Жегар (Буковица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Жегар
Zegar srpska pravoslavna crkva.jpg
Српска православна црква Светог Георгија у Жегару
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗадарска
ГрадОбровац
ОбластБуковица (област)
Географске карактеристике
Координате44°09′09″ СГШ; 15°51′32″ ИГД / 44.152399° СГШ; 15.8589839° ИГД / 44.152399; 15.8589839Координате: 44°09′09″ СГШ; 15°51′32″ ИГД / 44.152399° СГШ; 15.8589839° ИГД / 44.152399; 15.8589839
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Жегар на мапи Хрватске
Жегар
Жегар
Жегар на мапи Хрватске
Жегар на мапи Задарске жупаније
Жегар
Жегар
Жегар на мапи Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23451 Жегар
Позивни број+385 23

Жегар је некадашње насеље у Сјеверној Далмацији, у области Буковица, од којег су настала данашња села: Каштел Жегарски, Богатник, Надвода и Комазеци. Сва 4 насеља се заједнички зову Жегар.

Географија[уреди | уреди извор]

Жегар се налази у сјеверној Далмацији, у Горњој Обровачкој Буковици, која се још назива и Подгорска или Права Буковица. Окружен је насељима: Билишане, Голубић, Крупа, Ервеник, Парчић, Медвиђа и Зеленград.[1]

Каштел Жегарски је у средишту Жегара и представља управно средиште са школом, српском православном црквом Светог Георгија, мјесним одбором, амбулантом. Надвода је на десној сјеверној страни ријеке Зрмање. Комазеци су највеће Жегарско насеље, смјештено јужно од Зрмање. У Комазецима је подручна школа, као дио основне школе из Жегара. Већи дио територије Жегара лежи на брдовитом и планинском земљишту, једино је дио Каштела Жегарског уз Зрмању раван гдје лежи Жегарско поље.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Срби се у Жегару спомињу још давне 1392. године.

У месту је 1752. године рођен архимандрит и књижевник Герасим Зелић, који је објавио своје "Житије" у Будиму 1823. године.[2]

Мештани су 1937. године подигли свој "Сељачки дом", у којем су отворени књижница и читаоница.[3]

Током рата у Хрватској (1991–1995), Жегар је био у саставу Републике Српске Крајине.

Становништво[уреди | уреди извор]

Укупно, Жегар је 1991. године имао 2.057 становника, од чега преко 99% Срба.

Презимена[уреди | уреди извор]

Презимена из Жегара су: Мијић, Ушљебрка, Веселиновић, Нанић, Ђаковић, Комазец, Јајић, Ковачевић, Бундало, Бабић, Перић, Љубичић, Радмиловић, Иваниш, Грозданић, Вукчевић, Вуканац, Олујић, Реља, Мирило, Суботић, Нанић-Бабић, Милић, Кусало, Ћосо, Зелић, Смијуљ, Вучендић, Кубат, Копанлија, Самарџић, Шукара, Кљајић, Јаковљевић, Крњаја као и многа друга.

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Насеља у Жегару, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ "Србски народни лист", Будим 1847. године
  3. ^ "Правда", Београд 1937. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]