Железнички музеј Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Железнички музеј)
Jump to navigation Jump to search

Координате: 44°48′22″ СГШ; 20°27′31″ ИГД / 44.80605° СГШ; 20.45866° ИГД / 44.80605; 20.45866

Железнички музеј
Железнички музеј.JPG
Оснивање 1. фебруар 1952.
Локација Београд
 Србија
Координате 51°31′10″ СГШ; 0°07′37″ ЗГД / 51.519439° СГШ; 0.127051° ЗГД / 51.519439; -0.127051
Број предмета 40.000
Адреса Немањина бр. 6

Железнички музеј је техничко – саобраћајни музеј који се налази у Управној згради Железнице Србије А. Д. у Београду, на Савском венцу.

Оснивање[уреди]

Стара поставка експоната у Железничком музеју.
Музејска парна локомотива са тендером ЈДЖ серија 33-087 испред ложионице, која представља добро претходне заштите.

Први предлог за оснивање Музеја дао је бивши директор Железничке саобраћајне школе у Београду Фрањо Репић 1931. године. Три године касније, априла 1934. године, на 50-годишњице отварања пруге Београд - Ниш, приређена је велика железничка изложба на Ташмајдану у Београду. Музеј је основан, 1. фебруара 1950. године, у саставу Министарства железнице Федеративне Народне Републике Југославије. Три године касније, 30. априла 1953. године, отворена је прва стална поставка, која је носила назив „Кроз историју Југословенских железница“.

Музејски рад[уреди]

У Музеју се налази стална поставка, галерија за изложбе, библиотека и архив. Музејска делатност се врши у три одељења:

  • музејско-конзерваторско одељење
  • архивско-документарно одељење
  • библиотекарско одељење

Као циљ рада ових служби, музеј се може похвалити великим бројем експоната у које улазе и најразличитије књиге, као и великим фондом архивске грађе. У музеју се налазе и занимљиви макете, минијатуре и модели.

Железнички музеј поседује око 40.000 предмета подељених у четири основне збирке:

  • техничка збирка
  • историјска збирка
  • уметничка збирка
  • збирка примењених уметности

Музеј поседује и галерију за изложбе, која је површине 190m². У њој се могу организовати изложбе, промоције књига, разне врсте представа и стручних предавања. Међутим, музеј од свог оснивања до данас не поседује наменски изложбени простор на коме би се налазили експонати везани за систем пруга нормалног колосека.

У саставу музеја је и одељење уског колосека - Пожега.

Музејски парк у 21. веку[уреди]

Поглед на будући музејски парк. Испред зграде се налази једна од најстаријих Такси станица у Србији и на Балкану која се на том месту налази скоро 100 година, односно од 1920-их.

Завршетком изградње станице Београд–Центар дошло би измештања јавног железничког саобраћаја из станице Београд- Главна чиме се стварају услови за реализацију великог културно-технолошког пројекта, односно ревитализације постојећих непокретних и покретних културних добара. Ревитализација би подразумевала оснивање „Железничког музејског парка“ у чијем склопу би се налазила зграда железничке станице Београд- Главна са станичним колосецима, из 1884. године, под заштитом државе као непокретно културно добро од великог значаја од 1983. године,[1][2] окретница,[3] ложионица,[3] водоторањ од армираног бетона из 1926. године, који је служио за снабдевање парних локомотива водом,[4][3] оближња железничка станица Топчидер,[5] као и покретна технолошка културна добра која укључују сачуване музејске парне локомотиве, путничка и теретна кола нормалног колосека, која би била изложена и доступна посетиоцима.

Галерија:


У Будимпешти је отворен 2000. године Мађарски железнички музејски парк у чијем саставу се налази железничка станица и радионица, а заузима површину од 70 хиљада квадратних метара где је изложено више од 100 музејских железничких возила и опреме.[6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]