Жерар Ланван
Жерар Ланван | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 21. јун 1950. |
Место рођења | Булоњ Бијанкур, Сенски висови, Француска |
Занимање | глумац |
Породица | |
Супружник | Шантал Беноист |
Рад | |
Активни период | 1976 – данас |
gerardlanvin | |
Веза до IMDb-а |
Жерар Ланван (фр. Gérard Lanvin; 21. јуна 1950. године, Булоњ Бијанкур, Сенски висови), француски је позоришни и филмски глумац.[1][2][3]
Упознао је Миу-Миу и Колуша, који су га позвали да ради у позоришту Кафе д ла Гард. У позоришту, Ланван је деловао као сценски радник и инжењер осветљења. Затим је заједно са Мартином Ламотом и Кристин Дејо основао сопствено кафе-позориште Ла Верв Пикар.
Ланван је преко Колуша добио улогу у комедији Нећете добити Алзас и Лорену (1977). Али глумац је освојио популарност након филма Избор оружја (1981) и добијања награде Жан Габен за улогу у филму Чудан случај. Ланван је био оличење нове мушкости француске кинематографије. После успеха у филму Специјалисти Патриса Леконта, где је играо уз Бернара Жироа, заузео је место међу најбољим глумцима Француске. Ланван је заједно са Патрисом Лекомтом и Патриком Дјулфом написао Желим те (1985). Филм је добио негативне критике и био је комерцијални неуспех. Деведесетих година, глумац је ретко глумио, радије је радио са познатим редитељима: Клодом Лелушом, Никол Гарсијом, Бертраном Блијеом. Добио је главну улогу у филму Гангстерска прича (2011).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Média, Prisma. „Gérard Lanvin - La biographie de Gérard Lanvin avec Voici.fr”. Voici.fr (на језику: француски). Приступљено 2023-01-18.
- ^ Média, Prisma. „Gérard Lanvin - La biographie de Gérard Lanvin avec Gala.fr”. Gala.fr (на језику: француски). Приступљено 2023-01-18.
- ^ „Gérard Lanvin - Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-18.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Жерар Ланван на сајту IMDb (језик: енглески)