Железнички сигнал

С Википедије, слободне енциклопедије
Железнички светлосни сигнал

Железнички сигнал је механички или електрични уређај, који се налази поред железничке пруге како би прослеђивао информацију о статусу железничке линије испред возача воза. Сигнал може информисати возача о сигурној брзини којом се воз може кретати. Такође може да нареди возачу да заустави воз.

Примена и позиционирање сигнала[уреди | уреди извор]

Сигнали се користе за означавање једног или више од следећих стања:[уреди | уреди извор]

  • железничка линија испред је слободна или блокирана.
  • возач има право да настави вожњу.
  • скретнице су правилно постављене.
  • начин на који су постављене скретнице.
  • брзина којом воз може да путује.
  • статус следећег сигнала (предсигнал).

Сигнали се могу поставити:[уреди | уреди извор]

  • на почетку одељка колосека.
  • код прилаза покретном објекту у инфраструктури, попут скретница.
  • пре других сигнала.
  • пре доласка на железничко-друмски прелаз.
  • испред перона, тј. перона или других места на којима се возови могу зауставити.
  • на путничким стајалиштима и станицама.

За железничке линије, које су изграђене за велике брзине, према конвенцији обично преко 160 km/h, али обично минимално 200 km/h, користе се сигнални системи за возове велике брзине. Њихова карактеристика је континуирано слање података о стању железничке линије. Неки чак немају сигнале постављене дуж трасе, али бежично комуницирају путем радио таласа са рачунаром уграђеним у погонску јединицу (локомотиву или моторни воз).

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]