Железничка станица Београд–главна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Железничка станица Београд–главна
Belgrade Main railway station 3.jpg
Главни станични улаз.
Земља  Србија
Место Београд
Адреса Савски трг 2
Координате 44°48′31″N, 20°27′20″E
Коридор 10
Железничке линије Београд—Суботица
Београд—Ниш
Београд—Шид
Београд—Бар Пруга не полаз од станице Београд–главна него од Ресника али воз Београд-Бар полази са Београд–главне станице
Друге линије аутобус (9 дневних линија: 46, 51, 91, 92, 511, 551, 552, 553, 601; 2 ноћне линије: 51, 601)
трамвај (6 линија: 2, 3, 7, 9, 12, 13)
Структура у нивоу
Перона 6
Колосека 11
Приступ бициклима да
Отворена 1. септембра 1884.
Електрификована 1970.
Приступ инвалидима Wheelchair symbol.svg
Власник Железнице Србије

Железничка станица Београд–главна је главна београдска железничка станица. Зграда је грађена између 1882. и 1885. по плановима архитекте Драгутина Милутиновића, има статус споменика културе од великог значаја. [1]

Историјат[уреди]

Повезана је непосредно са изградњом прве српске железничке пруге Београд–Ниш, довршене 1884. године. Зграда је изграђена по узору на железничке станице великих европских земаља и стоји као монументално здање. Место где је станица изграђена звало се Циганска бара и касније Бара Венеција. Први воз са ове станице кренуо је ка Земуну уз дворске почасти, 20. августа (1. септембра) 1884. године у 15 часова.[2] Први путници били су краљ Милан, краљица Наталија и престолонаследник Александар Обреновић, на путу ка Бечу. Свечаном отварању станице присуствовало је више од 200 иностраних званица и више хиљада грађана.[3] Прва композиција ка Нишу кренула је три дана касније, док је прва редовна линија кренула је према Нишу 3./15. септембра у 6 часова. Истог дана, отворена је и линија до Пеште, а у почетку су на овим линијама саобраћала по два воза дневно.[4] Од 1980. до 2009. године, поред улаза у станицу стајала је локомотива Плавог воза који је превозио маршала Тита.[3]

Од пуштања у рад је ова железничка станица имала улогу путничке и теретне железничке станице. Организационо је путнички саобраћај организован преко станице "Београд Перон" а теретни саобраћај се одвијао преко станице "Београд Спољна" која је престала са радом 9. јуна 2016. године[5]. Саобраћај са ове станице је преусмерен ка станици Макиш, а путнички је остао са намером да се измести у станицу Београд Центар и тако ослободи цео простор за изградњу "Београда на води"..

Споменик културе[уреди]

Железничка станица Београд–главна
Belgrade Railway Station.jpg
Железничка станица Београд
Опште информације
Место Београд
Општина Савски венац
Држава  Србија
Врста споменика железничка станица
Време настанка 1882. - 1885.
Тип споменика споменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе града Београда
Седиште Београд
Адреса Калемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

У време грађења зграда је представљала једно од најмонументалнијих здања и симбола тадашње краљевске престонице. Једна је од првих железничких станица у Србији, чији је пројекат обухватао специфичан архитектонски програм и садржаје прилагођене европским техничким достигнућима. Обликована је у духу академизма као репрезентативно здање, разуђене основе. Архитектонском композицијом доминира средишњи класицистички ризалит главног улаза, надвишен троугаоним тимпаноном. Својим специфичним решењем зграда представља сведочанство техничког и архитектонског развоја Србије у последњим деценијама 19. века.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]