Жарко Лаушевић
| Жарко Лаушевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 19. јануар 1960. |
| Место рођења | Цетиње, НР Црна Гора, ФНР Југославија |
| Битна улога | Шиља — Сиви дом Павле — Шмекер Петар Хорват — Официр с ружом Брацо Гавран — Браћа по матери Милош Обилић — Бој на Косову Ђорђе Карађорђевић — Сенке над Балканом Илија/Алија — Нож Аћим Катић — Корени Илија — Државни службеник |
| IMDb веза | |
Жарко Лаушевић (19. јануар 1960) српски и југословенски филмски глумац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Жарко је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму Прогон. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима Савамала и Директан пренос. Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993), Кажи зашто ме остави (1993), Нож (1999).
Суђења за убиство[уреди | уреди извор]
Дана 31. јула 1993. године, Жарко и његов пет година старији брат Бранимир, звани Мили, нападнути су од групе хулигана у близини подгоричког локала „Епл”. Том приликом је Жарко из свог пиштоља ЦЗ-99 усмртио нападаче Драгора Пејовића и Радована Вучинића, а тешко ранио Андрију Кажића, док је овај прилазио да се придружи нападачима. Осуђен је на 15 година затвора због двоструког убиства.[1] Та је пресуда, након жалби, потврђена 1994. године. Казну је издржавао у Спужу и Пожаревцу. Након укидања пресуде од стране Савезног суда, по поновном претресу фебруара 1998. године, којим је председавала судија Светлана Вујановић, изречена му је казна од 4 године затвора због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране. Будући да је у том тренутку већ издржао 4,5 године, пуштен је на слободу.
Убрзо након тога је напустио земљу и настанио се у Њујорку, у САД.
Врховни суд Црне Горе је, по жалби тужиоца 30. марта 2001. године, ту одлуку о казни преиначио и изрекао казну од 13 година затвора.[1]
Дана 3. јула 2009. године, саопштено је да је Лаушевић ухапшен у Сједињеним Америчким Државама због боравка у САД без визе и да се разматра његова екстрадиција Србији по међународној потерници која је расписана 2002. године на захтев Трећег општинског суда у Београду.[2] Дана 14. септембра 2009. године, суд у Њујорку донео је одлуку о укидању притвора Лаушевићу.[3]
Године 2011, објавио је књигу Година прође дан никад. Септембра 2013. из штампе је изашла Друга књига.[4]
Дана 29. децембра 2011, помиловао га је председник Републике Србије Борис Тадић.[5] Српски пасош уручио му је 1. фебруара 2012. министар унутрашњих послова Ивица Дачић у Њујорку.[6]
О његовом животу направљен је филм „Лауш” по идеји, сценарију и у режији Бранке Бешевић Гајић, чија је премијера одржана у фебруару 2014. године у Сава центру.[7]
После више година посетио је Србију и Црну Гору у мају 2014. године.[8]
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970. е | |||
| 1978. | М. В. | Војин Вукелић | |
| 1980. е | |||
| 1982. | Савамала | Винко Сарић | |
| 1982. | 13. јул | Јанко | |
| 1982. | Руски Уметнички експеримент | Тјомкин | |
| 1982. | Прогон | Мирко | |
| 1982. | Директан пренос | Фантом | |
| 1982. | Венеријанска раја | Лазар | |
| 1983. | Хасанагиница | Хасанага | |
| 1983. | Мртви се не враћају (мини-серија) | ||
| 1983. | Дани Авној-а | ||
| 1983. | Игмански марш | Миљан | |
| 1983. | Оштрица бријача | ||
| 1984. | Не тако давно | Срле | |
| 1984. | Лазар | Лазар млађи | |
| 1985. | Једна половина дана | ||
| 1985. | Јагоде у грлу | Лале | |
| 1986. | Добровољци | спортиста | |
| 1986. | Лепота порока | младић с цигаретом | |
| 1986. | Свечана обавеза | Зоран Хаџикостић | |
| 1986. | Шмекер | Павле/Павел Ивковић | |
| 1986. | Сиви дом | Шиља | |
| 1987. | Под рушевинама | ||
| 1987. | Догодило се на данашњи дан | Бајра | |
| 1987. | Римски дан | Секст Проперције | |
| 1987. | Официр с ружом | Петар Хорват | |
| 1987. | Октоберфест | Скоби | |
| 1988. | Лето (ТВ) | Милан | |
