Жеровница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жеровница
Zitkovac.jpg
Поглед на Житковац и Жеровницу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Звечан
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст520
Географске карактеристике
Координате 42°55′55″ СГШ; 20°48′24″ ИГД / 42.9319° СГШ; 20.8067° ИГД / 42.9319; 20.8067Координате: 42°55′55″ СГШ; 20°48′24″ ИГД / 42.9319° СГШ; 20.8067° ИГД / 42.9319; 20.8067
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 529 м
Жеровница на мапи Србије
Жеровница
Жеровница
Остали подаци
Поштански број 38227
Позивни број +381 (0)28
Регистарска ознака КМ

Жеровница (алб. Zherovnicë) је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији.

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Жеровница површине 228 ha, по општинским проценама 209 ha. Село Жеровница налази се на 4 километра северозападно од Звечана у долини Козаревске реке са кућама на обе стране реке између Спасојевог и Видовог брда. Насеље је добро повезано јер кроз село пролази пут Звечан – Зубин Поток, али неке улице у селу нису асфалтиране. Село је повезано на градски водовод, а делови имају сеоске водоводе. Већина домаћинстава има фиксне телефоне. У селу постоји црква са старим гробљем.

Географија[уреди]

Жеровница је са обе стране главног пута који води за Бањску из Косовске Митровице, а потес је између Шареног Камена, Видова (Видојева) Брда и Спасова Брда. Куће су са обе стране Козаревске Реке, допиру до кућа суседног села Бандол, па је прелаз из једног села у друго неприметан. Употребљава се вода са извора и бунара: на десној страни реке има четири бунара, од којих је један код школе, а на левој је извор Лединак. Бунари лети умање воду али не пресушују. Њиве и ливаде су на местима која се називају: Башчина, Падалиште, Крчевина, Мокреш, Ледина, Шарени Камен, Запис, Равна Њива и Ораовица; шуме и испаше су на Видову Брду и на Спасову Брду.


Историја[уреди]

Помиње се у Светостефанској повељи краља Стефана Милутина из 1313. године као село које је даровано Манастиру Бањска. У турском попису из 1455. године као „Жрновница“ са пописаном 31 хришћанском кућом. У каснијим пописима број хришћанских кућа се смањује, а нарочито после велике сеобе 1690. године. По народним предања у сукобу са Турцима око девојке у близини цркве убијено је много Срба, да није имао ко да их сахрани. У селу повећање броја српског становништва започиње крајем 18. века враћањем људи на своја вековна огњишта. Српски конзул у Приштини Тодор Станковић записао је да је средином 19. века у Жеровници било само 7 српских кућа. Село има основну школу од 1921. године. На тромеђи Жеровнице, Сандола и Дољана је старо гробље, код којега је и данашње за сва три села и из једног дела Житковца.

Порекло становништва по родовима[уреди]

По предању дошла су однекуд два брата, Драгоје и Павле, Кучи. Од њих су:[1]

  • Радовићи, 6 кућа, Божовићи, 5 кућа, Симовићи, 3 куће, Марковић, 1 кућа, Млађовићи, 7 кућа, Лековићи, 11 кућа, и Радовановићи, 2 куће, слава Св. Никола; Живковићи у Рудинама, на Рогозни, су од овога рода.
  • Вулетићи, 3 куће, Гвозденовић, 1 кућа, су од од Спасојевића у Јагњеници и Мијаиловића у Бандолу.

Поисламљени родови били су католици:

  • Меховић, 1 кућа, Суљковић, 1 кућа, Алитовићи, 3 куће, Берановић, 1 кућа, Браовић, 1 кућа, и друга грана истог рода:
  • Цановићи, Асановићи, 2 куће, су из суседног села Чабре.

Демографија[уреди]

Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово место је имало 520 становника, насеље има српску етничку већину.[2][3]

Историјска популација: Жеровница
Година 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2011
Становништво 354 370 391 504 531 508 520
Еволуција становништва

Референце[уреди]

  1. (Петар Ж. Петровић: Рашка– издање 2010. године.)
  2. „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018. 
  3. На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.