Жељезнице Републике Српске

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Жељезнице Републике Српске
Акционарско друштво
Основано12. мај 1992.
Српско Сарајево
СедиштеДобој,
 Република Српска
Руководиоци
Здравко Савић
УслугеПревоз путника и робе, вуча возова и одржавање вучних јединица, возова и возних средстава, одржавање пруга и технички надзор над њима, надзор над другим пружним и станичним објектима и постројењима, одржавање и изградња уређаја, постројења и инсталација..
Број запослених
3.662[1]
Веб-сајтwww.zrs-rs.com

Жељезнице Републике Српске (скраћено ЖРС) је национално жељезничко саобраћајно предузеће Републике Српске. Главна дјелатност Жељезница Републике Српске је обављање промета роба и путника на жељезничким пругама у Републици Српској. Укупна дужина пруга нормалног колосијека у Републици Српској износи 425 километара, од чега је 80% електрифицирано. Међународни код Жељезница Републике Српске је 0044.[2]

Организација ЖРС[уреди | уреди извор]

Зграда Жељезница Републике Српске
  • Сједиште ЖРС се налази у улици Светог Саве 71 у Добоју. Директор ЖРС је Петко Станојевић.
  • Пословна инфракструктура
  • Сектор за грађевинске послове
  • Сектор за електротехничке послове

Историјат[уреди | уреди извор]

Жељезнице Републике Српске су основане 12. маја 1992. године. Влада Републике Српске је на сједници оджаној на Палама у Српском Сарајеву 24. маја 1992. донијела одлуку о оснивању националне жељезничке компаније „Српске жељезнице“. Крсна слава Жељезница Републике Српске је Свети Василије Острошки, који се слави на дан оснивања ЖРС, 12. мај, као Дан жељезничара Републике Српске. До 2001. године ЖРС су славиле 15. септембар, Дан Југословенске жељезнице.

ЖРС су 24. јуна 1997. подњеле захтјев за приступање Међународној жељезничкој унији (UIC). Међународна жељезничка унија 10. марта 1998. држи састанак, а на својој 187-ој сједници у Бриселу 16. јуна 1998. године доноси одлуку о пријему ЖРС у Међународну жељезничку унију. Ова одлука је потврђена на генералној скупштини Међународне жељезничке уније (UIC) 27. октобра 1998. у Берлину. Тада Жељезнице Републике Српске добијају свој међународни код 0044.

Након овога су ЖРС подњеле захтјев за приступ у Међународни жељезнички комитет у Берну (CIT). На Генералној скупштини Међународног жељезничког комитета (CIT) 18. маја 2000. године ЖРС једногласном одлуком постаје чланица Међународног жељезничког комитета (CIT).

Након овога ЖРС постаје чланица свих реномираних међународних жељезничких организација. ЖРС 2001. постаје чланица TCV, чланица Жељезница југоисточне Европе (SERG) у Бугарској 15. новембра 2002, чланица Савеза путничких тарифа жељезница југоисточне Европе 24. априла 2002, затим чланица Савеза тарифа Европа–Азија (TEA) у Атини 15. октобра 2002, чланица InterRail савеза 2003, чланица BCC 1. јануара 2004, и FIP савеза 9. јуна 2004. у Атини.

Жељезничке пруге Републике Српске[уреди | уреди извор]

Укупна грађевинска дужина пруга на територији Републике Српске износи 418,3 километара.

  • 393,7 километара једноколосјечних пруга
  • 24,6 километара двоколосјечних пруга
  • 442,9 укупно километара колосијека отворене пруге

Укупна дужина електрифицираних пруга на територији Републике Српске износи 338 километара.

  • 313,5 километара једноколосјечних пруга
  • 24,6 километара двоколосјечних пруга

Дужина осталих станичних колосијека износи 162,15 километара. Укупна дужина колосијека у употреби износи 578,1 километара.

Жељезничке возне линије ЖРС[уреди | уреди извор]

Унутрашњи пружни правци:

  • Добој-Костајница-Бањалука-Омарска-Приједор-Нови Град
  • Блатна-Нови Град-Добрљин
  • Добој-Модрича-Шамац
  • Брчко МП-Брчко
  • Добој-Зворник
  • Бијељина-Сремска Рача
  • Јабланица-Штрбци

Жељезнички возни парк ЖРС[уреди | уреди извор]

У Републици Српској постоје три жељезничка возна парка у Приједору, Бањалуци и Добоју. Жељезнице Републике Српске имају 800 нових и поправљених вагона.

Локомотиве[уреди | уреди извор]

  • Електро локомотива серије 441
  • Дизел електрична локомотива серије 661
  • Дизел хидраулична локомотива серије 212
  • Дизел хидраулична локомотива серије Рх 2062
  • Дизел електрична локомотива серије 642
  • Дизел електрична локомотива серије 643
  • Дизел-моторни воз (ДМВ) серије 813/814

Глас жељезничара[уреди | уреди извор]

Глас жељезничара је информативно службено гласило Жељезница Републике Српске.

Лист излази два пута мјесечно и бесплатан је.

Директор Гласа жељезничара је Петко Станојевић.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Број запослених у складу са планом”. Капитал. Приступљено 09. 02. 2011. 
  2. ^ Жељезнице Републике Српске (језик: српски)

Извори[уреди | уреди извор]