Жељко Шљиванчанин
| Жељко Шљиванчанин | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. октобар 1967. |
| Место рођења | Жабљак, СР Црна Гора, СФР Југославија |
| Научни рад | |
| Поље | Физика |
| Академија | Српска академија наука и уметности |
Жељко Шљиванчанин (Жабљак, 18. октобар 1967) црногорски је физичар и академик, дописни члан састава Српске академије науке и уметности од 8. новембра 2018.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Завршио је Математичку гимназију 1986. године,[2] основне студије на Физичком факултету Универзитета у Београду 1991, магистарске 1996. и докторске 1999, постдокторску специјализацију на Универзитету у Олборгу 1999—2000. и специјализацију на Универзитету у Орхусу 2000—2002. Био је постдокторанд и руководилац пројекта на Државној политехничкој школи у Лозани 2002—2007.[1] Радио је као виши научни сарадник на Институту за нуклеарне науке „Винча” од 2007,[2] као научни саветник на Физичком факултету Универзитета у Београду од 2011. и као професор на докторским студијама од 2016.[1] Бави се истраживањима у области физике кондензоване материје и његови научни резултати су везани за теорију функционалне густине и њену примену у физици површина, укључујући нове дводимензионалне материјале и наноструктуре на њима. Објавио је око шездесет радова у међународним часописима попут Physical Review Letters, Nature Materials, Science, JACS и ACS Nano, који су према званичним подацима цитирани преко 3400 пута.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Жељко Шљиванчанин”. САНУ.
- ^ а б в „Naučna tribina „Kompjutersko modelovanje nanostruktura na površinama kristala”, predavač dr Željko Šljivančanin - CANU”. www.canu.me. Приступљено 2022-04-08.
