Жељко Самарџић

С Википедије, слободне енциклопедије
Жељко Самарџић
Zeljko Samardzic.jpg
Жељко Самарџић на снимању новогодишњег спота на Обилићевом венцу у Београду
Датум рођења(1955-10-03)3. октобар 1955.(66 год.)
Место рођењаМостар (НР БиХ)
 ФНР Југославија
ЗанимањеПевач
Веб-сајтwww.zeljkosamardzic.com

Жељко Самарџић (Мостар, 3. октобар 1955) бивши је југословенски и садашњи српски певач народне и поп музике. Највеће успехе остварио је у Београду.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Пре рата, Жељко је у Мостару био познат као квалитетан певач забавне музике који је певао песме Кемала Монтена. Учествовао је на фестивалима „Ваш шлагер сезоне” без видног успеха; није се трудио за неке веће успехе, јер је највише волео певање локалног карактера, навијање за „Рођене” (популарни надимак за фудбалски тим Вележ из Мостара) и вођење свог кафића у центру града.

По избијању рата Жељко као избеглица стиже у Београд, где је певао по београдским дискотекама и кафанама. Тек када су га као врсног кафанског забављача позвали у елитни клуб „Амбасадор”, уз помоћ је снимио деби албум са брачним паром Марином Туцаковић и Александром Радуловићем Футом. На фестивалу „Пјесма Медитерана” у Будви осваја награду са песмом Сипајте ми још један виски. Са два албума, Судбина и Сећање на љубав, постаје најпопуларнији певач забавне и поп-музике, осваја награде на фестивалима „Сунчане скале”, „Будва”, „Зрењанин”, престижне награде „Оскар популарности”, „Златни Мелос” и певач године.

У сарадњи са менаџером и композитором Сашом Драгићем прави солистичке концерте у Центру „Сава”. У то време снимио је песме Грлица, Сипајте ми још један виски, Да ме није, Добар дан туго, Боже чувај ту жену, Сећање на љубав, Имаш ме у шаци, Сунца никад не видела ти, Шта се пева у кафани, сјајне дуетске песме са Недом Украден (Само је небо изнад нас) и са Даворином Поповићем (Нема више ничега).

Као комерцијална звезда поп-музике вредно ради турнеје и један је од оних који је и данас популаран на просторима некадашње Југославије. Има три ћерке. На сарајевском фестивалу „Форте” осваја награду са песмом Могу још да полудим, која постаје хит 2001. године. Његов осми албум Сентименталан човек постаје албум године.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Синглови[уреди | уреди извор]

Албуми[уреди | уреди извор]

  • 1987: Једном кад нам дођу сиједе
  • 1990: Жеља
  • 1993: Око твоје неверно
  • 1995: Судбина
  • 1996: Сећање на љубав
  • 1997: Звекет срца
  • 1999: Све је моје твоје
  • 2001: Сентименталан човек
  • 2004: Покажи ми шта знаш
  • 2006: Лице љубави
  • 2009: Којим добром мила моја
  • 2017: Мила

Спотови[уреди | уреди извор]

Спот Година Режисер
Добар дан туго 1996
Грлица 1996
Имаш ме у шаци 1997
Ја те волим више 2004
Да ме није 1996
Слутим 1995
Сипајте ми још један виски 1995
Ја кунем се у љубав 2006
Месец у води 2006
Живи били па видели 2009
Не жалим 2009
Није за те 2009
После дуге везе 2006
Има наде 2010 Жељко Петрес
У име љубави 2011
Зауставите јануар 2013
Компас за љубав 2015
Ниси ти за мале ствари 2016
Искулирај 2016
Пиво је наше море 2017
Мила 2017
Лаганини 2017
А где си била ти 2018
Не капирам 2019 Марко Тодоровић

Фестивали[уреди | уреди извор]

Први аплауз, Бања Лука:

  • Моја Марија, '74

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:

  • Имена нису важна (са групом Рондо), '83

Југословенски избор за Евросонг:

  • Линда (са групом Рондо), десето место, Скопље '84

Пјесма Медитерана, Будва:

  • Сипајте ми још један виски, награда за најбољу интерпретацију, '95
  • Да ли си икад волео жену, '96
  • Једнокреветна, 2000
  • Мала од палубе, 2001
  • Ти и твоја хаљина, 2004

Међународни фестивал Форте, Сарајево:

  • Могу још да полудим, 2000

Сунчане скале, Херцег Нови:

  • Све је сурово, треће место, 2000

Беовизија:

  • 9000 метара, 2003

Радијски фестивал, Србија:

  • Летња драга, 2010
  • Песнице и шарм, 2013

Pink music fest:

  • Душа, 2014

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „BIOGRAFIJA”. Željko Samardžić. Приступљено 21. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]