Жарко Лаушевић
| Жарко Лаушевић | |
|---|---|
| Пуно име | Жарко Лаушевић |
| Датум рођења | 19. јануар 1960. |
| Место рођења |
Цетиње Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
| Битна улога |
Шиља - Сиви дом Павле - Шмекер Милош Обилић - Бој на Косову Ђорђе Карађорђевић - Сенке над Балканом Корени - Аћим Катић |
| IMDb веза | |
Жарко Лаушевић (Цетиње, 19. јануар 1960) је српски филмски глумац.
Биографија[уреди]
Лаушевић је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму „Прогон“. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима „Савамала“ и „Директан пренос“ Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији „Сиви дом“ (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: „Шмекер“ (1985), „Свечана обавеза“ (ТВ) (1986), „Догодило се на данашњи дан“ (1987), „Официр с ружом“ (1987), „Браћа по матери“ (1988), „Бој на Косову“ (1989), „Оригинал фалсификата“ (1991), „Боље од бекства“ (1993), „Кажи зашто ме остави“ (1993), „Нож“ (1999).
Награде и признања[уреди]
- Златна арена у Пули за најбољу мушку улогу у филму Официр са Ружом, 1987. године
- Награда листа Полет у Пули Жарку Лаушевићу и Ксенији Пајић за најпоетичнији емотивни однос, 1987. године
- Награда Цар Константин у Нишу за улоге у филмовима Официр са Ружом, Догодило се на данашњи дан и Октоберфест, 1987. године
- Награда „Град театар“ за улогу у представи Кањош Мацедоновић, 1989. године
- Награда Зоран Радмиловић за улогу у представи Кањош Мацедоновић, 1989. године
- Стеријина награда за ликове Растка Немањића и Светог Саве у представи Свети Сава, 1990. године
- Награда издавачке куће Дечје Новине за улогу у филму Танго Аргентино, 1992. године
- Гран При на Филмским сусретима у Нишу за улогу у филму Боље од Бекства, 1993. године
- Награда листа Новост 8 за улогу у филму Кажи зашто ме остави, 1993. године
- Награда у Херцег Новом
Суђења за убиство[уреди]
31. јула 1993. године, Жарко Лаушевић и његов пет година старији брат Бранимир, звани Мили, су нападнути од групе хулигана у близини подгоричког локала „Епл“. Том приликом је Жарко из свог пиштоља ЦЗ-99 усмртио нападаче Драгора Пејовића и Радована Вучинића, а тешко ранио Андрију Кажића, док је овај прилазио да се придружи нападачима.
На суђењу је осуђен на 15 година затвора због двоструког убиства.[1] Та је пресуда, након жалби, потврђена 1994. године. Казну је издржавао у Спужу и Пожаревцу.
Након укидања пресуде од стране Савезног суда, по поновном претресу фебруара 1998. године, којим је председавала судија Светлана Вујановић, изречена му је казна 4 године затвора због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране. Будући да је у том тренутку већ издржао 4,5 године, пуштен је на слободу.
Убрзо након тога је напустио земљу и настанио се у Њујорку, у САД.
Врховни суд Црне Горе је, по жалби тужиоца 30. марта 2001. године, ту одлуку о казни преиначио, и изрекао казну од 13 година затвора.[1]
Трећег јула 2009. године је саопштено да је Лаушевић ухапшен у Сједињеним Америчким Државама због боравка у САД без визе и да се разматра његова екстрадиција Србији по међународној потерници која је расписана 2002. године на захтев Трећег општинског суда у Београду.[2]
Четрнаестог септембра 2009. године је суд у Њујорку донео одлуку о укидању притвора Лаушевићу.[3]
2011. године је објавио књигу „Година прође дан никад“. Септембра 2013. из штампе је изашла „Друга књига“.[4]
29. децембра 2011. помиловао га је председник Републике Србије Борис Тадић.[5] Српски пасош му је уручио 1. фебруара 2012. министар унутрашњих послова Ивица Дачић у Њујорку.[6]
О његовом животу направљен је филм „Лауш“ по идеји, сценарију и у режији Бранке Бешевић Гајић, чија се премијера очекује у фебруару 2014. године у Сава центру.[7]
