Жарко Лаушевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жарко Лаушевић
Пуно име Жарко Лаушевић
Датум рођења (1960-01-19)19. јануар 1960. (57 год.)
Место рођења Цетиње
  Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Битна улога Милош Обилић
IMDb веза

Жарко Лаушевић (Цетиње, 19. јануар 1960) је српски филмски глумац.

Биографија[уреди]

Лаушевић је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму „Прогон“. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима „Савамала“ и „Директан пренос“ Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији „Сиви дом“ (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: „Шмекер“ (1985), „Свечана обавеза“ (ТВ) (1986), „Догодило се на данашњи дан“ (1987), „Официр с ружом“ (1987), „Браћа по матери“ (1988), „Бој на Косову“ (1989), „Оригинал фалсификата“ (1991), „Боље од бекства“ (1993), „Кажи зашто ме остави“ (1993), „Нож“ (1999).

Награде и признања[уреди]

  • Златна арена у Пули за најбољу мушку улогу у филму Официр са Ружом, 1987. године
  • Награда листа Полет у Пули Жарку Лаушевићу и Ксенији Пајић за најпоетичнији емотивни однос, 1987. године
  • Награда Цар Константин у Нишу за улоге у филмовима Официр са Ружом, Догодило се на данашњи дан и Октоберфест, 1987. године
  • Награда „Град театар“ за улогу у представи Кањош Мацедоновић, 1989. године
  • Награда Зоран Радмиловић за улогу у представи Кањош Мацедоновић, 1989. године
  • Стеријина награда за ликове Растка Немањића и Светог Саве у представи Свети Сава, 1990. године
  • Награда издавачке куће Дечје Новине за улогу у филму Танго Аргентино, 1992. године
  • Гран При на Филмским сусретима у Нишу за улогу у филму Боље од Бекства, 1993. године
  • Награда листа Новост 8 за улогу у филму Кажи зашто ме остави, 1993. године
  • Награда у Херцег Новом

Суђења за убиство[уреди]

31. јула 1993. године, Жарко Лаушевић и његов пет година старији брат Бранимир, звани Мили, су нападнути од групе хулигана у близини подгоричког локала „Епл“. Том приликом је Жарко из свог пиштоља ЦЗ-99 усмртио нападаче Драгора Пејовића и Радована Вучинића, а тешко ранио Андрију Кажића, док је овај прилазио да се придружи нападачима.

На суђењу је осуђен на 15 година затвора због двоструког убиства.[1] Та је пресуда, након жалби, потврђена 1994. године. Казну је издржавао у Спужу и Пожаревцу.

Након укидања пресуде од стране Савезног суда, по поновном претресу фебруара 1998. године, којим је председавала судија Светлана Вујановић, изречена му је казна 4 године затвора због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране. Будући да је у том тренутку већ издржао 4,5 године, пуштен је на слободу.

Убрзо након тога је напустио земљу и настанио се у Њујорку, у САД.

Врховни суд Црне Горе је, по жалби тужиоца 30. марта 2001. године, ту одлуку о казни преиначио, и изрекао казну од 13 година затвора.[1]

Трећег јула 2009. године је саопштено да је Лаушевић ухапшен у Сједињеним Америчким Државама због боравка у САД без визе и да се разматра његова екстрадиција Србији по међународној потерници која је расписана 2002. године на захтев Трећег општинског суда у Београду.[2]

Четрнаестог септембра 2009. године је суд у Њујорку донео одлуку о укидању притвора Лаушевићу.[3]

2011. године је објавио књигу „Година прође дан никад“. Септембра 2013. из штампе је изашла „Друга књига“.[4]

29. децембра 2011. помиловао га је председник Републике Србије Борис Тадић.[5] Српски пасош му је уручио 1. фебруара 2012. министар унутрашњих послова Ивица Дачић у Њујорку.[6]

О његовом животу направљен је филм „Лауш“ по идеји, сценарију и у режији Бранке Бешевић Гајић, чија се премијера очекује у фебруару 2014. године у Сава центру.[7]

После више година посетио је Србију и Црну Гору у мају 2014. године.[8]

Улоге[уреди]

Филмографија глумца Жарка Лаушевића
Год. Назив Улога
1970.-те
1978. М. В. Војин Вукелић
1980.-те
1982. Савамала Винко Сарић
1982. 13. јул Јанко
1982. Руски уметнички експеримент Тјомкин
1982. Прогон Мирко
1982. Директан пренос Фантом
1982. Венеријанска раја Лазар
1983. Хасанагиница Хасанага
1983. Мртви се не враћају
1983. Дани АВНОЈ-а
1983. Игмански марш Миљан
1983. Оштрица бријача
1984. Не тако давно Срле
1984. Лазар Лазар млађи
1985. Једна половина дана
1985. Јагоде у грлу Лале
1986. Добровољци спортиста
1986. Лепота порока младић с цигаретом
1986. Свечана обавеза Зоран Хаџикостић
1986. Шмекер Павле/Павел Ивковић
1986. Сиви дом Шиља
1987. Под рушевинама
1987. Догодило се на данашњи дан Бајра
1987. Римски дан Секст Проперције
1987. Официр с ружом Петар Хорват
1987. Октоберфест Скоби
1988. Лето (ТВ) Милан
1988. Вук Караџић кнез Михаило Обреновић
1988. The Fortunate Pilgrim
1988. Пут на југ Морит
1988. Браћа по матери Брацо Гавран
1989. Бој на Косову Милош Обилић
1989. Атоски вртови - преображење Сликар Сава
1990.-те
1990. Стела Мато Херцег
1990. Ваљевска болница Милоје Дацић, син
1990. Колубарска битка Алекса Дачић
1990. Заборављени Аца
1990. Почетни ударац
1990. Бал Екарт
1991. Оригинал фалсификата Стојан
1991. Монтенегро
1992. Црни бомбардер Шмајсер
1992. Преци и потомци наратор
1993. Кажи зашто ме остави Пеђа
1993. Боље од бекства Алекса Радман
1994. Рођен као ратник Гибон
1999. Нож Алија Османовић/Илија Југовић
1999. Рањена земља Неле
2010.-те
2015. Смрдљива бајка Мома

Извори[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 Вечерње Новости, 19.02.2004. године Нагађања око потернице
  2. ↑ Жарко Лаушевић ухапшен у Америци. Радио—телевизија Србије, 3. 7. 2009., Приступљено 03. 07. 2009.
  3. ↑ „Žarko Laušević pušten na slobodu”. Blic (колумна)|format= захтева |url= (помоћ). Blic (novine). 5. 9. 2009. 
  4. ↑ „Друга књига“ Жарка Лаушевића (Б92, 13. септембар 2013)
  5. ↑ „Tadić pomilovao Žarka Lauševića” [Tadić pomilovao Žarka Lauševića] (колумна). Blic (на језику: српски језик). Београд: Blic (novine). 29. 12. 2011. Приступљено 29. 12. 2011. 
  6. ↑ Танјуг (1. 2. 2012). „Laušević: Nisam očekivao da ću pasoš dobiti lično od ministra policije” [Laušević: Nisam očekivao da ću pasoš dobiti lično od ministra policije] (колумна). Blic (на језику: српски језик). Београд: Blic (novine). Приступљено 1. 2. 2012. 
  7. ↑ Премијера филма о Жарку Лаушевићу у фебруару („Вечерње новости“, 16. септембар 2013)
  8. ↑ Жарко Лаушевић стигао у Србију („Вечерње новости“, 20. мај 2014)

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жарко_Лаушевић&oldid=14367546“