Пређи на садржај

Женска фудбалска репрезентација Шпаније

С Википедије, слободне енциклопедије
Женска фудбалска репрезентација Шпаније
(Selección Española de Fútbol Femenina)
Лого репрезентације
НадимакЦрвене
(La Roja)
СавезRFEF
КонфедерацијаУЕФА (Европа)
СелекторШпанија Хорхе Вилда
КапитенИрене Передес
Највише наступаАлексија Путељас (100)
Најбољи стрелацХенифер Ермосо (45)
Фифин кодESP
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни 10 Раст 2 (20. 8. 2021)[1]
Највиши7. (март 2022.)
Најнижи21. (јун−август 2004.
март 2008.)
Прва међународна утакмица
Незванична утакмица
 Шпанија 3 : 3 Португалија 
(Мурсија, Шпанија; 21. фебруар 1971)
Званична утакмица
 Шпанија 0 : 1 Португалија 
(А Гарда, Шпанија; 5. фебруар 1983)
Највећа победа
 Шпанија 17 : 0 Словенија 
(Паламос, Шпанија; 20. март 1994))
Највећи пораз
 Шпанија 0 : 8 Шведска 
(Гандија, Шпанија; 2. јун 1996)
Светско првенство
Наступи2 (први пут 2015)
Најбољи резултатОсмина финала (2019)
Европско првенство
Наступи3 (први пут 1997.)
Најбољи резултатполуфинале 1997.
Женска репрезентација Шпаније у 2018

Женска фудбалска репрезентација Шпаније (шп. Selección Española de Fútbol Femenina) је национални фудбалски тим који представља Шпанију на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Шпаније (шп. Royal Spanish Football Federation), владајућег тела за фудбал у Шпанији.

Шпанија се два пута квалификовала за ФИФА−ино Светско првенство за жене и три пута за Европско првенство за жене, стигавши до полуфинала 1997. године. За разлику од ових скромних достигнућа на сениорском нивоу, њихови омладински тимови имају један од најбољих рекорда на свету. Женски омладинаски тим је освојио две Европске титуле шампиона (У-17 и У-19), и стигао до два светска финала (победа на Светском купу за У-17 и вицешампион на У-20 Светском првенству.

Поклапајући се са успоном Барселоне на клупском нивоу, Шпанија се пробила у првих 10 на ФИФА међународној ранг листи почетком 2020-их. Њихови играчи су освојили УЕФА-ине награде за најбољег голмана, дефанзивца, везног играча, нападача и укупно најбољег играча – први пут су играчи из једне нације освојили све категорије.

Историја

[уреди | уреди извор]

Након што су се женски фудбалски клубови почели појављивати у Шпанији око 1970. године, један од њихових покретача, Рафаел Муга, одлучио је да направи национални тим. Био је то незваничан пројекат јер је фудбал сматран неприкладним спортом за жене и од стране Краљевске шпанске фудбалске федерације и Женске секције Националног покрета, која је организовала женски спорт у франкистичкој Шпанији. На питање о иницијативи у јануару 1971. председник РФЕФ-а Хосе Луис Перез Паја је одговорио: „Нисам против женског фудбала, али ни мени се не свиђа. Не мислим да је женствено са естетске тачке гледишта. Жене не воле да носе кошуље и панталоне. Било која регионална хаљина би им боље пристајала.”[2]

Месец дана касније, 21. фебруара 1971, незванична репрезентација Шпаније, укључујући Кончије Санчез, која је професионално играла у италијанској лиги, дебитовала је у Мурсијиној Ла Кондомини против Португалије, резултат утакмице је био нерешен 3 : 3. Тиму није било дозвољено да носи грб РФЕФ-а, а ни судија није могао да носи службену униформу. Дана 15. јула, са петодневним закашњењем због проблема са трансфером, тим је одиграо своју прву утакмицу у иностранству против Италије на стадиону Комунале у Торину, претрпевши пораз резултатом 8 : 1. Тада је репрезентација позвана на 2. издање незваничног светског купа за жене (Мундиалито 1981), али им је РФЕФ забранио учешће на такмичењу.[3] Упркос овим условима, Шпанији је поверено да буде домаћин Светског првенства 1972. године. РФЕФ је ставио вето на пројекат, а конкурс је поништен и распуштен. Незванични шпански тим се убрзо након тога распао.

