Ждрело (Петровац)

Ждрело
Ждрело;
	Зграда месне заједнице и дома културе у центру села
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Петровац на Млави
Становништво
— 2022.	511
Географске карактеристике
Координате	44° 17′ 32″ С; 21° 30′ 15″ И / 44.292166° С; 21.504166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	412 m
	Ждрело Ждрело на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PT

Ждрело је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2022. било је 511 становника. Недалеко од села се налазе остаци тврђаве по којој је названо.

Овде се налазе Манастир Свете Тројице (Ждрело), Манастир Решковица, Манастир Благовештење, Запис дуд код Врела (Ждрело), Запис дуд код цркве (Ждрело).

Историја

Крајем XVI века Ждрело је имало статус трга. У њему је у то време своју резиденцију имао и смедеревски санџак-бег, а постојао је и мали џемат муслимана од 42 куће.^[1]

У селу је 1934. наводно живео човек стар 117 година.^[2]

Порекло становништва

Оснивачи села су Курјоњи славе Ђурђиц, досељени са Косова. Они су отуда побегли, па су дуго времена хајдуковали и тек кад им је ово додијало, онда су се настанили на данашњем месту. Одмах за њима дошли су Бачоњи из Рашке, славе св Арханђела.

Према пореклу ондашње становништво Ждреле из 1903. године, може се овако распоредити:

Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 90 кућа.
Из Мађарске има 1 породица са 70 кућа.
Из Војводине има 4 породице са 37 кућа.
Шумадијских досељеника има 2 породице са 20 кућа.
Тимочко-крајинских досељеника има 1 породица са 20 кућа.
Из Ресаве има 1 породица са 18 кућа.
Из околине Рашке има 1 породица са 12 кућа. (подаци датирају из 1903. године)^[3]

Демографија

У насељу Ждрело живи 634 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,7 година (46,4 код мушкараца и 48,7 код жена). У насељу има 249 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.502
1953.	1.529
1961.	1.457
1971.	1.416
1981.	1.359
1991.	1.262	1.035
2002.	756	1.220
2011.	618

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	625	82,67%
Власи	83	10,97%
Румуни	10	1,32%
Словенци	1	0,13%
Југословени	1	0,13%
непознато	9	1,19%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	1	2
80+	18	18
75—79	16	41
70—74	34	41
65—69	29	47
60—64	20	26
55—59	27	26
50—54	19	28
45—49	20	17
40—44	17	20
35—39	22	25
30—34	15	18
25—29	18	14
20—24	16	22
15—19	19	27
10—14	14	23
5—9	9	19
0—4	20	8
Просек :	46,4	48,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	357	359	356	331	304	261	249

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	59	66	36	36	21	19	9	3	0	0	3,01

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	291	53	201	23	14	0
Женски	372	39	223	89	17	4
УКУПНО	663	92	424	112	31	4

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	178	155	0	1	3
Женски	129	118	0	0	2
Укупно	307	273	0	1	5

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	4	4	3	3
Женски	0	0	5	0	0
Укупно	0	4	9	3	3

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	1	2
Укупно	0	0	0	1	2

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	2	0	1
Женски	0	0	0	1
Укупно	2	2	0	2

Галерија

Споменик погинулим борцима током Другог светског рата у центру Ждрела
Кућа у Ждрелу
Кућа у Ждрелу
Кућа у Ждрелу
Извор воде и вештачко језеро у Ждрелу

Референце

^ Александар Крстић, "Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и Јужне Угарске крајем 15. и првој трећини 16. века", Историјски часопис LII, стр. 177
^ "Време", 10. нов. 1934
^ Подаци: „Насеља“ (др. Љ. Јовановић: Насеља српских земаља
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Александар Крстић, "Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и Јужне Угарске крајем 15. и првој трећини 16. века", Историјски часопис LII, стр. 177

[2] "Време", 10. нов. 1934

[3] Подаци: „Насеља“ (др. Љ. Јовановић: Насеља српских земаља

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]