Пређи на садржај

Жељко Обрадовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Обрадовић на евролигашкој утакмици између Партизана и Фенербахче 2024.
Лични подаци
Пуно име Желимир Обрадовић
Надимак Жељко
Жоц[1]
Датум рођења (1960-03-09)9. март 1960. (65 год.)
Место рођења Чачак, НР Србија, ФНР Југославија
Висина 1,85 m
Информације о каријери
НБА драфт 1982. / није изабран
Проф. каријера 1978—1991.
Позиција плејмејкер
Тренерска
каријера		 1991—
Сениорска каријера
Године Клуб
1980—1984. Борац Чачак
1984—1991. Партизан
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
1988—1991. СФР Југославија
Тренерска каријера
1991—1993. Партизан
1993—1994. Хувентуд
1994—1997. Реал Мадрид
1996—2000. СР Југославија
1997—1999. Бенетон Тревизо
1999—2012. Панатинаикос
2004—2005. Србија и Црна Гора
2013—2020. Фенербахче
2021— Партизан
Награде
Као играч:

Као тренер:

Медаље
Кошарка
Представљајући СФР Југославију
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место Сеул 1988.
Светско првенство
Златна медаља — прво место Аргентина 1990.
Селектор СР Југославије
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место Атланта 1996.
Светско првенство
Златна медаља — прво место Грчка 1998.
Европско првенство
Златна медаља — прво место Шпанија 1997.
Бронзана медаља — треће место Француска 1999.

Желимир Жељко Обрадовић (Чачак, 9. март 1960) српски је кошаркашки тренер и бивши кошаркаш. Тренутно је тренер Партизана. Најуспешнији је европски кошаркашки тренер у историји.

Обрадовић је у својој тренерској каријери освојио укупно 64 трофеја и признања. Међу њима се истичу девет титула у Евролиги коју је освајао с пет различитих клубова при чему је чак осамнаест пута био члан фајнал фора Евролиге. Поред успеха које је остварио на клупском, Обрадовић се и те како истакао и на репрезентативном нивоу — с репрезентацијом СР Југославије био је првак Европског првенства 1997. и Светског првенства 1998.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Завршио је средњу техничку школу. Релативно касно је заиграо за националну селекцију, y 28. години на Олимпијским играма y Сеулу 1988. (сребрна медаља). Његова играчка каријера је привремено прекинута када је осуђен на две године затвора јер је усмртио пешака у саобраћајној несрећи, после чега је одслужио војни рок у ЈНА. Због тога је пропустио сезону 1988/1989. Са репрезентацијом је освојио златну медаљу на Светском првенству у кошарци 1990. y Аргентини. За тренерску каријеру захвалан је Драгану Кићановићу, професору Аци Николићу и Душану Ивковићу.

Један је од најуспешнијих кошаркашких тренера y Европи. Једини је y свету освајао златне медаље на шампионатима света и као играч и као тренер. Са Партизаном је 1992. освојио Куп шампиона Европе, a исто поновио 1994. са шпанским Хувентудом, 1995. са Реал Мадридом, пет пута са Панатинаикосом (2000, 2002, 2007, 2009 и 2011) и једном са Фенербахчеом (2017). Са Реалом је 1997. освојио Куп Рајмунда Сапорте, исте године са италијанским Бенетоном осваја Суперкуп Италије, са Панатинаикосом је 11 пута био првак Грчке а седам пута је освојио куп. У сезони 2006/07. Обрадовић је предводио Панатинаикос до троструке круне и добио награду „Александар Гомељски“ која се додељује најбољем европском тренеру.[2] Ту награду је поново добио 2011. када је са екипом ПАО-а по пети пут освојио Евролигу.[3] Грчког великана је напустио на крају сезоне 2011/12. У лето 2013. преузима турски Фенербахче. Провео је наредних седам сезона као тренер Фенербахчеа. Током тог периода је освојио једну Евролигу (2016/17), док је два пута изгубио у финалу (2015/16, 2017/18). У домаћим такмичењима је освојио четири титуле првака Турске, као и по три трофеја у Купу и Суперкупу Турске. У јуну 2020. је напустио Фенербахче.

Жељко Обрадовић, Аба лига 2022/23

Обрадовић је 25. јуна 2021. године потписао трогодишњи уговор са београдским Партизаном, враћајући се у свој бивши клуб након 28 година.[4] Са Партизаном је у сезони 2022/23. освојио АБА лигу.

Са репрезентацијом СРЈ је 1995, заједно са Душаном Ивковићем, освојио Првенство Европе y Атини. Наредне године је постао први тренер репрезентације и освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. y Атланти, а затим и златне медаље на Европском првенству 1997. y Шпанији и на Светском првенству 1998. у Грчкој. Такође има и бронзану медаљу са Европског првенства 1999. y Француској.

На турниру у Бањалуци

Успеси

[уреди | уреди извор]
Жељко Обрадовић и Александар Ђорђевић на утакмици Словенија-Србија 2015.
Поштанска марка у Србији поводом 30 година од освајања Купа шампиона Европе у кошарци

Играчки

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Тренерски

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ringier. „“Ž” i “O” u Žoc znači Željko Obradović, a da li znate šta je “C”? Evo zašto je trener Partizana Žoc, a ne Žeks”. Sportal (на језику: српски). Приступљено 2023-12-27. 
  2. ^ Обрадовић најбољи тренер Европе
  3. ^ „Обрадовић тренер године у Евролиги”. Архивирано из оригинала 24. 6. 2016. г. Приступљено 24. 5. 2016. 
  4. ^ „Вратио се!”. kkpartizan.rs. Приступљено 25. 6. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


тренери Партизана
селектори Југославије
селектори Србије и Црне Горе
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жељко_Обрадовић&oldid=29912730”