Жељко Бебек

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жељко Бебек
Željko Bebek.jpg
Жељко Бебек, југословенски рок музичар
Основне информације
Пуно име Желимир Бебек
Друга имена Жељко
Датум рођења (1945-12-16)16. децембар 1945.(71 год.)
Место рођења Бугојно
Југославија Југославија
Активни период 1961—садашњост
Занимање музичар
Жанр(ови) рок, поп-фолк
Инструмент(и) вокал, гитара, усна хармоника, мандолина
Везани чланци Бијело дугме, Кодекси

Желимир „Жељко“ Бебек (Бугојно, 16. децембар 1945) је југословенски рок музичар, најпознатији као први певач Бијелог дугмета.

Бебек је рођен у Бугојну. Рано је показао интерес за музику, забављајући мајчине госте тако што је певао песме које је чуо на радију. Такође је експериментисао са усном хармоником, али ју је оставио у трећем разреду основне школе, пошто је желео да свира гитару и пева. Његов учитељ се, међутим, није сложио с тим, тако да је Жељко уместо тога почео свирати мандолину. Убрзо је постао најбољи мандолиниста у школи, па му је дозвољено да свира гитару.

Са шеснаест година први пут је засвирао у бенду, у забавном клубу „Ехо 61“ Друге гимназије, где је упознао Корнелија Ковача, Зорана и Фадила Реџића. Када се групе распала, Бебек је наставио да свира са браћом Реџић све до Фадиловог преласка у Индексе. У то време Едо Богељић га позива у групу Кодекс. Био је певач и ритам-гитариста Кодекса 1960их. Око 1969. је упознао Горана Бреговића и почео да пева са њима. 1969. године свирају у дубровачком бару „Сплендид“, где их је уочио Италијан Ренато Пацифико и понудио им да свирају у његовом клубу у Напуљу. Група је прешла у Италију и имала више него успешну каријеру све док Милић Вукашиновић није ступио у групу, доневши са собом нови музички утицај и група је почела да занемарује Жељка, пошто им више није био потребан певач. Бебек је напустио групу 1970, вратио се у Сарајево и поново основао Нове Кодексе са Едом Богељићем (који је напустио Кодексе пар месеци пошто су отишли у Италију). Група је имала мало успеха али је Жељко убрзо морао да служи војску.

Након периода непријатељства, 1972. (након Бебековог повратка из војске) Бреговић је позвао Бебека да пева са његовом новом групом Јутро, које се убрзо трансформисало у Бијело дугме.

Бебек је наставио каријеру као певач и повремени бас-гитариста Бијелог дугмета од 1974. до 1984. Године 1978. је снимио соло албум „Скоро да смо исти“ са бубњаром Ђиђијем Јанкелићем, гитаристом Едом Богаљићем и клавијатуристом Невеном Поцрњићем. Албум није имао велики успех. 1984, мало пре напуштања Бијелог дугмета, Бебек је снимио свој други соло албум, „Мене тјера неки враг“. Групу је званично напустио 23. априла 1984. године. Својим ауторским албумом из 1985. „Жељко Бебек и Армија Б“ покушао је да се врати на музичку сцену, али без великог успеха.

Његова соло каријера није била нарочито успешна. Снимио је само мање хитове, попут „Шта је мени ово требало“, „Дабогда те вода однијела“, „Како дошло, тако прошло“, „Кучка невјерна“, „Синоћ сам пола кафане попио“ (за коју је текст написао Бора Ђорђевић), „Ил' ме жени, ил' тамбуру купи“.

Када су избили ратови у бившој Југославији, Бебек се преселио у Загреб, где је наставио да живи и ради. Издавачке куће у којима је снимао обухватају „Тејпед пикчерс“ и „Кроација рекордс“.

Учествовао је у сва три опроштајна концерта Бијелог дугмета 2005.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]