Након доста времена, у другој половини деценије, РФЕФ је коначно прихватио женски фудбал у новембру 1980. године, стварајући прво национални куп, а затим репрезентацију, која је коначно дебитовала под вођством тренера Теодора Нијета 5. фебруара 1983. у А Гуарди, Понтеведра. Противник је поново била репрезентација Португалије, која је савладала Шпанију са 0 : 1. Тим је касније одиграо пријатељске утакмице против Француске и Швајцарске ремизирајући са оба противника у Аранхуезу и Барселони и изгубивши у Перпињану пре него што је коначно остварио своју прву победу у Цириху (0 : 1) против Швајцарске.[4]Своју прву званичну утакмицу у квалификацијама за Европско првенство 1987. одиграли су 27. априла 1985. године изгубивши од репрезентације Мађарске резултатом 1 : 0. После пораза у прва четири меча, Шпанија је победила Швајцарску и ремизирала са Италијом и завршила на трећем месту.

Достигнућа

[уреди | уреди извор]
Утакмице и голови од 13. јула 2022.
Играчи чија су имена означена подебљаним словима су и даље активни, барем на клупском нивоу.

Играчице са највише утакмица

[уреди | уреди извор]
# Играчица Каријера Утакмица Голова
1 Алексија Путељас 2013– 100 27
2 Хенифер Ермосо 2011– 91 45
3 Марта Торехон 2007–2019 90 8
4 Марта Коредера 2013–2021 85 5
Ирене Паредес 2011–0000 85 10
6 Аранца дел Пуерто 1990–2005 71 0
7 Силвија Месегер 2008–2019 67 5
8 Вирхинија Торесиља 2013–2020 66 7
9 Викторија Лосада 2010–2020 65 13
10 Мар Прието 1989–2000 62 30

Играчице са највише погодака

[уреди | уреди извор]
# Играчица Каријера Голова Утакмица Просек
1 Хенифер Ермосо 2011– 45 91 0.49
2 Вероника Бокет 2005–2017 38 56 0.68
3 Соња Бермудез 2008–2017 34 61 0.56
4 Адријана Мартин 2005–2015 33 37 0.89
5 Марија дел Мар Прието Ибањез 1985–2000 30 62 0.48
6 Алексија Путељас 2013– 27 100 0.27
7 Мариона Калдентеј 2017– 19 51 0.37
8 Аитана Бонмати 2017– 16 44 0.36
9 Естер Гонзалез 2016– 15 24 0.63
Маеи Паз Вилас 2008–2018 15 26 0.58
11 Лаура дел Рио 2001–2008 14 30 0.47
12 Амаиур Сариеги 2021– 12 12 1

Хет-трик

[уреди | уреди извор]
Играчица Противник Домаћин/Гост Резултат Датум Такмичење
Марија Пријет7  Словенија Домаћин 17 : 0 20. март 1994. Еуро 1995. Кв
Мерцедес Гонзалез
Мар Прието  Румунија Домаћин 5 : 1 31. март 1996. Еуро 1997. Кв
Лаура дел Рио5  Белгија Домаћин 7 : 0 29. фебруар 2004. Еуро 2005. Кв
Адријана Мартин5  Пољска Домаћин 7 : 0 30. март 2006. СП 2007. Кв
Адријана Мартин4  Малта Гост 0 : 13 19. септембар 2009. СП 2011. Кв
Соња Бермудез
Ана Ромеро
Адријана Мартин  Турска Гост 0 : 5 21. новембар 2009.
Адријана Мартин4  Малта Домаћин 9 : 0 24. јун 2010.
Вероника Бокете  Турска Гост 1 : 10 17. септембар 2011. Еуро 2013. Кв
Мари Паз Вилас7  Казахстан Домаћин 13 : 0 5. април 2012.
Наталија Паблос5  Македонија Домаћин 12 : 0 13. фебруар 2014. СП 2015. Кв
Соња Бермудез  Македонија Гост 0 : 10 10. април 2014.
Хенифер Ермосо
Соња Бермудез5  Црна Гора Домаћин 13 : 0 15. септембар 2016. Еуро 2017. Кв
Вероника Бокете4
Мариона Калдентеј  Молдавија Гост 0 : 9 19. септембар 2020. Еуро 2021. Кв
Хенифер Ермосо  Молдавија Домаћин 10 : 0 27. новембар 2020.
Естер Гонзалез5  Азербејџан Гост 0 : 13 18. фебруар 2021.
Хенифер Ермосо5
Амаиур Сариеги4  Фарска Острва Гост 0 : 10 16. септембар 2021. Еуро 2023. Кв
Естер Гонзалез4  Фарска Острва Домаћин 12 : 0 25. новембар 2021.
Мариона Калдентеј

