Жан Калвин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жан Калвин
Johannes calvin.jpg
Жан Калвин
Датум рођења 10. јул 1509.
Место рођења Нуајон
 Француска
Датум смрти 27. мај 1564.
Место смрти Женева

Жан Калвин (франц. Jean Calvin; Нуајон, 10. јул 1509Женева, 27. мај 1564) био је француски реформатор и теолог, с намером да се посвети свештеничком позиву, а у 12. години примио је тонзуру,[1] једини верски обред који је на њему извршен.

Студирао је теологију у Паризу на Сорбони , али је касније почео да се двоуми око свог будућег позива. Од 1528. године, студирао је право у Орлеану где је пао под утицај Мелхиора Волмара, протестанта. Калвин 1532. године издаје расправу на Сенекино дело De Clementia.[2] Две године касније, 1534. објавио је своје најзначајније дело Institutio Christianae religionis, које ће целог живота дорађивати и допуњавати. У њему излаже своје најважније политичке, верске и социјалне идеје, које ће убрзо применити у пракси у Женеви.

Римокатоличку Цркву напушта 1533. са тврдњом да је доживео визију у којој му је саопштено да је његова улога у реформацији цркве и њено враћање на изворнну чистоћу. Наредне године био је у затвору, и да би избегао прогоне Франсое I, отпутовао је у Базел. На пропутовању кроз Женеву придружио се Фарелу у његовој намери да изврши Реформацију. Калвин је именован за проповедника и професора теологије.

Током пута издаје дело Articuli de Regimine Ecclesiae у коме расправља на тему Тајне вечере и још неколоко верских питања. У том периоду наметао је грађанима да прихвате неке његове заповести у вези са потврдом вере, па је дошло до сукоба са Фарелом, који се завршио прекидом сарадње. Наредне три године, Калвин је био министар француске конгрегације и предавач у теолошкој школи. Спријатељио се са Меланхтоном, али се убрзо вратио у Женеву где је преузео руководећу улогу и установио теократски режим по угледу на Стари завет.

Полагао је право на екскомуникацију и животе грађана. Биле су забрањене и најбаналније слободне активности као што су песма и игра. Затваране су кафане и гостионице, а за било какво довођење постојећег поретка у питање била је предвиђена казна смрћу, или, у блажим случајевима, протеривање из града. Диктатор је постао 1555. у Женеви која је постала град са најчвршћим моралом. Упркос свему, уживао је глас великог просветитеља и црквеног великодостојника. Његово образовање, познавање језика, јасан стил учинили су га једним од најутицајнијух Реформатора не-лутеранске протестантске Цркве.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]