionis, 1597

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Calvin" Архивирано 21 септембар 2015 на сајту Wayback Machine. Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ^ - (језик: енглески) -He received the tonsure at 12 years
  3. ^ - (језик: енглески) - Calvin published his first book, a commentary on De Clementia

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]