4 Играчица постигла 4. гола
5 Играчица постигла 5. голова
7 Играчица постигла 7. голова

Без примљеног гола

[уреди | уреди извор]
Без примљеног гола: Голман мора да игра најмање 60 минута да би добио поене из чисте мреже.
# Играчица Каријера Празна мрежа Утакмица Просек
1 Сандра Пањос 2011– 26 53 49.06%
2 Долорес Гаљардо 2012– 20 37 56.76%
Ајнхоа Тирапу 2007–2015 46 43.48%
4 Росер Сера 1991–1998 13 33 39.39%
5 Марија Родригез 2021– 4 5 80%
Елихабет Капа 1998–2005 26 15.38%
7 Луција Муњоз Мендоза 2005–2006 3 8 37.5%
Ана Руиз Митхелена 1984–1988 17 17.65%
9 Марија Санчез Мина 2006–2007 2 2 100%
10 Сара Серат 2019– 1 1 100%
Марија Изабел Гонзалез Гил 1983–1984 3 33.33%
Хуана Марија Пералес 1988–1990 4 25%
Марија Хосе Понс 2012–2013 5 20%

Такмичарски рекорд

[уреди | уреди извор]

Светско првенство за жене

[уреди | уреди извор]
Светско првенство у фудбалу за жене − резултати Квалификациони резултати
Година Коло Позиција Ута Поб Нер* Изг ГД ГП Ута Поб Нер Изг ГД ГП
Кина 1991 Нису се квалификовале УЕФА 1991
Шведска 1995 УЕФА 1995
Сједињене Америчке Државе 1999 6 0 2 4 5 10
Сједињене Америчке Државе 2003 6 2 0 4 8 11
Кина 2007 8 4 2 2 19 14
Њемачка 2011 8 6 1 1 37 4
Канада 2015 Групна фаза 20. 3 0 1 2 2 4 10 9 1 0 42 2
Француска 2019 12. 4 1 1 2 4 4 8 8 0 0 25 2
АустралијаНови Зеланд 2023 Квалификовале се 6 6 0 0 45 0
Укупно 2/9 7 1 2 4 6 8 53 36 6 11 181 43

Европско првенство у фудбалу за жене

[уреди | уреди извор]
Европско првенство у фудбалу за жене − резултати Квалификациони резултати
Година Коло Позиција Ута Поб Нер* Изг ГД ГП Ута Поб Нер Изг ГД ГП
1984 Нису учествовале Одбили учешће
Норвешка 1987 Нису се квалификовале 6 1 1 4 7 9
Западна Немачка 1989 8 2 2 4 4 8
Данска 1991 6 0 2 4 3 13
Италија 1993 4 1 1 2 2 6
Енглеска Њемачка Норвешка Шведска1995 6 3 3 0 29 0
Норвешка Шведска 1997 Полуфинале 4. 4 1 1 2 3 4 6 1 2 3 8 15
Њемачка 2001 Нису се квалификовале 6 1 1 4 6 17
Енглеска 2005 8 2 1 5 10 10
Финска 2009 8 5 2 1 24 7
Шведска 2013 Четвртфинале 7. 4 1 1 2 5 7 10 6 2 2 43 14
Холандија 2017 Четвртфинале 8. 4 1 1 2 2 3 8 8 0 0 40 2
Енглеска 2022 БО 1 1 0 0 4 1 8 7 1 0 48 1
Укупно 4/13 13 4 3 6 14 15 84 37 18 29 241 102

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The FIFA/Coca-Cola Women's World Ranking”. FIFA. 20. 8. 2021. Приступљено 20. 8. 2021. 
  2. ^ The underground origin of the women's national team. Marca, 23 April 2013. David Menayo
  3. ^ Conchi Amancio's national team shook up the 1970s Spain. As Color, 17 July 2012
  4. ^ The official baptism of the women's national team. Marca, 14 May 2013. David Menayo.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Женска фудбалска репрезентација Шпаније на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Женска_фудбалска_репрезентација_Шпаније&oldid=27707417”