Жан Луј Баро

Из Википедије, слободне енциклопедије

Жан Луј Баро (франц. Jean-Louis Barrault; 8. септембар 1910 - 22. јануар 1994) био је француски глумац, филмски редитељ и пантомимичар, што му је било корисно кад је глумио пантомимичара из 19. века Жан Гаспар Дебироа у филму Марсела Карнеа „Les Enfants du Paradis“ („Деца Раја“, 1945) и био је део интернационалне поставе у „The Longest Day“ („Најдужи дан“, 1962).

Жан Луј Баро је студирао са Шарл Диланом у чијим је трупама глумио од 1933. до 1935. Када је имао 25 година, упознао је и студирао са пантомимичаром Етиен Декруом. Од 1940. до 1946. године био је члан француског театра (Comédie-Française), где је био редитељ у продукцијама „Сатенске папучице“ („Le Soulier de satin“) Пол Клода и „Федре“ („Phèdre“) Жан Расина, двема представама које су га прославиле.


Током своје каријере глумио је у скоро 50 филмова укључујући „Лепи дани“ („Les beaux jours“), „Џени“ („Jenny“), „Злато у планини“ („L'Or dans la Montagne“) и „Под очима запада“ („Sous les Yeux d'occident“).[1]

Оженио је глумицу Меделен Рено 1940. године. Заједно су основали неколико позоришта и ишли су интезивно на турнеје, укључујући и у Јужној Америци.

Био је ујак глумице Мари Кристин Баро (Marie-Christine Barrault) и понекад спонзор Питера Брука (Peter Brook). Умро је у 83. години од срчаног удара у Паризу. Жан Луј Баро је сахрањен са његовом женом у Паризу.

Жан Луј Баро, „Осврт на позориште“ („Reflections on the Theatre“):

„Заправо, најкомпликованије је урадити једноставне ствари добро. Читање, на пример. Да можете да прочитате тачно све што је написано без изостављања ичега што је написано и у исто време без додавања нечег свог. Да можете да ухватите тачан контекст сваке речи које читате. Да можете да читате!“[2]

Баро у „Кроз париске очи: Осврт на савремену француску уметност и културу“ (Through Parisian Eyes: Reflections on Contemporary French Arts and Culture) Мелинде Камбер Портер (Melinda Camber Porter): „Када се пробудим ујутру желим да осетим глад за животом. Жеља је то што ме покреће. Када одем на спавање, осећам као да сам доживео малу смрт, тако да могу да се пробудим ујутру обновљен и препорођен.“

Филмографија[уреди]

Година Назив Улога Редитељ
1936 Mayerling студент Anatole Litvak
Street of Shadows луда муштерија G. W. Pabst
Beethoven's Great Love Карл Ван Бетовен Abel Gance
1937 Bizarre, Bizarre Вилијам Крампс Marcel Carné
Pearls of the Crown млади Наполеон Sacha Guitry and Christian-Jaque
1938 Le puritain Францис Феритер Jeff Musso
Orage Африканац Marc Allégret
1942 La Symphonie fantastique Хектор Берлиоз Christian-Jaque
1945 Children of Paradise Баптист Дебиро Marcel Carné
1948 Man to Men Хенри Дунант Christian-Jaque
1950 La Ronde Роберт Кухленкампф, песник Max Ophüls
1954 Royal Affairs in Versailles Фенелон Sacha Guitry
1959 The Doctor's Horrible Experiment Доктор Корделије / Опал Jean Renoir
1961 Le Miracle des loups Луј XI André Hunebelle
1962 The Longest Day Отац Руланд Ken Annakin
1966 Chappaqua Доктор Беноа Conrad Rooks
1982 That Night in Varennes Николас-Едме Ретиф Ettore Scola

Референце[уреди]

  1. IMDb листа појава на филму
  2. Жан Луј Баро, Осврт на позориште. Лондон: Роклиф, 1951