Железничка станица Београд–Главна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Београд–Главна
Belgrade Main railway station 3.jpg
Главни станични улаз.
Земља Србија
Место Београд
Адреса Савски трг 2
Координате 44°48′31″N, 20°27′20″E
Коридор 10
Железничке линије Београд—Суботица
Београд—Ниш
Београд—Бар
Пруга Београд—Шид
Друге линије аутобус (9 дневних линија: 46, 51, 91, 92, 511, 551, 552, 553, 601; 2 ноћне линије: 51, 601)
трамвај (6 линија: 2, 3, 7, 9, 12, 13)
Структура у нивоу
Перона 6
Колосека 10
Приступ бициклима да
Отворена 1. септембра 1884.
Електрификована 1970.
Приступ инвалидима Wheelchair symbol.svg
Власник Железнице Србије

Железничка станица Београд–Главна је главна београдска железничка станица. Грађена је између 1882. и 1885. по плановима архитекте Драгутина Милутиновића, има статус споменика културе од великог значаја и ту окрећу 46 (Главна железничка станица–Миријево), 51 (Главна железничка станица–Беле воде), 91 (Главна железничка станица–Остружница /Ново насеље/), 92 (Главна железничка станица–Остружница /Караула/) 511 (Главна железничка станица–Сремчица), 551 (Главна железничка станица–Велика Моштаница), 552 (Главна железничка станица–Умка), 553 (Главна железничка станица–Руцка), 601 (Главна железничка станица–Сурчин) и ноћна линија 601 (Главна железничка станица–Добановци). [1]

Историјат[уреди]

Повезана је непосредно са изградњом прве српске железничке пруге Београд–Ниш, довршене 1884. године. Зграда је изграђена по узору на железничке станице великих европских земаља и стоји као монументално здање. Место где је станица изграђена звало се Циганска бара и касније Бара Венеција. Први воз са ове станице кренуо је ка Земуну уз дворске почасти, 20. августа (1. септембра) 1884. године у 15 часова.[2] Први путници били су краљ Милан, краљица Наталија и престолонаследник Александар Обреновић, на путу ка Бечу. Свечаном отварању станице присуствовало је више од 200 иностраних званица и више хиљада грађана.[3] Прва композиција ка Нишу кренула је три дана касније, док је прва редовна линија кренула је према Нишу 3./15. септембра у 6 часова. Истог дана, отворена је и линија до Пеште, а у почетку су на овим линијама саобраћала по два воза дневно.[4] Од 1980. до 2009. године, поред улаза у станицу стајала је локомотива Плавог воза који је превозио маршала Тита.[3]

Споменик културе[уреди]

У време грађења зграда је представљала једно од најмонументалнијих здања и симбола тадашње краљевске престонице. Једна је од првих железничких станица у Србији, чији је пројекат обухватао специфичан архитектонски програм и садржаје прилагођене европским техничким достигнућима. Обликована је у духу академизма као репрезентативно здање, разуђене основе. Архитектонском композицијом доминира средишњи класицистички ризалит главног улаза, надвишен троугаоним тимпаноном. Својим специфичним решењем зграда представља сведочанство техничког и архитектонског развоја Србије у последњим деценијама 19. века.

Референце[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]