Ждрело (Петровац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Ждрело (вишезначна одредница).
Ждрело
Ždrelo - mesna zajednica.JPG
Зграда месне заједнице и дома културе у центру села
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Општина Петровац на Млави
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 618
Положај
Координате 44°17′32″ СГШ; 21°30′15″ ИГД / 44.292166° СГШ; 21.504166° ИГД / 44.292166; 21.504166Координате: 44°17′32″ СГШ; 21°30′15″ ИГД / 44.292166° СГШ; 21.504166° ИГД / 44.292166; 21.504166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 412 m
Ждрело на мапи Србије
Ждрело
Ждрело
Ждрело на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 012
Регистарска ознака PT

Ждрело је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 618 становника. Недалеко од села се налазе остаци тврђаве по којој је названо.

Овде се налазе Манастир Свете Тројице (Ждрело), Запис дуд код Врела (Ждрело), Запис дуд код цркве (Ждрело).

Историја[уреди]

Крајем XVI века Ждрело је имало статус трга. У њему је у то време своју резиденцију имао и смедеревски санџак-бег, а постојао је и мали џемат муслимана од 42 куће.[1]


Порекло становништва[уреди]

Оснивачи села су Курјоњи славе Ђурђиц, досељени са Косова. Они су одтуд побегли, па су дуго времена хајдуковали и тек кад им је ово додијало, онда су се настанили на данашњем месту. Одма за њима дошли су Бачоњи из Рашке, славе св Арханђела.

Према пореклу ондашње становништво Ждреле из 1903. године, може се овако распоредити:

  • Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 90 кућa.
  • Из Мађарске има 1 породица са 70 кућa.
  • Из Војводине има 4 породице са 37 кућa.
  • Шумадијских досељеника има 2 породице са 20 кућa.
  • Тимочко-крајинских досељеника има 1 породица са 20 кућa.
  • Из Ресаве има 1 породица са 18 кућa.
  • Из околине Рашке има 1 породица са 12 кућa. (подаци датирају из 1903. године)[2]

Демографија[уреди]

У насељу Ждрело живи 634 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,7 година (46,4 код мушкараца и 48,7 код жена). У насељу има 249 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.502
1953. 1.529
1961. 1.457
1971. 1.416
1981. 1.359
1991. 1.262 1.035
2002. 756 1.220
2011. 618
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
625 82,67 %
Власи
  
83 10,97 %
Румуни
  
10 1,32 %
Словенци
  
1 0,13 %
Југословени
  
1 0,13 %
непознато
  
9 1,19 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Александар Крстић, "Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и Јужне Угарске крајем 15. и првој трећини 16. века", Историјски часопис LII, стр. 177
  2. Подаци: „Насеља“ (др. Љ. Јовановић: Насеља српских земаља
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]