Жељезовце
| Жељезовце Želiezovce | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Њитрански |
| Округ | Љевице |
| Регија | Теков |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 7.468 |
| — густина | 132,13 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 02′ 55″ С; 18° 39′ 37″ И / 48.048611° С; 18.660278° ИКоординате: 48° 02′ 55″ С; 18° 39′ 37″ И / 48.048611° С; 18.660278° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 137 m |
| Површина | 56,52 km2 |
  Жељезовце Жељезовце на мапи Словачке | |
| Поштански број | 937 01 |
| Позивни број | +421-36 |
| Регистарска ознака | LV |
| Веб-сајт | |
| www.zeliezovce.sk | |
Жељезовце (слч. Želiezovce, мађ. Zseliz, нем. Zelis) су град у Словачкој, у оквиру Њитранског краја, где су значајно насеље у саставу округа Љевице.
Географија[уреди | уреди извор]
Жељезовце су смештене у јужном делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се 150 km западно од града.
Рељеф: Жељезовце су се развиле у северном делу Панонске низије. Подручје око насеља је равничарско до брежуљкасто. Надморска висина граде је око 140 m.
Клима: Клима у Жељезовцама је умерено континентална.
Воде: Кроз Жељезовце протиче река Хрон.
Историја[уреди | уреди извор]
Људска насеља на простору Жељезоваца везују се још за праисторију. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у 1274. године. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште. Насеље је традиционално било насељено Мађарима.
Крајем 1918. године. Жељезовце су постале део новоосноване Чехословачке. У времену 1938-1944. године град је био припојен Хортијевој Мађарској, али је поново враћен Чехословачкој после рата. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво[уреди | уреди извор]
Данас Жељезовце имају око 7.500 становника и последњих година број становника стагнира.
Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
- римокатолици - 61,3%,
- атеисти - 18,4%,
- лутерани - 6,4%,
- остали.
