Жељка Маркић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жељка Маркић
Stop Istanbulskoj 20180324 DSC 8503.jpg
Датум рођења(1964-11-11)11. новембар 1964.(55 год.)
Место рођењаЗагреб
  СФРЈ

Жељка Маркић (Загреб, 11. новембар 1964) хрватска је предузетница, новинарка, активисткиња, хуманитарна радница и десничарска политичарка.

Биографија[уреди | уреди извор]

Жељка Маркић је рођена 11. новембра 1964. године у Загребу, као најстарије дете у породици са шесторо деце. Њен отац, Маријо Живковић, оснивач је и директор удружења Обитељски центар, које се залаже за укидање самовољног побачаја и промовише „природне“ методе планирања породице.[1]

Била је прва председница десничарске странке Хрватски раст (Храст), затим потпредседница удружења Глас родитеља за дјецу (Грозд), оснивач хрватске испоставе међународне организације Маријини оброци (Mary's Meals), заједно с мужем координатор породичног удружења Обитељско обогаћивање.[2]

Рад и активизам[уреди | уреди извор]

Маркићева је завршила класичну гимназију и диломирала општу медицину, мада никада није радила као лекар. За време рата у Хрватској (отприлике 1991—1995), отпочела је новинарску каријеру радећи као ратни известитељ за Хрватску радио-телевизију (ХРТ). Нешто касније била је теренски продуцент за телевизијске куће Би-Би-Си (BBC), Ен-Би-Си (NBC) и Радио-телевизију Италије (RAI). Од 2003. до 2006. године радила је као дневни уредник информативних емисија на Новој ТВ.[3]

Жељка је мајка четворо деце, а са супругом, такође доктором, води приватно предузеће за клиничка истраживања лекова названо Сермон (SermonCRO d.o.o.). Представница је грађанске иницијативе У име обитељи, која је прикупила и Сабору Републике Хрватске предала 749.316 потписа, све са циљем расписивања референдума којим би се у хрватски устав унела одредба по којој је брак животна заједница мушкарца и жене.[4][5] Како је сакупљен довољан број потписа, референдум је одржан 1. децембра 2013. Исход иницијативе јесте да се већина (65,87%) изашлих грађана сложила са предлогом.

Новинари хрватског Јутарњег листа и појединих интернет портала успели су да пронађу везу између грађанског покрета чији је Жељка представник и католичке организације Опус деи (Божје дело). Наводно је Маркићева 2006. у својој фармацеутској фирми запослила оснивачицу хрватског женског огранка Опуса. Сем тога, исти медији су објавили и да су открили да у њеној вили на Шипану често бораве чланови ове организације. Међутим, Жељка је одбила да потврди или демантује ове наводе.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Iza 'U ime obitelji' stoji pomno razrađena mreža moćnih istomišljenika?”. RTL. Приступљено 2. 1. 2014. 
  2. ^ „Marijini obroci iz Hrvatske — Moja Afrika”. Globus. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2014. Приступљено 2. 1. 2014. 
  3. ^ „Društvo mora odrediti vrijednosni okvir, makar referendumom!”. Glas Koncila. Приступљено 2. 1. 2014. 
  4. ^ „Inicijativa 'U ime obitelji' predala Saboru 749.316 potpisa za referendum”. HR Svijet. Приступљено 2. 1. 2014. 
  5. ^ „U ime obitelji: 749.316 potpisa ide danas na provjeru u MUP”. 24sata. Приступљено 2. 1. 2014. 
  6. ^ „U ime obitelji su opasni radikali tipični za Opus Dei!”. tportal. Приступљено 2. 1. 2014.