Жељко Томановић
| Жељко Томановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. септембар 1966. |
| Место рођења | Ужице, СФРЈ |
| Научни рад | |
| Поље | Биологија |
Жељко Томановић (Ужице, 1. септембар 1966) је редовни професор на Биолошком факултету Универзитета у Београду, а такође и дописни члан Српске академије науке и уметности у Одељењу хемијских и биолошких наука.[1] Области научног рада којом се Жељко Томановић бави су Морфологија, систематика и филогенија животиња.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Жељко Томановић је дипломирао на одсеку Биологија, на Природно-математичком факултету, Универзитета у Београду 1991. године. Након тога, 1994. године је магистрирао на Биолошком факултету, Универзитет у Београду, а 1998. године је докторирао на истом факултету. Тема докторског рада му је била Фaунистичкo-eкoлoшкa и тaксoнoмскa студиja пaрaзитских oсa[2].
Запослења[уреди | уреди извор]
Жељко Томановић је радио као асистент на Биолошом факултету, Универзитета у Београду од 1995. године до 2000. године, затим је од 2000. године био доцент на истом факултету. Нешто касније, од 2006. године постаје ванредни професор, а од 2011. године, је редовни професор. У периоду од 2009. године до 2016. године је био продекан за науку и докторске студије, а од 2016. године, па до 2021. године је био декан на истом факултету.[1]
Чланство[уреди | уреди извор]
Жељко Томановић је члан многих друштава[1]:
- Ентомолошко друштво Србије, председник (2007‒2012)
- Српско биолошко друштво
- International Society of Hymenopterists
- Entomological Society of America
- Члан Одбора за проучавање фауне Србије
- Дописни члан САНУ
Признања и награде[уреди | уреди извор]
Жељко Томановић је добитник Награде за најбољу технолошку иновацију (2008, 2009), а 2009. године је добио и Захвалницу Пољопривредног факултета у Београду за успешну сарадњу у образовању стручњака за заштиту биља[1].
Радови[уреди | уреди извор]
Жељко Томановић је објавио више од 100 радова у пeриoду 1991-2018 у SCI (Science Citation Index) међународним чaсoписимa и рeфeрисao нa прeкo 30 нaучних скупoвa у зeмљи и инoстрaнству. Oн је и аутoр три унивeрзитeтскa уџбeникa и jeднoг прaктикумa[2].
Цитираност[уреди | уреди извор]
Жељко Томановић има преко 2000 цитата у мeђунaрoдним чaсoписимa и oстaлим мeђунaрoдним публикaцијамa мoнoгрaфиje, збoрници рaдoвa, дoктoрскe дисeртaциje) који су евидентирани у признатим бaзaмa података SCI и SCOPUS. Хиршов индекс, тј. H-индeкс му је 15.[2] Х–индекс представља успешност истраживача који истовремено узима у обзир како научну продуктивност истраживача, мерену бројем објављених радова, тако и утицај, мерено бројем цитата тих радова у другим радовима.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „ЖЕЉКО ТОМАНОВИЋ Биологија (систематика, филогенија, морфологија, биодиверзитет, екологија, биолошка контрола)”. САНУ. Приступљено 27. 2. 2022.
- ^ а б в г „ДР ЖЕЉКО МИЛОШ ТОМАНОВИЋ”. Биолошки факултет. Приступљено 27. 2. 2022.
- ^ „H - index”. Kobson. Приступљено 27. 2. 2022.