| 1988. | Вук Караџић | кнез Михаило Обреновић | |
| 1988. | The Fortunate Pilgrim | ||
| 1988. | Пут на југ | Морит | |
| 1988. | Браћа по матери | Брацо Гавран | |
| 1989. | Бој на Косову | Милош Обилић | |
| 1989. | Атоски вртови - преображење | Сликар Сава | |
| 1990. е | |||
| 1990. | Стела | Мато Херцег | |
| 1990. | Ваљевска болница | Милоје Дацић, син | |
| 1990. | Колубарска битка | Алекса Дачић | |
| 1990. | Заборављени | Аца | |
| 1990. | Почетни ударац | ||
| 1990. | Бал | Екарт | |
| 1991. | Оригинал фалсификата | Стојан | |
| 1991. | Монтенегро | ||
| 1992. | Црни бомбардер | Шмајсер | |
| 1992. | Преци и потомци | наратор | |
| 1993. | Кажи зашто ме остави | Пеђа | |
| 1993. | Боље од бекства | Алекса Радман | |
| 1994. | Рођен као ратник | Гибон | |
| 1999. | Нож | Алија Османовић/Илија Југовић | |
| 1999. | Рањена земља | Неле | |
| 2010. е | |||
| 2015. | Смрдљива бајка | Мома | |
| 2017. | Сенке над Балканом | принц Ђорђе Карађорђевић | |
| 2018. | Корени (ТВ серија) | Аћим Катић | |
| 2019. | Пет | Жаца | |
| 2020. е | |||
| 2019-2020. | Државни службеник | Илија | |
| 2020. | Име народа | Јован Јовановић Змај | |
| 2020. | Краљ (ТВ серија) | краљ Никола Петровић | |
| 2021. | Забран - Калкански кругови | ||
| 2021. | Време зла (ТВ серија) | ||
| 2021. | Кошаре (филм) | ||
| 2021. | Воља синовљева | ||
| 2021. | Лето кад сам научила да летим | ||
| Алеф | |||
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- Златна арена у Пули за најбољу мушку улогу у филму Официр са Ружом, 1987. године
- Награда листа Полет у Пули Жарку Лаушевићу и Ксенији Пајић за најпоетичнији емотивни однос, 1987. године
- Награда Цар Константин у Нишу за улоге у филмовима Официр са Ружом, Догодило се на данашњи дан и Октоберфест, 1987. године
- Награда „Град театар” за улогу у представи Кањош Мацедоновић, 1989. године
- Награда Зоран Радмиловић за улогу у представи Кањош Мацедоновић, 1989. године
- Стеријина награда за ликове Растка Немањића и Светог Саве у представи Свети Сава, 1990. године
- Награда издавачке куће Дечје Новине за улогу у филму Танго Аргентино, 1992. године
- Гран При на Филмским сусретима у Нишу за улогу у филму Боље од Бекства, 1993. године
- Награда листа Новост 8 за улогу у филму Кажи зашто ме остави, 1993. године
- Награда у Херцег Новом
- Награда Гран при Наиса, Филмску сусрети − Ниш, 2016. године
- Награда Златна антена за главну мушку улогу, Федис, 2019. године [9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 Н., В. (19. 2. 2004). „Нагађања око потернице”. Вечерње новости. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „Жарко Лаушевић ухапшен у Америци”. РТС. 3. 7. 2009. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ Трикић, Тања; Цвијић, Вук (15. 9. 2009). „Лаушевић на слободи”. Блиц. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „„Друга књига” Жарка Лаушевића”. Б92. 13. 9. 2013. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „Тадић помиловао Жарка Лаушевића”. Блиц. 29. 12. 2011. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ Танјуг (1. 2. 2012). „Лаушевић: Нисам очекивао да ћу пасош добити лично од министра полиције”. Блиц. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ Танјуг (16. 9. 2013). „Премијера филма о Жарку Лаушевићу у фебруару”. Вечерње новости. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „Жарко Лаушевић стигао у Србију”. Вечерње новости. 20. 5. 2014. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ https://www.prva.rs/show-biz/vesti/319239/na-festivalu-fedis-nagrada-za-lausevica-sefica-zirija-neda-arneric-komentarise-moracu-jos-malo-da-ostarim-da-bih-dobijala-uloge
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Викиновости имају новости везане за чланак: |
- Жарко Лаушевић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Жарко Лаушевић на сајту AllMovie (језик: енглески)