После више година посетио је Србију и Црну Гору у мају 2014. године.[8]
Улоге[уреди]
| Филмографија глумца Жарка Лаушевића | |||
|---|---|---|---|
| Год. | Назив | Улога | |
| 1970. е | |||
| 1978. | М. В. | Војин Вукелић | |
| 1980. е | |||
| 1982. | Савамала | Винко Сарић | |
| 1982. | 13. јул | Јанко | |
| 1982. | Руски Уметнички експеримент | Тјомкин | |
| 1982. | Прогон | Мирко | |
| 1982. | Директан пренос | Фантом | |
| 1982. | Венеријанска раја | Лазар | |
| 1983. | Хасанагиница | Хасанага | |
| 1983. | Мртви се не враћају (мини-серија) | ||
| 1983. | Дани Авној-а | ||
| 1983. | Игмански марш | Миљан | |
| 1983. | Оштрица бријача | ||
| 1984. | Не тако давно | Срле | |
| 1984. | Лазар | Лазар млађи | |
| 1985. | Једна половина дана | ||
| 1985. | Јагоде у грлу | Лале | |
| 1986. | Добровољци | спортиста | |
| 1986. | Лепота порока | младић с цигаретом | |
| 1986. | Свечана обавеза | Зоран Хаџикостић | |
| 1986. | Шмекер | Павле/Павел Ивковић | |
| 1986. | Сиви дом | Шиља | |
| 1987. | Под рушевинама | ||
| 1987. | Догодило се на данашњи дан | Бајра | |
| 1987. | Римски дан | Секст Проперције | |
| 1987. | Официр с ружом | Петар Хорват | |
| 1987. | Октоберфест | Скоби | |
| 1988. | Лето (ТВ) | Милан | |
| 1988. | Вук Караџић | кнез Михаило Обреновић | |
| 1988. | The Fortunate Pilgrim | ||
| 1988. | Пут на југ | Морит | |
| 1988. | Браћа по матери | Брацо Гавран | |
| 1989. | Бој на Косову | Милош Обилић | |
| 1989. | Атоски вртови - преображење | Сликар Сава | |
| 1990. е | |||
| 1990. | Стела | Мато Херцег | |
| 1990. | Ваљевска болница | Милоје Дацић, син | |
| 1990. | Колубарска битка | Алекса Дачић | |
| 1990. | Заборављени | Аца | |
| 1990. | Почетни ударац | ||
| 1990. | Бал | Екарт | |
| 1991. | Оригинал фалсификата | Стојан | |
| 1991. | Монтенегро | ||
| 1992. | Црни бомбардер | Шмајсер | |
| 1992. | Преци и потомци | наратор | |
| 1993. | Кажи зашто ме остави | Пеђа | |
| 1993. | Боље од бекства | Алекса Радман | |
| 1994. | Рођен као ратник | Гибон | |
| 1999. | Нож | Алија Османовић/Илија Југовић | |
| 1999. | Рањена земља | Неле | |
| 2010. е | |||
| 2015. | Смрдљива бајка | Мома | |
| 2017. | Сенке над Балканом | принц Ђорђе Карађорђевић | |
| 2018. | Пет | Жаца | |
| 2018. | Корени (TВ серија) | Аћим Катић | |
| 2018. | Жигосани у рекету | сликар | |
| 2018. | Воља синовљева | ||
Извори[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Вечерње Новости, 19.02.2004. године Нагађања око потернице
- ^ Жарко Лаушевић ухапшен у Америци. Радио—телевизија Србије, 3. 7. 2009, Приступљено 3. 7. 2009.
- ^ „Žarko Laušević pušten na slobodu”. Blic (колумна)
|format=захтева|url=(помоћ). Blic (novine). 5. 9. 2009. - ^ „Друга књига“ Жарка Лаушевића (Б92, 13. септембар 2013)
- ^ „Tadić pomilovao Žarka Lauševića” [Tadić pomilovao Žarka Lauševića] (колумна). Blic (на језику: српски језик). Београд: Blic (novine). 29. 12. 2011. Приступљено 29. 12. 2011.
- ^ Танјуг (1. 2. 2012). „Laušević: Nisam očekivao da ću pasoš dobiti lično od ministra policije” [Laušević: Nisam očekivao da ću pasoš dobiti lično od ministra policije] (колумна). Blic (на језику: српски језик). Београд: Blic (novine). Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ Премијера филма о Жарку Лаушевићу у фебруару („Вечерње новости“, 16. септембар 2013)
- ^ Жарко Лаушевић стигао у Србију („Вечерње новости“, 20. мај 2014)
Спољашње везе[уреди]
 |
Викивести имају вести везане за чланак: |
- Жарко Лаушевић на сајту IMDb (на језику: енглески)
- Промоција књиге Жарка Лаушевића („Вечерње новости“, 29. новембар 2011)
- Жарко Лаушевић - тема („Вечерње новости“, децембар 2011)
- Зашто је Тадић помиловао Лаушевића („Политика“, 30. децембар 2011)
- Жарко Лаушевић се родио за глумца („Политика“, 11. октобар 2015)
